Економија

У ДИМИТРОВГРАДУ ДВЕ ГОДИНЕ БЕЗ ПРОМЕТА СТАНА: Од 26.552 продатих стамбених јединица од почетка године, свака друга у Београду

Б. Царановић

17. 09. 2021. у 10:15

ЗА претходних пола године, сваког месеца је у просеку прометовано око 4.000 станова широм Србије.

У ДИМИТРОВГРАДУ ДВЕ ГОДИНЕ БЕЗ ПРОМЕТА СТАНА: Од 26.552 продатих стамбених јединица од почетка године, свака друга у Београду

Купородаја некретнина, међутим, потпуно је неравномерно распоређена, а повезана је са економским статусом територија. У развијеним регионима земље напредније је и тржиште непокретности - чак 41 одсто свих станова је купљено у престоници, док у 11 општина није обављена ниједна купопродаја. Рекордер је Димитровград у коме није продат ниједан стан од другог квартала 2019. године.

Према статистици Републичког геодетског завода, за првих шест месеци јавни бележници и основни судови су доставили 89.463 уговора који се односе на промет свих непокретности, од чега је четвртина за 17 београдских општина. Од 26.552 стана који су продати у том периоду готово сваки други је у Београду. У исто време, поједини крајеви Србије потпуно су "мртви".

Осим Димитровграда, на списку општина са нула купопродаја су и Бабушница, Жабари, Житорађа, Кнић, Љубовија, Мали Иђош, Насеље Палилула у Нишу, Рековац, Трговиште и Ћићевац. У још 14 места за пола године забележена је по једна купопродаја станова - у Гаџином Хану, Голупцу, Дољевцу, Белој Паланци, Блацу, Бојнику, Босилеграду, Владимирцима, Жагубици, Коцељеви, Лапову, Осечини, Ражњу и Сврљигу.

- Од општина чији је степен развијености испод 50 одсто републичког просека, највеће промете непокретности су имали Тутин - 439, Бујановац - 258 и Прешево - 202 милиона евра.

Изузев престонице где су од јануара до краја јуна продата 10.973 стана, тржиште некретнина расте и у Новом Саду са 4.347 купородаја, Нишу са 1.128 и Крагујевцу са 834 продатих станова. Међу градовима у којима је тржиште некретнина веома активно је и Суботица, у којој је продато 620 станова. Следе Панчево са 420 продатих станова, Крушевац са 388 и Краљево у којем је нове власнике добило 296 некретнина.

Према мапи Републичког завода за статистику на којој су приказани делови Србије са највећом продајом некретнина, највећи део Србије "обојен" је белом бојом, која означава да је за пола године продато мање од три стана.

Просечна цена квадрата новоградње, до краја јуна, износила је 179.852 динара, или око 1.500 евра. Најјефтинији квадрат је 53.382 динара или око 450 евра у Бујановцу, а најскупљи 373.406 динара, или око 3.000 евра у београдској општини Савски венац. По високим ценама издвојиле су се и Чајетина, Нови Сад, Врњачка Бања, нишка општина Медијана, Панчево, Крагујевац, Зрењанин и Ужице.

Просечна површина продатих новоизграђених станова је 56 квадрата. Најпространији станови су купљени у Сјеници - 87 квадрата, а најмањи у Сокобањи - 33 квадрата, па је претпоставка да се ради о апартманима намењеним туризму.

У ВОЈВОДИНИ ТРАЖЕНА СКЛАДИШТА

ОСИМ станова, Град Београд је имао највеће учешће и у вредности прометованих пословних објеката, пословних простора, гаражних простора и грађевинског земљишта. Регион Војводине имао је највеће учешће у новчаној суми прометованих индустријских објеката и складишта са чак 70 одсто промета у Србији.

ПРЕСТОНИЦА

ОПШТИНЕ са највећим обимом потрошеног новца на непокретности су: Нови Сад са 327 милиона евра, Савски венац - 291, Нови Београд - 227, Вождовац - 152, Земун - 139, Звездара - 135, Врачар - 119, Палилула - 100, Стари град - 100, Чајетина - 74, Чукарица - 70, Суботица - 63, Медијана (Ниш) - 56, Крагујевац - 42, Рашка - 41, а београдска општина Раковица - 40 милиона евра.