ВАЖНА МЕРА: Детаљно о проређивању воћа - Како и зашто?

ПРОРЕЂИВАЊЕ плодова је помотехничка мера којом се постиже низ позитивних ефеката, а између осталих, повећава се квалитет и величина плодова, те побољшава обојеност плодова и уједначено сазревање.

Фото: de-nue-pic / Alamy / Profimedia

Проређивање плодова је помотехничка мера којом се постиже низ позитивних ефеката:

• повећава се квалитет и величина плодова;
• побољшава се обојеност плодова и уједначено сазревање;
• отклања се алтернативна родност;
• олакшана је заштита јер плодови нису збијени;
• мања је појава црвљивости плодова;
• већи је садржај шећера, киселина и витамина;
• плодови су чвршћи и мање опадају пред бербу.

Постоји више начина проређивања у производњи воћа. Може се проређивати механички, хемијски и ручно.

Механичко проређивање

Обавља се употребом посебне машине која има ротирајућу вертикалну осовину, на којој су распоређене синтетичке жице. Осовина има могућност промене нагиба и може се прилагођавати различитим облицима стабла. Како се осовина окреће, тако синтетичке жице ударају цветове, а интензитет је одређен брзином кретања, ротирањем осовине и бројем жица.

Машина се користи у фенофази од зелене до црвене главице. Код раније употребе може се јавити оштећење дрвета, а ако се користи касније, може доћи до оштећења плодова. Често се касније мора направити и корекција. Још неке од негативних страна су што се захват обавља у раној фази вегетације, након које може доћи до појаве касног пролећног мраза.

Такође, може се применити само код одређених узгајаних облика, те се због грешке може развити више болести и на повређеним местима се могу населити одређене штеточине.

Хемијско проређивање

Обавља се применом различитих препарата на бази биљних хормона, којим се прскају воћке како би одбациле део плодова. Примењују се средства на бази активних супстанци. Који је препарат најбољи за проређивање плодова у вашем воћњаку најбоље је да се консултујете са пољопривредним апотекаром или стручњаком из Пољопривредне стручне службе у вашем крају.

На ефикасност хемијског проређивања утиче више фактора. У првом реду, то су климатски услови, који осигуравају дуже усвајање средстава након апликације, као и појава облачности неколико дана пре наношења. Исто тако, на већу ефикасност хемијског проређивања плодова утичу и температуре које прелазе 25ºЦ.

Такође, и слаба исхрана азотом повећава ефикасност хемијског проређивања. Колико ће ефикасан бити овај тип проређивања зависи и од тога о којој је сорти реч, старост, бујност и оплодња воћака.

Ручно проређивање

Ручно проређивање пожељно је у младим засадима до четири године. Ипак, изводљиво је и на мањим површинама, али то захтева доста посла, који је готово немогућ у засадима великих површина. Ручно проређивање је заправо и најбољи начин проређивања, јер се тако могу уклонити сви оштећени (од града, инсеката и сл.) или закржљали плодови, а остављају се само здрави и највећи плодови.

Такво проређивање је најбоље направити у фази када су плодови величине 8 до 10 милиметара. Код јабучастих воћака, као што су јабуке, крушке, дуње и слично, на једном пупољку најчешће се развије 5 до 6 цветова, па тако и плодова. То је дефинитивно превелики број плодова на једном месту.

Зато је најбоље део плодова скинути и оставити само један. Понегде се могу оставити и до два плода, под условом да имају довољно места да се развију и, ако је место спајања са стаблом довољно чврсто, да поднесе толику тежину.

Такође, код сорти које су склоне појави горких пега, као што су Јонаголд, Бреабурн и Боскоп, не треба претеривати с проређивањем, јер су превише крупни плодови склони појави ове физиолошке болести.

Проређивање коштичавих воћки

Код коштичавих воћака као што су брескве, шљиве, трешње и слично, такође треба обавити проређивање, посебно јер су њихови плодови и сами по себи ситнији. Тако, на пример, код брескве 15 до 20 дана након завршетка цветања проређивањем треба оставити 6 до 8 плодова по мешовитој родној грани која је најчешће родно дрво код брескве.

Такође, њихов размак треба бити 15-ак центиметара, тачније ширина једне шаке. Плод брескве је тежак, а родне гранчице танке, те се под тежином плодова јако повијају према тлу и лакше се љуљају под утицајем ветра. Због тога би могло доћи до сударања и оштећивања плодова.

Како шљива има мање и лакше плодове, тај размак између њих може бити упола мањи (8 до 9 цм). Врло велика родност трешње може такође умањити квалитет плода, стога представља потенцијалну тешкоћу која се може решити проређивањем. Главно родно дрво код трешње су мајске китице, које могу носити 10-ак цветних пупољака.

У плоду трешње велики део плода заузима коштица, а проређивањем се тај однос увелико може смањити. Стога је и код ње потребно спровести ову меру кад је величина плода отприлике 10 милиметара.

(Агромедиа)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

НАВОДЊАВАЊЕ КАО КЉУЧ ОПСТАНКА: Зашто Војводина више није „житница Европе“?

31. 05. 2026. у 09:20

Пољопривреда

0 5

ЧАК ЈЕ И СТРАНЦИ ТРАЖЕ: Која биљка рађа више од грожђа и спада у једну од најисплативијих за узгој?

30. 05. 2026. у 15:24

Пољопривреда

0 2

ТАЈНА БАШТОВАНА: Грци обавезно саде овај цвет у башти међу поврћем

30. 05. 2026. у 10:15

Пољопривреда

0 0

ЗРНО ЗЛАТА ВРЕДНО: Купци га траже у редовима, зарада никад већа

30. 05. 2026. у 08:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације