БЕЗ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ОСТАЋЕ 150.000 НАЈСТАРИЈИХ: Један део времешних суграђана није обухваћен најновијим видом Владине подршке

ИЗМЕЂУ 100.000 и 150.000 старих људи у Србији неће добити државну помоћ пошто немају никакву пензијску накнаду, објавио је недавно Фискални савет.

Фото Танјуг

Иако нису квалификовани за овај вид помоћи, они спадају у групу најугроженијих. Њима ће припасти само онај део "колача" који се односи на све грађане Србије, али не и додатак.

Према њиховом мишљењу, постоје пензионери са таквим материјалним статусом да им ова помоћ није неопходна.

- Лоша пракса вођења социјалне политике преко исплате пензија у Србији траје одавно, као што је на пример, ранија исплата 13. пензије за одређену групу пензионера, и од ње би напокон требало одустати - наводе у Савету.

Фискални савет практично од свог оснивања 2011. године указује на то да је сврха социјалне помоћи у томе да се ограничена буџетска средства исплаћују материјално најугроженијим грађанима, а да се висина пензија одређује на основу јасних и објективних економских параметара - године стажа, висина уплаћених доприноса, очекивани период примања пензије.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић је сличног мишљења и наводи да један број људи који нису на евиденцији Националне службе за запошљавање, а притом нису ни пензионери ни примаоци социјалне помоћи нису обухваћени ниједном врстом помоћи.

- Једино приме новац када га добијају сви грађани. Они практично не постоје и нису вероватно једини. С обзиром на то да се новац не издваја из буџета, већ се задужујемо, требало би да буде праведније расподељен - истиче професор.

Он наглашава да треба размишљати у оваквим ситуацијама најпре о грађанима. Недопустиво је, по њему, да стално "испада" једна категорија само зато што су суштински незапослени.

- Овај проблем могао би да се реши увођењем социјалне карте и тада се не би догађало да помоћ добијају они којима уопште није потребна - истиче проф. Савић.

- Наша Влада, нажалост, нема "крвну слику" грађана и фирми, па се помоћ дели по аутоматизму. То није лоше, али требало би у наредном периоду размишљати о праведнијој подели. Није поштено да 100 евра добије онај коме то ништа не значи и онај коме је то живот.

Професор наводи да би се могле искористити постојеће базе података, модели других држава, али и ефикасна е-управа за неку наредну доделу помоћи.

Милош Грабунџија, председник Удружења пензионера "Независност", сматра да би новац требало да стигне само на адресе пензионера са нижим примањима.

- Шта ће некоме ко има чек од 140.000 динара помоћ од 5.000 - сматра наш саговорник. - Мислим да би требало буџетским средствима штитити оне који су најугроженији.

Грабунџија наводи пример да у Србији чак 200.000 људи месечно прима испод 100 евра и да зато није добро изједначити све при додели помоћи.

- Најбоље би било да на списку буду они који примају до 30.000, а ако има довољно горња граница никако не би требало да прелази 35.000 динара - каже он.

- Тако би више пара било расподељено на мањи број људи, па би самим тим и износ био значајнији.

Према оцени Фискалног савета, тај новац је могао да се уложи корисније, у трајно побољшање квалитета живота у Србији уместо што се дели свим грађанима за потрошњу, укључујући и оне грађане којима таква помоћ објективно није потребна.

У анализи је наведено да овакве дотације становништву имају тек незнатан утицај на убрзање раста бруто домаћег производа, а у буџет се враћа свега око 10 одсто исплаћених средстава кроз повећану наплату пореза.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације