Најважнија равнотежа сарадње људске и вештачке интелигенције

ВЕШТАЧКА интелигенција убрзава процесе, одузима репетитивне послове, рад по аутоматизму и кроз свакодневно, живо пословање лако увиђамо значај нових технологија, али је у сектору људских ресурса, који су од административно-техничког система подршке израсли у стратешку функцију у компанијама, неопходно задржати и лични контакт, указао је Михаило Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије (ПКС), отварајући конференцију „Синергија људске и вештачке интелигенције у савременом ХР-у”.

Фото: ПКС

У уводном обраћању нагласио је значај балансиране сарадње између људске и вештачке интелигенције, као темеља одрживог развоја модерних организација. Као пример посла у сектору ХР-а у којем вештачка интелигенција може да пружи велику подршку, навео је промене колективних уговора и друге техничке радне процесе, док је регрутација кадрова посао који би требало да задржи човек.

- Није спорно да некакав алгоритам направи селекцију кандидата за позицију у фирми, али је веома важна директна комуникација, јер често управо разговор са кандидатом одлучи о запошљавању - навео је Весовић у уводном обраћању на конференцији, која је окупила стручњаке из области људских ресурса, дигиталне трансформације и пословног управљања.

- Моје дигиталне колеге и ја полако преузимамо техничке послове, али оно што не можемо пружити јесу емпатија, искуство и подршка, сарказам у правом тренутку, здрав разум под притиском… - поручила је учесницима скупа Амина, АИ асистент.

Први панел био је посвећен трансформацији радних задатака кроз аутоматизацију и разматрању начина на које вештачка интелигенција може допринети ефикасности пословања. Посебан акценат стављен је на ограничења АИ технологија у доменима који захтевају креативност, емпатију и комплексно доношење одлука. Дискусију је модерирала мр Мирјана Ковачевић, руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике ПКС, док је панелисткиња Јелена Радновић Вукчевић, сертификовани експерт за дигиталну трансформацију и АИ менаџер, представила конкретне примере успешне интеграције АИ у ХР пракси.

На питање које гране привреде предњаче у коришћењу АИ-ја, Вукчевић је одговорила да су компаније из различитих сектора препознале значај нових технологија, као и да коришћење АИ-ја у компанијама не треба посматрати кроз секторе привреде у којима послују, већ кроз послове које обављају, а међу њима предњаче набавка, продаја, логистика и финансије.

Коментаришући примену вештачке интелигенције у туризму, Ненад Тодоровић, директор Central Business Apartments Beograd истакао је да АИ преузима радне операције у области продаје, планирања и комуникације и да у великој мери помаже малим хотелима и угоститељским објектима. Иако у сектору продаје АИ може да замени једно радно место, срце у туризму је човек, због чега нема разлога за страх да ће бити замењен вештачком интелигенцијом.

И у сектору осигурања наводе да је за ХР вештачка интелигенција само квалитетна подршка. - Када човек пријављује штету, очекује људски контакт – и то је незаменљиво - навела је Бојана Милошевић, ХР директор Миленијум осигурања.

Слађана Милојевић, директор Кластера модне и одевне индустрије FACTS, истакла је да је модна индустрија Србије у протекле две деценије део креативне индустрије у свету и да јој нове технологије дају нови замах и снагу.

- Технологија је средство, АИ је савезник у рукама дизајнера, јер преко прототипа може да сагледа боје, текстуру, силуету, али не може одузети људски израз, идеју, емоцију и естетски потпис ствараоца - навела је Милојевић, указујући да је најважнија равнотежа у коришћењу АИ-ја, јер уколико вештачка интелигенција преузме дизајн, изгубиће се аутентичност.

Улогу кластера и асоцијација привредника види у едукацији и доквалификацији привредника, како би на најбољи начин и у пуном потенцијалу користили нове технологије за унапређење пословања.

Други панел отворио је питања међугенерацијског дијалога и промена у радним вредностима. Учесници су разговарали о разумевању генерације З, управљању више-генерацијским тимовима, као и утицају страних радника на домаће тржиште рада. Панел је модерирала Ивана Ковачевић, руководилац Службе за едукацију ПКС.

У завршном делу конференције представљена је студија случаја „Како успешно интегрисати модерне ХР праксе“, коју је изложила Ивана Гајовић, ХР директор компаније SAGA GROUP. Фокус је био на иновативним приступима запошљавању и задржавању талената, примени аналитике у доношењу ХР одлука и развијању инклузивне радне средине.

Скуп је организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Хрватским пословним клубом, Хеленским привредним удружењем Србије и иницијативом BEYOND Business. 

Препоручујемо

Економија

0 0

НОВИ ТАЛАС ЕКОЛОШКЕ ОДГОВОРНОСТИ: Да ли и грађани мењају старе навике

11. 02. 2026. у 20:26

Економија

0 0

ФТ: ЕУ жели да забрани све трансакције криптовалутама са Русијом

11. 02. 2026. у 18:00

Економија

0 0

ВЕЛИКИ РЕЗ У КОМПАНИЈИ ,,ХЕИНЕКЕН“: 6.000 радника остаје без посла

11. 02. 2026. у 17:39

Економија

0 3

МАГНЕТИ НА ФРИЖИДЕРУ МОГУ БИТИ ОПАСНИ: Ево како ударају на кућни буџет

11. 02. 2026. у 16:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације