НЕ МОГУ СВЕТ ДА ПОКРЕЋУ САМО СУНЦЕ И ВЕТАР: Бранко Терзић, међународни консултат, о кризи и високим ценама енергената

ВИСОКЕ цене примарних енергената резултат су опоравка глобалне економске активности, док излазимо из пандемије ковида 19. Потражња за угљем, природним гасом и сировом нафтом повећала се због поновног покретања фабрика, потражње за електричном енергијом и већим коришћењем аутомобила. Иако се потражња за енергијом брзо повећала, понуда није, из различитих разлога.

Бранко Терзић

Међународни енергетски консултант из Вашингтона Бранко Терзић, генерални директор у компанији BRG LLCБ, раније члан Федералне регулаторне комисије за енергетику кога је именовао председник САД Џорџ Буш старији, овако за "Новости" објашњава разлоге светске енергетске кризе. Терзић је био члан америчких председничких саветодавних одбора Националног савета за нафту и Националног савета за угаљ и пет година председник ад-хок Комитета УН за европску економску комисију за чистију електричну енергију. Једини наш сународник у САД који је био извршни директор компаније која се котира на Њујоршкој берзи.

* Који су све узроци високих цена угља, сирове нафте и природног гаса у свету?

- Цене сирове нафте су порасле јер су ОПЕК и Русија (ОПЕК+), које контролишу 40 одсто светске понуде, одбиле да у потпуности повећају производњу. Пре неколико година, краљ Саудијске Арабије рекао је да је 70 долара по барелу идеална цена за нафту, и то је отприлике где је она и данас. Цене природног гаса су различите на три тржишта, у Северној Америци, Европи и Азији, јер свако има своје карактеристике понуде и потражње. Постоји глобално тржиште у настајању за транспорт течног природног гаса (ЛНГ) помоћу посебних океанских танкера, али то захтева изградњу објеката у лукама у земљама производње и постројења за гасификацију у лукама у земљама купцима. Но, то тржиште ЛНГ је премало да би се такмичило за пуне количине гаса које испоручују цевоводни системи. Европска производња природног гаса и нафте опада деценијама, јер су се многе земље опирале експлоатацији познатих и доступних налазишта нафте и природног гаса пронађених у шкриљцима. Истовремено, САД су постале енергетски независне за нафту и гас развијањем лежишта из шкриљаца.

* Цене електричне енергије су драматично порасле у Европи?

- Цене расту где су природни гас, угаљ или нафта, гориво за производњу електричне енергије, због повећања цена свих горива. Цене су порасле због повећаног ослањања на, сада скуп, природни гас, али и због подршке обновљивим изворима енергије, сунцу и ветру, када сунце не сија јако, или је ветар слаб. Осим тога, земље као што су Немачка и Италија, прерано су затвориле нуклеарне електране које су производиле електричну енергију без угљеника, по стабилним ценама.

* Србија је постала транзитна земља за испоруку гаса преко "Балканског тока", а најављен је и крак ка Бугарској. Како оцењујете значај тог пројекта?

- Србија је свој систем природног гаса продала руском "Гаспрому", очекујући да ће тада планирани гасовод "Јужни ток" имати транзитни крак у Србији и да ће се складиште природног гаса развијати и ширити. Србија је у то време имала највише цене природног гаса у Европи, делом због недостатка складишта. Нови развој, уз транзитне таксе је позитиван, као и очекивања да ће складиште бити повећано. Међутим, у будућности се може очекивати притисак да се утврди датум када ће се смањити употреба природног гаса. Србији су обећане ниске цене природног гаса у будућности.

* Да ли ће притисак "енергетске транзиције" утицати додатно на цену, количину и поузданост енергије?

- Израз "енергетска транзиција" односи се на планирано смањење употребе фосилних горива, угља и природног гаса, и њихову замену обновљивим и изворима који не емитују угљеник, попут нуклеарне фисије или фузије. У Глазгову, у Шкотској ће од 31. октобра до 12. новембра бити одржан 26. састанак Конференције странака УН о климатским променама (CОP 26) ради убрзања деловања ка циљевима Париског споразума и Оквирне конвенције УН о климатским променама за смањење емисије штетних гасова у будућности. Ово "убрзање" значи да ће водећи заговорници, као што је администрација Џозефа Бајдена у САД, позивати све земље, велике, мале, богате и сиромашне, да брже замене фосилна горива у производњи електричне енергије, бензински транспорт електричним возилима и постепено укину коришћење природног гаса за кување и грејање у стамбеним и пословним просторијама. Цена ове "транзиције" могла би бити прилично висока за земље у развоју и оне које у великој мери зависе од угља, као што је Србија. Кључно питање је да ли ће САД, ЕУ и друге развијене земље пружити финансијску подршку мањима за ту транзицију.

Фото Танјуг

* Да ли је уопште могуће да се мале земље прилагоде овако строгим енергетским условима који су предвиђени конференцијом о климатским променама у Глазгову?

- Мање нације могу да раде на политикама које користе познате, исплативе програме. Ово би укључивало проучавање, подстицање и законодавство које подржава енергетску ефикасност, очување енергије, увођење дистрибуираних енергетских ресурса и економско одређивање цена електричне енергије. Србија би такође могла да експлоатише сопствене природне ресурсе, укључујући фосилна горива, геотермалне локације, хидроелектране и биогорива. Енергија ће бити скупља у будућности по било ком сценарију предложеном у Глазгову. Ако Влада Србије не може много да учини по питању глобалних цена енергије, може увести програме који смањују потрошњу, без великих одрицања.

* Који су ризици убрзаног напуштања фосилних горива и прераног усвајања преагресивних циљева смањења угљеника?

- Први ризици су они у погледу квалитета услуге и поузданости електричне мреже. САД су већ виделе такве ризике, при нестанку струје и скоку цена у Калифорнији и Тексасу. У оба случаја постојали су неадекватни резервни капацитети, јер су креатори такве политике користили превише оптимистичне процене производње енергије од ветра, сунца и постојећих електрана на природни гас. Век искуства у раду са електричном енергијом доказао је да је економичније носити "вишак" резервног капацитета, имати на располагању електране у стању мировања, неголи да нестане струја. Повећано увођење сунчеве енергије и ветра за производњу киловата мора укључивати нови скуп реалних претпоставки о томе колико су резервни капацитети потребни и колико ће то коштати. Наш стил живота у 21. веку захтева поуздану, адекватну и приступачну електричну енергију. Креатори политике морају да увере своје гласаче да ће све промене у мешавини енергије одржавати потребне енергетске стандарде, јер привреда, здравље и безбедност грађана то захтевају.

Цена гаса достигла историјски максимум / Фото Танјуг

ГАСОВОД НИШ - ДИМИТРОВГРАД ДО 2023.

* САД и ЕУ позивају Србију да усвоји политику диверсификације снабдевања природним гасом. Да ли је то реалан предлог?

- Политички циљ позива на диверификацију је да се смањи ослањање Србије на природни гас из Русије. Као бивши извршни директор компаније за дистрибуцију природног гаса у САД разумем ризик ослањања на једног снабдевача. Како би помогла у диверификацији Србије прошлог маја 2021, Европска инвестициона банка (ЕИБ) објавила је да финансира кредит од 25 милиона евра за изградњу српске деонице интерконектора за природни гас од 171 километара између Србије и Бугарске. Нови гасовод Ниш-Димитровград, који би могао да почне са радом до 2023. омогућио би Србији да се снабдева природним гасом од других постојећих снабдевача, попут терминала за ЛНГ у Грчкој, или преко јадранског гасовода (ТАП) који се повезују са гасним пољима у Азербејџану. Међутим, не постоји гаранција да ће ЛНГ, истоварен у Грчкој, или ТАП гас бити по цени конкурентни тренутним уговорима о гасу.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације