ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТРАСИРАЊЕ ПУТА ЗА НЕЗАВИСНОСТ: Како су текле припреме словеначког руководства за излазак из Југославије

СЕПАРАТИСТИЧКА политика званичне и алтернативне словеначке политичке сцене довела је до катастрофалних последица у бившој Југославији.

Фото Архива

Одлуком о отцепљењу руководство из Љубљане ниједног тренутка није промислило до каквих ће ломова доћи у остатку државе.

Зато словеначки властодршци сносе велику одговорност за крвави расплет југословенске драме и избијање рата у некадашњој заједничкој држави.

У СР Словенији, 2. октобра 1988. године, усвојени су амандмани републичког устава у којима је било одређених решења која се регулишу Уставом СФРЈ. Уставни суд Југославије оценио је да су у супротности са највишим државно-правним актом Југославије. Савезно веће Скупштине СФРЈ закључило je да супротности треба ускладити и обавестити Скупштину СФРЈ.

Скупштина Словеније је 8. марта 1990. године усвојила и прогласила амандмане 41-45 којима је извршена даља промена у области политичког система, усвојила је амандмане 46-48 на републички Устав, истим су битно поремећени односи у федерацији, утврђени Уставом СФРЈ.

Доношењу ових амандмана претходило је усвајање Декларације о уређивању односа од општег значаја за Републику Словенију и декларације о суверености "дежеле", 2. јула 1990. године. После усвајања Декларације, поступци власти који су водили ка сецесији Словеније били су све убрзанији.

Фото Архива

Председништво Словеније на седници од 18. јула 1990.године, одлучило је да смени са дужности дотадашњег команданта Територијалне одбране Словеније и на ту дужност поставља цивилно лице.

Уставни суд Југославије је донео одлуку којом је поништио одредбе документа, у вези са применом републичког Устава и закона у односу на Устав и законе СФРЈ. И после одлука и ставова надлежних савезних органа у Републици Словенији се наставило са доношењем бројних аката уставно-правне садржине који су се косили с Уставом СФРЈ. На основу Закона о плебисциту о самосталности и независности, које је донела Скупштина Словеније 6. децембра 1990. године, 23. децембра 1990. године спроведен је референдум на коме су се грађани изјаснили о предлогу да република постане самостална и независна држава.

Скупштина Словеније је 26. децембра 1990. године прогласила самосталност Републике на основу резултата овог референдума.

Уставни суд СФРЈ донео је решење које је одредило привремену меру обуставе извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу одредби Закона о плебисциту. Скупштина

Републике Словеније је 23. јануара 1991. године, донела Уставни закон о изменама и допунама Уставног закона за спровођење амандмана 46 на Устав Републике Словеније. Наведеним одредбама прописано је да се у Словенији, поред ранијих суспендованих 27 савезних закона, односно њихових појединих одредби, не примењује у целини или делимично још 11 савезних закона.

У случају Словеније све је говорило да се нова власт у тој републици недвосмислено определила за сецесију уз примену силе. Треба истаћи да у Југославији нико није оспоравао право на самоопредељење, напротив, то право је експлицитно признато, једини услов био је да се оно оствари мирним путем. Уместо прихватања предлога да се законом регулише право на самоопредељење народа у Југославији, из Словеније је лансирана идеја "раздруживање".

Иза ове иницијативе крила се идеја о разбијању СФРЈ, али и да се "прикрије" сецесија.

* * * * * * * *

ПОВЕЉА О ЈЕДНОСТРАНОМ ОТЦЕПЉЕЊУ

СКУПШТИНА СЛОВЕНИЈЕ 31. јануара 1991. године, усвојила је Повељу у којој је најављено да ће покренути поступак за раздруживање.

На седници скупштине 20. фебруара усвојен је амандман 49. на Устав те републике, којим се у суштини Словенија проглашава самосталном и независном државом.

Осмог маја 1991. године, Скупштина Словеније упутила је Скупштини СФРЈ Изјаву о раздруживању од Југославије, а 29. маја 1991. године Скупштина Словеније усвојила је Резолуцију о споразумном раздруживању од СФРЈ.

Фото Архива

Савезно веће Скупштине СФРЈ усвојило је закључке у којима је изражен став да Изјава Скупштине Словеније садржи опредељење о њеном једностраном отцепљењу од Југославије, чиме се угрожавају територијална целокупност Југославије, њене државне границе и суверенитет. Савезно веће Скупштине СФРЈ је у својим закључцима наложило Савезним органима конкретне задатке. У тачки 4. се, између осталог, каже: "Савезно извршно веће и све институције Југославије, укључујући органе безбедности и органе ЈНА, дужни су да континуирано предузимају мере и радње изнуђене једностраним актима којима ће се спречити прекрајање Југославије, промена њених граница, нарушавање режима на граници СФРЈ, претварање царинских органа Југославије у републичке органе, присвајање царине и имовине Југославије и да предузимају сва легална средства којима ће се супротставити једностраним одлукама и опредељењима и понашањима којима се намеће воља другима."

Фото Архива

Савезно извршно веће на седници од 25. јуна 1991. године, размотрило је стање настало предузимањем конкретних активности словеначких органа ради реализације одлуке Скупштине те републике о осамостаљењу. Закључено је да су у Словенији насилно преузете поједине функције федерације. Савезно извршно веће полазећи од својих уставних овлашћења, донело је два документа којима су установљене обавезе Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО) и ЈНА у области обезбеђивања режима прелажења државне границе и кретања у граничном појасу на територији Републике Словеније и заштити територијалног интегритета СФРЈ. Одлуком о непосредном обезбеђивању извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе на територији Р. Словеније у тачки 12. прописано је: "У непосредном обезбеђивању извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе на територији Републике Словеније ССУП ће остварити непосредну сарадњу са ССНО, како би се ангажовале и граничне јединице ЈНА за обезбеђивање државне границе на граничним прелазима и у насељеним местима у пограничном појасу." Осим ове одлуке СИВ је донео и Наредбу о забрани успостављања такозваних граничних прелаза унутар територије СФРЈ. Даном ступања на снагу ове наредбе, такозвани гранични прелази морају се уклонити.

* * * * * * * *

СЛОВЕНЦИ ВРШЕ МОБИЛИЗАЦИЈУ

ОДЛУКА И НАРЕДБА СИВ-а ступиле су на снагу 26. јуна 1991. године о чему су обавештени и надлежни органи Р. Словеније. На основу одлуке Савезног већа, Скупштине СФРЈ и СИВ-а о заштити територијалне целокупности Југославије 26. јуна 1991. године ЈНА је предузела мере да обезбеди контролу државне границе, запоседне аеродроме и друге важније стратегијске објекте у Републици Словенији.

Пре него што се приступило извршавању задатака, руководство Словеније је било обавештено о карактеру покрета јединица и задацима јединица, при чему је наглашено да ће савезни органи преузети контролу граничних прелаза мирно.

Вељко Кадијевић и Благоје Аџић, Фото Архива

Руководсгво Словеније не само да није прихватило такав захтев, већ су време искористили да изврше мобилизацију око 35.000 људи у оружане незаконите формације и извршено је запречавање путева. Јединице ЈНА биле су изложене снажној ватри из свег наоружања, не само јединице које су имале задатак, већ и карауле, складишта и домови ЈНА.

Јединице ЈНА су одговарале на ватру само у самоодбрани. Јединице ЈНА су 28. јуна 1991. године у целини извршиле задатак. Прекид ватре договорен 28. јуна у 21 час. Упркос договореном прекиду ватре, незаконити оружани састави Словеније наставили су са нападима. Отпочеле су блокаде војних објеката - касарни, искључили су струју и воду, онемогућили снабдевање храном и отпочели општи напад на све објекте у којима су се налазиле јединице ЈНА.

Фото Архива

Када је постало сасвим јасно да руководство Словеније нема намеру да престане са нападима, 3. јула предузета је одлучна акција ЈНА, после чега је руководство Словеније затражило примирје.

Председништво СФРЈ одржало је седницу 4. јула 1991. године и донело одлуке за решавање кризе, које су биле претходно усаглашене. Руководство Словеније није испоштовало већину одлука. Јединице ЈНА при повратку у касарне биле су изложене нападима у којима је више припадника ЈНА било убијено. Касарне су и даље блокиране. Осамнаестог јула 1991. године Председништво СФРЈ донело је одлуку о премештању јединица ЈНА са територије Словеније. Двадесет трећег децембра 1991. године Словенија је прогласила самосталну независну државу. Немачка је формално признала независност и суверенитет Словеније са важношћу од 15. јануара 1992. године, када су и земље чланице Европске заједнице признале сувереност и независност Словеније.

Препоручујемо

Друштво

1 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОНФЕДЕРАЦИЈА ИЛИ ОТЦЕПЉЕЊЕ: Разговори интелектуалаца под окриљем пен центара Словеније и Србије

18. 05. 2021. у 18:28

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОПЛАВА МРЖЊЕ И МАЛИ ПРЉАВИ РАТ: Како су словеначки политичари и интелектуалци обманама припремали независну државу

18. 05. 2021. у 17:07

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МУЏАХЕДИНИ СИЛУЈУ ДЕВОЈЧИЦЕ: Генерални секретар УН знао да бошњачка војска злоставља жене и малолетнице

20. 05. 2021. у 18:00

Колумне

0 6

КЛАЛИ СУ ИХ И УБИЈАЛИ, ПА ЗАБЕТОНИРАЛИ ЈАМЕ СА ЊИХОВИМ ТЕЛИМА: Обележје страдалима које предлаже Бенјамина Карић је - споменик срамоте

19. 05. 2021. у 11:30

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОПЛАВА МРЖЊЕ И МАЛИ ПРЉАВИ РАТ: Како су словеначки политичари и интелектуалци обманама припремали независну државу

18. 05. 2021. у 17:07

Република Српска

0 4

ПРАВДА УБИЈЕНА У ЗАСЕДИ: Обележено 29 година од страдања голобрадих војника у Тузланској колони (ФОТО)

15. 05. 2021. у 19:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације