ВИШЕ НАШЕ МУЗИКЕ НА РАДИЈУ И ТВ: Препознати и подржати домаће музичко стваралаштво

НАЈВЕЋИ изазов за креативне индустрије у Србији јесте променити однос јавности и институција према интелектуалном власништву, процесима креативног рада и досега уложеног труда у друштву, али и увођење политика које ће подржати развој и самоодрживост домаћег стваралаштва, као и положај и статус самосталних уметника, закључак је панела „Домаће музичко стваралаштво“ који је одржан у Привредној комори Србије (ПКС), у организацији Удружења за креативну индустрију.

Фото ПКС

Oвај панел, један у низу у оквиру серије дискусија под називом „Изазови креативне индустрије“, посебно се бавио проблемима и изазовима Домаћег музичког стваралаштва (ДМС). Учесници су предложили дефиницију ДМС која подразумева да је Домаће музичко стваралаштво оно које је компоновао држављанин Србије и у чијем стварању је учествовало бар још двоје наших држављана из неке од категорија: текстописац, аранжер, извођач, продукција.

Модератор панела је била Ана Станић, председница Групације музичких извођача и музичких аутора у ПКС, a у дискусији су учествовали Маја Раковиц, потпредседница Групације радиодифузије у ПКС и власница Накси Радија, Жељко Васић, представник Удружења композитора Србије, Дејан Манајловић, директор СОКОЈ-а и Родољуб Стојановић, замwеник председника Групације музичке индустрије ПКС.

Приоритет организације панела посвећених креативној индустрији, како је истакнуто у ПКС, јесте да се расветле и јасно представе проблеми које ствара пиратерија – крађа производа стваралаштва, затим недовољна свест о подржавању домаћег стваралаштва и спора измена закона и пореских политика. За достизање ових циљева неопходна је сарадња са институцијама Републике Србије, министарствима надлежним за културу, образовање, привреду и финансије. Потребна је и подршка свих репрезентативних удружења, као и мобилизација свих извођача и аутора за подршку регулисања пословања. Културна добра и сервиси обухватају вредности, идентитет и значења која превазилазе њихову стриктно комерцијалну вредност и као таква су обухваћена УНЕСЦО-вом конвенцијом о заштити и промоцији различитости културног израза.

Треба нам музички центар Србије

„За достизање самоодрживости музичке индустрије Србије прво се мора променити однос према присутности ДМС у медијима, са посебним освртом ка новијем садржају како би се одржавала здрава унутрашња конкуренција, морају се увести минималне квоте емитовања домаћег музичког стваралаштва за јавне сервисе, као и законске обавезе за расподелу јавних средстава и добара тако да се заштити овај вид креативног рада, а неопходно је радити и на отварању музичког центра Србије који би промовисао развој домаће музичке индустрије у земљи и свету“, сагласни су учесници панела. 

БРОЈКЕ

Удружење за креативну индустрију ПКС окупља преко 4.000 предузећа, више од 8.000 предузетника, док укупан број правних субјеката у креативној индустрији превазилази 21.000

Препоручујемо

Предузетник

0 1

ИНОВАЦИЈАМА ДО КОНКУРЕНТНОСТИ: Спој привреде, медицине и фармације

03. 10. 2022. у 21:38

Предузетник

0 0

НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ БИЗНИСИ ОТВАРАЈУ ВРАТА СРБИЈИ: Лореал, Инеос, Терадата, Целонис... неке су од бројних корпорација који су били у Београду

03. 10. 2022. у 20:35

Политика

0 1

ШПИЈУНКА: Породични колаж Марка Чадежа (ФОТО)

19. 09. 2022. у 13:50 >> 14:01

Економија

0 0

НЕ КУПУЈТЕ МЛЕКО НА ПАКЕТЕ, НИЈЕ НЕСТАШИЦА Привредна комора Србије: "Чим су кренуле приче да га нема, уследила већа тражња"

06. 09. 2022. у 12:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације