МАЛИ ПОСТАВИО ШОШКИЋА НА МЕСТО: "Заиста је апсурдно када он дели лекције о кредибилитету, стабилности, одрживом развоју..."

МИНИСТАР финансија Србије Синиша Мали одговорио је на наводе такозваног професора Економског факлитета Дејана Шошкића.

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ bs/ Принтскрин Јутјуб н1

Његов одговор преносимо у целости:

"Тврдње професора политичара, бившег гувернера Дејана Шошкића о „нестручној макроекономској политици”, “заостајању Србије”, “губитку конкурентности” и “неодрживом моделу раста” звучале би много убедљивије да долазе од некога ко је током управљања економском политиком оставио боље резултате од оних које данас критикује.

Просечна плата била је око 360 евра, минимална зарада око 170 евра, привреда и држава су кубурили са неликвидношћу, а проблематични кредити су достигли скоро 20% укупних кредита. У том периоду су пропале бројне државне банке, аранжман са ММФ-ом је суспендован, а Србија се суочавала са озбиљним макроекономским неравнотежама.

Ти “резултати” су Шошкићева заоставштина, и заиста је апсурдно и нимало уверљиво када он дели лекције о кредибилитету, стабилности, одрживом развоју.

Посебно је спорна тврдња да Србија од 2012. године „све више заостаје за упоредивим земљама“. Ако је то тачно, онда је потребно објаснити како је могуће да је БДП Србије повећан са око 33 милијарде евра на скоро 100 милијарди евра, да је просечна зарада порасла са око 366 евра на више од хиљаду евра, да је незапосленост са скоро 26% сведена на једноцифрен ниво, да смо добили инвестициони кредитни рејтинг и да је јавни дуг са више од 70% смањен на око 43% БДП-а. Такви резултати једноставно нису компатибилни са тезом о континуираном економском заостајању.

Још је неозбиљнија тврдња да стране директне инвестиције нису допринеле расту извозног потенцијала земље. Извоз робе и услуга Србије повећан је са 11,5 милијарди евра у 2012. години на 47,7 милијарди евра у 2025, што је раст већи од 315%. Да су стабилан курс, раст зарада и инвестиције уништили конкурентност привреде, такав раст извоза једноставно не би био могућ.

Ту је и Шошкићев покушај да направи разлику између „скока евра у небеса“ и сопственог предлога да се девалвира домаћа валута ради повећања конкурентности. Међутим, динар се не може девалвирати у односу на самог себе. Ако се заговара девалвација динара, онда се она нужно односи на стране валуте, пре свега евро.

Још су важније, што и сам признаје, последице такве политике када наводи да би након девалвације просечна плата изражена у еврима могла да падне са 1.000 на 700 или 800 евра, а замислите тек рате кредита.

Дакле, док савремене економије конкурентност граде на знању, технологији и инвестицијама, професор Шошкић као једно од решења поново враћа причу на девалвацију курса. То више говори о ограничености саме идеје него о реалним потребама српске привреде.

Циљ развојне политике није да грађани остану сиромашни како би били конкурентни, већ да раст продуктивности буде праћен растом животног стандарда.

Такође, економски је неутемељено представљати дефицит текућег рачуна у условима снажног инвестиционог циклуса као доказ пропасти економског модела. Србија данас увози машине, опрему, технологију, инфраструктурне компоненте и капитална добра зато што се интензивно инвестира и гради. Да је спољна позиција Србије неодржива, то би било јасно констатовано у извештајима међународних финансијских институција. Напротив, Србија је годинама у потпуности покривала дефицит текућег рачуна приливом страних директних инвестиција.

Парадоксално је истовремено говорити о паду инвестиција, а занемаривати чињеницу да су током претходне године део привредних активности, туристички токови, транспорт и логистика били директно погођени блокадама путева, школа и институција. То је неминовно утицало на инвестициону перцепцију земље и одлагање појединих инвестиционих одлука. И поред тога, Србија је већ у првом кварталу 2026. поново међу најбрже растућим економијама Европе.

Најупечатљивији део интервјуа који је дао за један опозициони недељник ипак је тврдња да би ефекат на БДП био исти и да смо „копали и одмах затрпавали канале“. То није економски аргумент већ популистичка карикатура.

После копања и затрпавања канала не остаје ништа.

После изградње ауто-пута остаје ауто-пут. После изградње железнице остаје железница.

После изградње енергетских капацитета остаје инфраструктура која омогућава производњу и раст. После изградње логистичких центара остају трајно нижи трошкови пословања. И тако даље, и тако даље.

Ако би његова логика била тачна, онда би све развијене земље света деценијама правиле исту грешку улажући стотине милијарди евра у путеве, железнице, луке, аеродроме и енергетску инфраструктуру.

По истој логици не би постојала разлика између брзе пруге и празног градилишта, између ауто-пута и рупе у земљи, између енергетског објекта и затрпаног канала.

Наравно да постоји, и управо зато Светска банка, ММФ, ОЕЦД и Европска инвестициона банка, инфраструктурне инвестиције сматрају једним од најважнијих извора дугорочног раста продуктивности.

Подједнако је проблематична и теза да је динар прецењен. Ако је динар заиста толико прецењен колико се тврди, онда је потребно објаснити како је извоз повећан више од четири пута, како је ИТ сектор постао један од највећих извозника услуга, како је запосленост значајно порасла и како Србија годинама привлачи милијарде евра страних директних инвестиција и има девизне резерве од 28,9 милијарди евра.

Једнако је неубедљива и теза да је пад удела јавног дуга у БДП-у наводно резултат инфлације и статистике. Однос јавног дуга према БДП-у на исти начин рачунају Евростат, Европска комисија, ММФ, Светска банка, Европска централна банка и све водеће кредитне агенције. Ако би се прихватила теза да је тај показатељ невалидан, онда би се морали довести у питање и Мастрихтски критеријуми, и извештаји ММФ-а, и кредитни рејтинзи свих држава света.

Поред тога, Србија није само смањила удео јавног дуга у БДП-у. Србија је након фискалне консолидације остварила примарне суфиците, продужила рочност дуга, смањила валутни ризик, повећала учешће динарских хартија од вредности и добила инвестициони кредитни рејтинг. То нису статистичке илузије већ резултати које су потврдиле међународне институције и финансијска тржишта.

На крају, у читавој аргументацији постоји очигледна логичка контрадикција. Са једне стране тврди се да инфраструктурни пројекти „вештачки надувавају БДП“, а са друге стране да раст БДП-а није релевантан показатељ успеха. Ако БДП није важан показатељ, онда није релевантна ни критика начина на који расте. Ако је БДП важан показатељ, онда се не може игнорисати чињеница да је српска економија данас више него три пута већа него 2012. године.

Не може се истовремено тврдити да је БДП доказ неуспеха и да БДП није битан када показује успех. То је промена критеријума у зависности од жељеног политичког закључка.
Суштина је једноставна. О економској политици увек може да се расправља, али тврдња да Србија данас економски стоји лошије него 2012. године није спорна зато што је непопуларна, већ зато што је у супротности са чињеницама. Када се одвоје политичке квалификације од мерљивих резултата, остају подаци. А подаци показују да су БДП, зараде, извоз, запосленост, кредитни рејтинг и стабилност јавних финансија данас на нивоу који је 2012. године био незамислив."

БОНУС ВИДЕО

Препоручујемо

Економија

0 1

ДРЖАВА СПРЕМА НОВЕ МЕРЕ: Градиће се путеви, школе, болнице, пензионери и социјално угрожени на врху листе приоритета

29. 06. 2026. у 09:13

Политика

4 4

МИНИСТАР МАЛИ: Звучни топ је био део њихове слагалице за рушење државе, од 2013. изграђено 613 км путева

28. 06. 2026. у 22:52

Политика

0 6

БЛОКАДЕРИ ПРАВЕ НОВУ АФЕРУ "ВАЉЕВО 2": Опет лажу да је неко дете убијено! (ФОТО)

29. 06. 2026. у 08:19

Политика

1 11

ПЕТАР ЂУРИЋ ПРИВЕДЕН У КРАЉЕВУ: Вређао председника, возач позитиван на дрогу!

28. 06. 2026. у 23:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације