Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЛАВИНА КРЕНУЛА СА ТРИГЛАВА: Словенци су српским интелектуалцима још 1985. наjaвили отцепљење

И. М.

11. 05. 2021. у 17:14

НА предлог Тараса Кермаунера, словеначког књижњвника и филозофа, с пролећа 1985, на састанку одржаном у кући Божидара Јакшића, коме су присуствовали Михаило Марковић, Љуба Тадић, Небојша Попов, Света Стојановић, Драгољуб Мићуновић и Добрица Ћосић, договорено је да се организује дијалог између српске и словеначке опозиције, са идејом да се профилише заједничка опозициона платформе.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЛАВИНА КРЕНУЛА СА ТРИГЛАВА: Словенци су српским интелектуалцима још 1985. наjaвили отцепљење

После подужих преговора, 15. новембра исте године, дошло је до првог сусрета у љубљанској кафани "Мрак".

Са словеначке стране је учествовала група окупљена око часописа "Нова ревија", појачана неколицином словеначких теоретичара који су се бавили словеначким националним питањем: Нико Графенауер, Тарас Кермаунер, Милан Апих, Димитриј Рупел, Франц Бучар, Споменка Хрибар, Тине Хрибар, Иво Урбанчич, М. Рожанц и Смоле.

Са српске стране у расправи су учествовали Добрица Ћосић, Љуба Тадић и Михаило Марковић. Тема разговора је била актуелна ситуација у Југославији и национални односи између ове две републике.

ПОСЕБНО треба нагласити да се овај скуп дешава годину дана пре појаве Меморандума САНУ, Осме седнице и доласка Слободана Милошевића на власт у Србији.

Из документа, који је пред читаоцима "Новости", јасно се види да су Словенци били једнодушни у оцени да је Југославија завршен пројекат и да они своју будућност виде изван ње.

Зато ови разговори из 1985. године показују сву лажност и малициозност пропаганде која се из Љубљане и Загреба раширила свуда по свету о Меморандуму САНУ и националистичкој политици Србије као узроку страха и сепаратизма северозападних република.

Истовремено ово је доказ за неодрживост тезе (коју су накнадно смислили хрватски и словеначки сепаратисти да би оправдали своје разбијање Југославије), по којој су најпре чланови САНУ својим Меморандумом створили план за формирање „велике Србије“, па је тај план постао основа "националистичке" и "агресорске" политике Србије.