ВРЕЛИНА, ПОЖАРИ, ОЛУЈЕ ПРЕТЕ ДА УГАСЕ АГРАР: Може ли српска пољопривреда да се избори са климатским променама
ЕВРОПА је због врелог лета накупила у овој години штету у пољопривреди од 43 милијарде евра. Разлог су климатске промене. Суша, олује, пожари, мраз... Перспектива је још мрачнија - очекује се да до 2029. године губици порасту на 126 милијарди евра!? И наша Србија прати ове трендове. У последњих четврт века имали смо осам екстремних суша, а рачуна се да смо претрпели штету од 9,5 милијарди евра.
Фото: Н. Фифић
Ове године је највише страдало воћарство. Традиционално топле зиме раније буде стабла која пропупају пре времена, а онда их сасече априлски мраз. Воћњаке масакрира. Домаћих кајсија није ни било, а свима нам је у сећању цена трешања на тезгама која је достизала и 1.200 динара за килограм. Што не потамани мраз, дотуче град. Ако, којим случајем, нешто и претекне, летње жеге га докрајче.
Штета, штета, штета. И традиционалне културе су на удару. На неким нашим њивама неће бити ни килограма кукуруза, а кромпираши се жале да кртоле неће бити од произвођача јужније од Саве и Дунава. Чекати и гледати у небо и надати се да догодине ваљда неће поново је сулудо. Зато је потребно озбиљно се ухватити укоштац са овим проблемом.
Да ли је решење у интензивном улагању у системе за наводњавање? Да ли свака њива мора да се залива? Постоје ли системи који ефикасно штите од мраза и града? Да ли је време да одустанемо од неких култура и определимо се за оне најотпорније на тренутну климу? Колико је важна агро-техничка припрема?
Добили смо веома добре одговоре. Закључак током израде нашег серијала је да имамо стручне људе, који имају и знање и идеје. Који прате искуства из других земаља и нуде предлоге. Уколико и држава препозна проблем и оформи тим за израду стратегије, али и одмах уђе у борбу против климатских промена, биће и наде. Истина је да ће се тешко победити немилосрдна клима, али штете могу да се сведу на најнижу могућу меру. Ако су земље које немају ни приближно плодно земљиште као ми успеле, ваљда можемо и ми.
Проценат друштвеног производа
КОЛИКА је штета од климатских промена говоре студије у којима се констатује да су три европске земље: Грчка, Бугарска, Кипар и Малта у овој години доживеле штету у износу једног процента бруто друштвеног производа за 2024. годину. Одмах иза њих су Италија, Шпанија и Португалија.
Препоручујемо
ЦЕНА НАФТЕ НЕ МИРУЈЕ: Поскупљење за још два одсто због блокаде Ормуског мореуза
13. 03. 2026. у 21:53
НОВА ЖАЛБА ПРОТИВ ЈАНАФА: МОЛ и Словнафт поднели још једну тужбу Европској комисији
13. 03. 2026. у 21:52
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОБЈАВЉЕНЕ НАГЕ ФОТКЕ ЈОЏИРОВЕ ЖЕНЕ: "Снимак ћу лично ја окачити на Инстаграм да сви гледају - ако постоји"
"КАЖУ да постоји снимак, а ако постоји ја ћу га окачити на Инстаграм да га сви гледају."
13. 03. 2026. у 07:22
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
ТРАМП ГА ЖЕЛИ ОД 1988. ГОДИНЕ Да ли је ово острво Доналдов крајњи циљ: "Само један метак је довољан!"
АМЕРИЧКИ председник дуго га је сматрао слабом тачком Исламске Републике. Његово заузимање омогућило би му контролу над иранском нафтом, а тиме и над финансијама државе. Још 1988. године, тада њујоршки магнат некретнина у успону, Доналд Трамп, у интервјуу за британске новине упитан је о својим плановима за будућност.
13. 03. 2026. у 07:02
ОСНОВА ЈЕ ЗЕМЉИШТЕ: Како до високих и стабилних приноса поврћа у пластенику?
ДОБАР план плодореда унутар пластеника смањује замор земљишта, појаву специфичних патогена и штеточина те омогућава рационално коришћење хранива и воде, каже стручна саветница Милица Велетић.
13. 03. 2026. у 14:36
ЗАТВАРАЊЕ БРАЗДЕ: Пољопривредници, ево зашто је ово важно и када је право време
СЕЗОНА затварања зимске бразде у пуном је јеку. Ова агротехничка мера припреме земљишта за сетву јарих култура омогућава очување влаге, смањује раст корова и припрема парцелу за пролећну сетву, нарочито у сушним годинама када сваки милиметар влаге значи више приноса.
13. 03. 2026. у 14:12
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
ИРАНЦИ ТВРДЕ - НЕТАНЈАХУ ЈЕ УБИЈЕН: Шта се десило Бибију? Први пут од почетка рата и "Иранци изађите на улице"
СПЕКУЛАЦИЈЕ о наводној смрти израелског премијера Бењамина Нетанијахуа појавиле су се јуче на друштвеним мрежама, а пренео их је хебрејски веб-сајт иранске новинске агенције Тасним. Шта се с њим догодило - одговор је стигао дан касније. Жив је и здрав и како поручује на првој конференцији од почетка рата - спреман је да борбе приведе крају.
12. 03. 2026. у 22:29 >> 22:37
Најновије из рубрике
ЦЕНА НАФТЕ НЕ МИРУЈЕ: Поскупљење за још два одсто због блокаде Ормуског мореуза
БАРЕЛ нафте "брент" коштао је данас око 102 долара, а америчка сирова нафта WTI сe кретала око 97 долара
13. 03. 2026. у 21:53
НОВА ЖАЛБА ПРОТИВ ЈАНАФА: МОЛ и Словнафт поднели још једну тужбу Европској комисији
МОЛ и Словнафт тврде да је Јанаф "доследно примењивао злоупотребу цена, која није поткрепљена објективним разлозима"
13. 03. 2026. у 21:52
ЦЕНЕ НАФТЕ НАСТАВИЛЕ ДА СКАЧУ: Ево колико износе
ЦЕНЕ нафте су данас скочиле за више од два одсто јер су затварање Ормуског мореуза и интензивирана геополитичка реторика осујетили покушаје Вашингтона да стабилизује глобално снабдевање енергентима.
13. 03. 2026. у 20:57
ПИО ОБАВЕШТАВА: Овог датума креће подела пакета за пензионере
ПОДЕЛА пакета солидарне помоћи пензионерима почеће 20. марта у градским и општинским удружењима пензионера широм Србије, објавио је данас Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).
13. 03. 2026. у 17:54
ПАПРЕНА КАЗНА: Директор радници рекао да је кромпир, а она му дебело наплатила
ИРКИЊИ која је радила као рачуновођа у Лидсу, Велика Британија, додељено је 23.000 фунти (око 26.000 евра) одштете у тужби.
13. 03. 2026. у 17:54
Коментари (0)