РАЈКО ТРЧИ НА НЕБЕСКОЈ СТАЗИ: Навршиле се 22 године од погибије атлетичара Горана Раичевића на Космету

ИМЕ Горана Раичевића (26.06.1963 - 06.05.1999), врхунског спортисте, непобедивог крос-тркача, патриоте без резерве, несебичног оца, супруга и човека, није заборављено ни после 22 године од трагичне погибије у селу Качикол на Космету.

Споменик Раичевићу је 2000. АК Партизан подигао у Хумској улици / Фото Приватна архива

Последње сећање на изузетног атлетичара, освајача бројних спортских медаља, породица чува и у родним Стројинцима код Бруса, где Раичевићи долазе сваког пролећа.

У ту кућу су Горана са само седам месеци, донели из породилишта у Крушевцу. И, одатле га је породица, непуних 36 година касније, супруга Јелена са малим близанцима Катарином и Николом, које је пробудила да се поздраве са татом, испратила на Космет 1999. године, не слутећи да ће на Ђурђевдан добити најстрашнију вест. Посебна соба скоро је мала за излагање свих признања, диплома, пехара мобилисаног војника, који је страдао као члан Трећег батаљона Приштинског корпуса.

ГОРАНОВА Јелена, такође позната атлетичарка, дугогодишњи тренер у АК Партизан посведочила је за "Новости" да се са супругом упознала на атлетској стази. Спојила их је љубав према трчању и тако су и корачали кроз живот. Заједно. Трчали су заједно и у марту те 1999. године. Био је то маратон у Нишу.

Супруга Јелена чува Горанове пехаре и медаље у породичној кући у Стројинцима код Бруса/ Фото С. Бабовић

- Горан нас никада није напустио, увек је са нама - каже Јелена Раичевић. - Био је неустрашив, ведрог спортског духа.

Спортску традицију наставили су и Јелена и деца, близанци Катарина и Никола, одлични спортисти, одлични студенти и данас, већ афирмисани стручњаци.

- Никола је од прошле године асистент на матичном Машинском факултету, у недељу је у Ћуприји на трци - прича Јелена. - Катарина је тренирала одбојку, тренутно је у Србији, завршила је мастер студије економских наука у Лондону, ради у Француској. Тренирам још увек младе генерације. Имали смо тренинге у шуми, на тартан-стази на Ушћу. Епидемија је на све утицала, али сналазили смо се, боримо се, сви заједно...

 

Горан Раиичевић (1963-1999)

СА таквим борбеним духом и осећајем одговорности, познати спортиста, ослобођен од војне обавезе, уместо репрезентативног учешћа на маратонској трци у Грчкој, одазвао се позиву за мобилизацију и - одлази на Космет, да брани отаџбину..

Његови саборци из извиднице посведочили су својевремено да их је у Качиколу дочекала заседа ОВК. Српске војнике први су гађали зољом, а потом су и припуцали.

Један од метака, кроз цираду камиона убио је Горана. Одличног ђака Основне школе "Моше Пијаде" у Разбојни и Гимназије у Брусу, дипломца агроекономије на Пољопривредном факултету у Београду, талентованог спортисте и човека чистог срца, кога су сви који га воле звали Рајко. А таквих је, и 22 године након његовог страдања - много, јер име Горана Раичевића живо је још увек, а он, сигурно и данас трчи неком небеском стазом.

ТРОФЕЈИ

МЕЂУ највећим успесима Горана Раичевића је троструко освајање Балканског крос такмичења, уз једно треће место. Атлетиком је почео да се бави 1975. године, као ученик петог разреда ОШ "Моша Пијаде" из Разбојне, кад је и дебитовао на кросу "Политике", такмичењу у чијој ће историји заувек бити уписан златним словима као шестоструки првак. Пет пута победио је на Белом кросу, два пута на кросу РТС. Непобедив на уличним тркама у Југославији од 1989. до 1992. године, освајао је медаље на многим маратонским тркама.

Био је вишеструки првак Југославије на 5.000 и 10.000 метара. Трчао је за АК Црвена звезда (1984-1985), АК Партизан (1989-1999), АК Брус (1995-1996), АК Соко Врбас (1997-1999). Од 1988. до 1999. био је стални чан атлетске репрезентације Југославије. Последњи наступ за крос репрезентацију имао је на Балканском кросу у Аранђеловцу месец и по пре погибије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације