ПРОИЗВОДЊА СЕ ИЗ АЗИЈЕ ВРАЋА У ЕВРОПУ: Циркуларна економија смањује зависност од спољних шокова

ПОСЛЕДИЦЕ пандемије ће се дуго мерити и збрајати. Привреда, међутим, не губи време и налази шансе за брз опоравак. Промена свести и навика великих аутомобилских гиганата, нада се наша аутомобилска индустрија, могла би нам ићи наруку. Верују да ће моћи да замене азијску конкуренцију. Компоненташи отварају врата нових тржишта, а упућени верују да опоравак може да крене и циркуларном економијом.

Фото Танјуг

Циркуларна економија, о којој се у Србији све више говори, могла би бити канал за бржи опоравак српске привреде после застоја услед пандемије. Заснована је на коришћењу унутрашњих резерви и домаћих ресурса - отпада, рециклата и енергије, што би створило простор за отварање великог броја радних места која су нам сада неопходна.

БЛИЖЕ ЦЕНТРАЛИ

У НАРЕДНИХ три до пет година производни програми аутомобилске, индустрије машина, шинских возила и других који су позиционирани на далеким тржиштима, пре свега Азије, постепено ће бити враћени у Европу, ближе централама, што даје нову развојну шансу нашим добављачима, посебно имајући у виду производне могућности и географску позицију источне и југоисточне Европе.

- Пандемија је изазвала редефинисање економских процеса и пословних политика у разним сегментима индустрије - указује Саша Ћурчић, координатор за индустрију Привредне коморе Србије - Регионалне привредне коморе Крагујевац. - Док је пре пандемије најзначајнији критеријум на тржишту била најповољнија цена, криза због вируса корона, у први план избацила је критеријум могућности испоруке. Очекује се да се због налажења најбољих могућности испоруке, поједине индустрије врате у националне оквире. Овај критеријум посебно утиче на медицинска и заштитна средства, али и производњу хране и основних животних намирница,

До промене је дошло и у аутомобилској и сродним индустријама где је надвладао тренд редефинисања ланаца добављача, услед сагледавања укупних трошкова, логистике, трошкова држања залиха, нових ризика.

- Поједини производни програми из погођених региона, селе се ка мање погођеним регионима уз посебну анализу логистичких ризика. Другим речима, могућност испоруке добара и услуга добија на значају - каже Ћурчић. - Према информацијама из компанија, после почетног пада тражње, производње и промета у марту и априлу, код наших главних купаца, фирми из ЕУ, наше фирме у јуну и јулу добијају послове на новим програмима, претходно реализованим на тржиштима Азије и Јужне Америке. Очекује се да у наредних три до пет година производни програми аутомобилске, индустрије машина, шинских возила и других који су позиционирани на далеким тржиштима, пре свега Азије, постепено буду враћени у Европу, ближе централама, ОЕМ-овима. Ово ће свакако дати нову развојну шансу нашим добављачима, посебно имајући у виду производне могућности и географску позицију источне и југоисточне Европе.

КРИЗА РАЂА ПРИЛИКЕ

У привредном друштву "Грах аутомотиве доо" у Баточини, које производи електронске компоненте за аутомобилску индустрију, кажу да услед иницијалног пада потражње, а самим тим и производње, изазване појавом пандемије ковид 19, потражили нову шансу. Уз настојање да умање последице, уз паролу да криза рађа и прилике, потписали су уговор за пројекат, који је тој фирми отворио врата америчког тржишта.

- У првом периоду кризе веома значајна је била и помоћ Владе Републике Србије која нам је омогућила очување ликвидности и радних места - каже Ђорђе Јуришић, финансијски директор "Грах аутомотиве д.о.о". Иако се аутомобилска индустрија сматра једном од теже погођених пандемијом, наша стратегија диверсификације производног програма, стално унапређивање процеса, флексибилност, брига о квалитету, омогућили су компанији "Грах аутомотиве" не само да изађе из кризе, већ и да искористи нове прилике.

Јуришић истиче и да у кризним тренуцима, овакав резултат не би могао бити остварен без посебне бриге о здрављу свих запослених, што је од почетка пандемије био апсолутни приоритет.

ЗЕЛЕНЕ НАБАВКЕ

Простор за уштеде и промоцију зелених набавки је прилично велики. Учешће јавних набавки у бруто домаћем производу Србије у 2017, према Годишњем извештају Управе за јавне набавке, износило је 7,68 одсто, док је у 2018. забележен благи пораст - 7,98 одсто. За похвалу је да се о зеленим набавкама све више говори и у стручним круговима и у широј јавности. Држава је формирала радну групу за циркуларну економију, урађено је више анализа о циркуларној економији, у шта су се укључиле у овим областима водеће домаће и међународне институције.

- Иако је поступак отворених јавних набавки повећан, они који расписују набавку нису стимулисани да расписују зелене набавке, јер им је важно да прође што јефтиније - напомиње Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије. - Јавни сектор као велики купац могао би имати водећу улогу у промовисању зелених набавки. Промовисањем и коришћењем зелених јавних набавки, јавне институције могу да обезбеде реалне подстицаје за индустријски сектор, за развој зелених технологија и производа. Путем иновативне, пословне циркуларне економије обогаћујемо локалну производњу, смањујемо зависност од екстерних шокова, усклађујемо пословање са природним капацитетом околине и повећавамо отпорност компанија - у сваком смислу. Штавише, овај пут постаје неизбежан, ЕУ ће опоравак од ковида гледати још више кроз зелену призму, и отпор према променама само повишава укупне трошкове и време. Ако се окренемо ка старомодној производњи "узми-направи-баци", па онда третирању отпада, остајемо заробљени у деведесетим годинама све до 2040. Ако се повежемо, истражимо могућности и ускладимо наше пословање са Circular Economy Action Plan Европске уније добијамо нову позицију на тржишту.

ШТЕДИ РЕСУРСЕ

Пандемија ковида нам је поново открио колико је рањива наша глобална привреда. Експерти очекују економску кризу на свим локалним нивоима у целом свету већу од оне 2008. Мала хронологија српске економске ситуације нам говори да се за шокове требе спремити.

- Ми нисмо успели још да извучемо важне лекције из санкција, нити из финансијске кризе 2008. нити после поплава 2014. године - истиче Митровић. - Да ли ће отпорни послови који су дигитални, користе локалне и лако доступне ресурсе, не загађују своју околину и агилни су у оквиру свог пословања, те системски сагледавају околности- на крају победити? Или смо и даље уљуљкани у старомодно пословање и борби за преживљавање данас, а сутра - лако ћемо? Постоје послови који су класификовани као диносауруси. Таква је и прогноза за њих. Предвиђање је да ће ковид 19 у најгорем сценарију коштати свет око 347 милијарди долара. Овај сценарио предвиђа шест месеци блокираног пословања. Чак 150 пута већу штету нам доносе климатске промене. Овакве последице су дословце непоправљиве. Циркуларна економија исправља ове последице, само ако је схватимо на прави начин и ако кренемо у транзицију одмах.

Фото промо

Србија је предузела неколико важних корака ка преласку са линеарне на циркуларну економију. Дефинисање стратешког оквира је један од најважнијих. Током 2019. године у активности Министарства животне средине израђена је анализа ефеката за циркуларну економију, која претходи документу јавне политике.

- Закључак овог документа је потреба за израдом посебног документа јавне политике за ову област - каже Митровић. - Документ јавне политике Програм за циркуларну економију са акционим планом на три године биће израђен у складу са Законом о планском систему РС и подзаконским актима који прописују методологију израде ових докумената, током 2020. године. Овим документом биће дефинисане мере и активности које ће помоћи имплементацији концепта циркуларне економије у Србији у периоду 2021-2023. година.

У априлу 2020. године, Министарство је, уз подршку УНДП пројекта "Платформа циркуларне економије за одрживи развој у Србији", завршило документ под називомМапа пута за циркуларну економију. Циљ Мапе пута је да повећа тржишне могућности производње кроз циркуларне пословне моделе, да подстакне индустрију за креирањем нових радних места и унапређење пословања кроз изналажење иновативних еколошки одрживих решења за тржишта. Намера је да се подстакне цело друштво на корените промене у размишљању, култури и односу према ресурсима, као и да доносиоце одлука подстакне на политичко обавезивање промена јавних политика и дијалога у контексту циркуларне економије. Мапа пута је иницијални документ који ће покренути дијалог између доносилаца одлука и представника индустрије, академског сектора и цивилног друштва.

- И наша привреда показује интересовање за иновативна решења и прилагођава се светским токовима - каже Синиша Митровић. - Домаћи пословни систем Elixir Group, у чијем је саставу седам чланица и 1.500 запослених у фабрикама минералних ђубрива и фосфорне киселине у Шапцу и Прахову, ради на примени новог пословног модела, са циљем рационализације потрошње природних ресурса и енергетске ефикасности. Производња у хемијској индустрији подразумева значајну потрошњу топлотне енергије, где доминира потрошња водене паре, за концентрацију фосфорне киселине и за процесе гранулације и сушења НПК ђубрива, а она се тренутно подмирује из фосилних горива. У складу са Стратегијом развоја пословног система Elixir Group 2020-2025. фокус је на унапеђењу енергетске ефикасности у хемијској дивизији, као и потпуну супституцију фосилних горива алтернативним енергентима из обновљивих извора. У складу са тим, планирамо имплементацију концепта Waste to Energy који подразумева производњу енергије примарним третманима отпада или прерадом отпадних материјала у енергенте, чиме се остварују вишеструки бенефити.

Фото промо

Овакви пионирски подухвати доприносе ширењу свести о важности примене иновативних решења са циљем уштеде природних ресурса и енергије, као и очувања и заштите животне средине, што је и део плана европских институција у овој области.

- Ту је компанија "БИМ-теx", из Лесковца која је подигла соларну енергану и сада ће у свој производ уградити зелену енергију - додаје Митровић. - Уштедеће више од 750 тона угљен-диоксида годишње, а њихов производ постаје конкурентан на ЕУ тржишту. Нека и друге компаније крену овим путем, наш Центар за циркуларну економију, тим Академије ЦЕ и целог ПКС је ту да их охрабри, приближи финансијама и новим решењима.

КАКО ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА ПОМАЖЕ ПРИВРЕДИ

- ЦИРКУЛАРНА економија има системски поглед на пословање и планира бенефит на дуги рок. Специјализација је ствар прошлости, мултидисциплинарни приступ је нова ера приступа пословању.

- НАЧИН да смањимо CO2 емисије је транзицијом на обновљиве изворе енергије, али то није довољно. Не можемо се уздати само у технологију, већ морамо да мењамо и наш начин рада.

- КРЕИРА "независнија" друштва и привреде и акцентира правилнију расподелу природних ресурса и управљање ресурсима кроз затворене ланце набавки.

- ПРЕДЛАЖЕ промену политика са опорезивања рада на опорезивање коришћења сировина, енергије и воде, те продужену одговорност произвођача за прављање отпада и загађење околине. Јер данас имамо незапосленост, а нестаје нам ресурса.

- ДРУШТВЕНИ систем без инфраструктуре за едукацију, здравље, повезивање и културе не постоји. Циркуларна економија покреће дискусију на тему промене мерног система напретка друштва, док је Европска унија, у оквиру Европског зеленог договора одлучна да уђе у борбу за промену погледа на приоритет БДП-а или реконструкцију овог показатеља.

- ПОТРОШАЧИ ће после ковид кризе бити скептични према ризичним куповинама, те куповини производа који изискују веће трошкове, али такође ће све мање подржавати брендове и производе који потенцијално креирају загађења и утичу негативно по друштво. Циркуларна економија се интегрално брине о нашој средини.

- ЦИРКУЛАРНА економија подржава виртуализацију не само пословања, већ и понуде и убрзава и омогућава да овај прелазак буде ефикаснији. Кад се упознамо са детаљима циркуларног модела пословања, видећемо да је праћење материјала и компонената неизбежна будућност за остварење неопходних стратешких позиција.

- ЗАХТЕВА мање укупне површине за привреду. То значи удаљавање од природних станишта дивљих врста животиња. Упарујући овај детаљ са акцентом на подизање укупне локалне способности становништва, показано је кроз истраживања да се увелико смањује ризик од преношења зоотопских вируса попут птичијег, свињског грипа, ковида, црне куге.

- ПОДРЖАВА предности "регенеративне" пољопривреде уместо индустријске, где се природа храни природом, те и земљиште и земљорадници постају мање зависни од страних тела, тј. пестицида и хербицида.

Препоручујемо

Економија

0 0

ПРОДАЈЕ СЕ "СЛОГА АД": Фирма је у стечају, а ово је почетна цена

20. 08. 2020. у 13:23

Свет

1 0

ТРАЈНО ЗАТВОРЕНО 300 РЕСТОРАНА: Банкрот ланца ресторана Пица Хат

17. 08. 2020. у 22:45

Регион

2 0

ХРВАТСКА ПАДА У ЕКОНОМСКИ АМБИС: За годину дана нестало више од 73.000 радних места

17. 08. 2020. у 21:04

Економија

0 1

РАСТУ ЦЕНЕ РОБА И УСЛУГА: Храна ипак јефтинија, као и одећа и обућа

12. 08. 2020. у 14:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације