НБС: Шошкић неистинито о свом раду и економији у Србији

НАРОДНА банка Србије оценила је данас поводом, како је навела, иступа бившег гувернера НБС Дејана Шошкића у новом интервјуу за НИН, да он настоји да на неистинит и тенденциозан начин прикаже свој рад и стање економије у Србији у време док је био гувернер, као и садашње стање српске економије и рад носилаца економске власти у Србији.

Фото ПКС

НБС оцењује у саопштењу да су одговори Шошкића пуни манипулација и да под манипулације спада све, од изјаве да јак курс динара служи за стварање неутемељених илузија о напретку, до истицања да је инфлација много већа од званичне за најсиромашније категорије становништва.

Из централне банке понављају податке према којима је у последњих пет година НБС нето купила на домаћем девизном тржишту 4,2 милијарде евра и да су реаговали на изражене апрецијацијске притиске.

Наводе и да су закључци непромењени и ако се анализирају кретања за последњих око 10 година, откада је, како оцењују, настао период након што је народ гласао против резултата људи који су водили погубну економску политику.

-Од августа 2012. до краја 2021. НБС је била нето купац девиза у износу од 3,1 милијарду евра, компензујући тиме вишак понуде девиза. То значи да нето куповином девиза у прошлој години, као и у последњих пет и 10 година, НБС спречава да динар не ојача превише, што је супротно општеприсутним тезама Шошкића да спречавамо слабљење динара, наводи се у саопштењу.

Као покушај манипулације оцењује се и изјава о много вишој инфлацији за најсиромашније слојеве, јер је Влада Србије водећи рачуна о својим грађанима донела мере привременог ограничавања цена основних животних намирница и струје за привреду.

Како је наведно, линеарна давања новца нашим грађанима су, такође, значајна подршка у пандемијом изазваним привременим кретањима.

Када је реч о просечној годишњој инфлацији у 2011. која се у тексту коментарише, из НБС истичу да је она тада била 11 одсто, што је скоро троструко више у односу на 2021. годину.

Оцењује се и да у односу на неодговорну фискалну политику из ранијег периода, данас постоји суштинска разлика.

-Повећања зарада и пензија јесу висока, али и одржива, јер су у складу са номиналним растом БДП-а, наводе из централне банке.

Додају да тврдити да је актуелна инфлација остала без адекватног одговора монетарне политике, може само неко ко не зна да НБС своје репо операције већ годинама уназад не спроводи по референтној стопи, већ по извршеној репо стопи.

Даље, понављање оцена о "погрешној политици девизног курса" и "прецењеном динару" неће их учинити тачним, као што ни довођење у везу извоза, текућег дефицита и девизног курса нема упориште у кретањима и подацима.

Наводе и да је Србија захваљујући очуваној стабилности на пола корака од добијања инвестиционог кредитног рејтинга и да има и вишеструко веће инвестиције у земљи, а стране директне инвестиције су у 2021. години износиле рекордних 3,9 милијарди евра.

Када је реч о просечним зарадама и БДП-у, њиховом изражавању у еврима, и тезама да се кроз "јак" динар повећава износ плата и БДП изражен у еврима, враћамо се на неспорну чињеницу да Народна банка Србије претходних пет година није била нето продавац девиза, већ нето купац девиза, истичу из НБС.

Додају да својим интервенцијама нису спречавали слабљење динара, већ доминантно спречавали прекомерно јачање динара.

Када каже да би "волео да је НБС способна да направи добру прогнозу кретања инфлације и да се дате прогнозе обистине", осим својих катастрофалних резултата у погледу кретања инфлације, Шошкић губи из вида да је и у условима огромне неизвесности 2020. године НБС најмање кориговала своје иницијалне пројекције из маја 2020. године у поређењу са бројним другим институцијама, наводи се у реаговању НБС.

Додаје се да се незадовољство бившег гувернера Шошкића сопственим резултатима преноси и на инструменте које је НБС користила као одговор на пандемију, с циљем да помогне бржем опоравку домаће привреде, али и да допринесе иницијалном развоју важног сегмента тржишта капитала.

Истичу и да наводно нарушавање независности НБС када је Шошкић напустио функцију гувернера 2012. године и наводни пад кредитног рејтинга Србије због тога, немају утемељење у реалности.

-Разлози одлуке рејтинг агенција били су бројни, а међу њима су и растући расходи на име камата. Све агенције наводиле су дупле дефиците, фискални и платнобилансни, као разлоге за одлуку која је тада само донета, а на основу ''постигнућа'' у претходном периоду, наводе из Народне банке.

Другим речима, кажу, разлози су били неадекватна макроекономска политика која је вођена у периоду када је Шошкић био гувернер, кад су носиоци политика довели Србију на руб банкрота и унизили животни стандард грађана.

Чињеница је и то да С&П рејтинг агенција већ дужи низ година у својим извештајима наглашава управо оперативну независност и јачање кредибилитета НБС.

-Изузетно висок степен хипокризије представља давање овакве изјаве управо од стране господина Шошкића који је био нелегално изабран за члана Савета НБС у тзв. афери Бодрум 2003. године, стоји у саопштењу НБС.

Наводе и да претпостављају да није вратио накнаде које је тада примао као члан нелегално изабраног Савета, а које су управо у то време биле уведене одлуком тог тела које је требало да врши надзор над финансијским аспектом пословања НБС.

Шошкић је у интервјуу НИН-у, коментаришући наводе да је у Србији базна инфлација на ниском нивоу, навео да је базна инфлација само један део укупне инфлације, те да сваки потрошач "трпи" специфичну инфлацију која зависи од структуре његове потрошње, као и да најсиромашнији грађани који највише троше на храну, а која је највише и поскупела, реално трпе знатно вишу инфлацију.

БОНУС ВИДЕО - ОНИ НАС ЧУВАЈУ: Српски војник има најсавременију борбену опрему за све изазове

Препоручујемо

Економија

0 1

МАЛИ: Шошкић у медијској офанзиви, пријају му вести о кандидатури

20. 01. 2022. у 13:27

Економија

2 4

ИНТЕРВЈУ Јоргованка Табаковић: Наше злато је најсигурније у нашој кући, племенитог метала имамо дупло више него 2012.

07. 01. 2022. у 09:00

Економија

1 1

КУРС СТАБИЛАН, РЕЗЕРВЕ ЗЛАТА НА РЕКОРДУ! Народна банка Србије о успешним резултатима рада током претходне 2021.

03. 01. 2022. у 10:33

Економија

1 0

ГУВЕРНЕРКА ТАБАКОВИЋ: Стране директне инвестиције у 2021. години 3,6 милијарди евра

28. 12. 2021. у 11:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације