Друштво

ПОДРШКА ЗА НАСИЛНИКЕ, УМЕСТО ЗА ЖРТВЕ: Удружења незадовољна финалном верзијом Закона о родној равноправности

В. Ц. С.

06. 05. 2021. у 21:54

ПРЕДЛОГОМ Закона о родној равноправности, који је Влада поднела Скупштини 26. априла, предвиђено је да специјализоване услуге за насилнике, односно психотерапије, буду финансиране из републичког буџета, док би услуге за жртве насиља, попут сигурних кућа и кризних центара за жртве сексуалног насиља биле плаћане из буџета локалних самоуправа.

ПОДРШКА ЗА НАСИЛНИКЕ, УМЕСТО ЗА ЖРТВЕ: Удружења незадовољна финалном верзијом Закона о родној равноправности

Проблем је, међутим, тај што најмање трећина општина нема новца за овакве услуге, и жене из њиховог краја не могу да буду склоњене у сигурну кућу, објашњава за „Новости“ Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

- Иако подржава усвајање новог Закона о родној равноправности, Аутономни женски центар је веома разочаран одлуком Владе да привилегује финансирање специјализоване услуге за лица која су извршила насиље, стављајући тако у неравноправан положај финансирање Сигурне куће и Кризних центара за жртве сексуалног насиља – поручују у АЖЦ.

Додају и да је оваква одлука Владе супротна ратификованој Конвенцији Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, тзв. Истанбулском конвенцијом. Она изричито захтева да „безбедност, права и подршка за жртве насиља треба да буду од примарног значаја“.

- Иако предлог Закона у члану 56 садржи идентичну одредбу као и Конвенција, та одредба је обесмишљена чињеницом омогућавања привилегованог начина финансирања спрецијализоване услуге за учиниоце насиља у односу на специјализоване услуге за жртве – кажу у АЖЦ, и додају да не могу да установе како је дошло до измене овог члана у односу на нацрт Закона о родној равноправности за који је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог спровело јавну расправу.

Такође додају да је специјализована услуга за учиниоце насиља веома скупа и без гаранције за позитиван исход и безбедност жртава.

- У свету специјализоване услуге плаћају сами учиниоци, јер тако показују стварну намеру да промене понашање и преузму одговорност. У неким кантонима у Швајцарској, учиниоци насиља сносе не само трошак свог психотерапеутског третмана, већ и трошак боравка жене и деце у Сигурној кући у ситуацији када су они остали да живе у заједничкој кући – додају у АЖЦ.

Мацановић још примећује да велики број европских земаља има кризне центре за жртве сексуалног насиља. Код нас је постојао пилот пројекат у Војводини, који се угасио пре нешто више од две године, када је престало пројектно финансирање из иностранства. Покрајина никада није преузела овај трошак.