ВИШЕ НЕМА КО ДА НОСИ АЈНЦЕР: Угоститељи и хотелијери упозоравају да све теже проналазе квалитеtне раднике

Ј. Су. - С. Б.

11. 05. 2022. у 10:44

ТУРИЗАМ и угоститељство само су једне од грана које последњих година пате од мањка радника. Само током последње три године из бранше је изашло најмање 5.000 запослених. Уочи летње сезоне, када плаже у околним земљама одвуку шанкере, конобаре, куваре, спремачице и чистачице, угоститељи стрепе како ће им локали уопште радити.

ВИШЕ НЕМА КО ДА НОСИ АЈНЦЕР: Угоститељи и хотелијери упозоравају да све теже проналазе квалитеtне раднике

Фото П. Милошевић

Сунчани дани напунили су баште престоничких кафића, али и локала широм Србије. Особља је, међутим, мање него икад.

- Велики је проблем са радном снагом - каже Георги Генов, председник Удружења "Хорес". - Само од 2019. године до сада отишло је 5.000 људи из бранше. Ми ћемо имати тај проблем све док не успемо да конобарима обезбедимо плату од 800 евра. И то зато што у Аустрији могу да зараде 1.600, у Италији од 1.000 до 1.200, а у Немачкој од 1.600 до 1.800 евра.

Није проблем само у кафићима. Раднике не могу да нађу ни хотелијери. Најтеже је наћи кадар који зна посао.

- Када дамо оглас, јави се доста људи, али тешко можемо да одаберемо оно што нам треба - каже Дарко Тадић, директор хотела "Ртањ" са Копаоника. - Подигли смо и цену рада, али вероватно иду у Црну Гору и Хрватску и на крузере. Раније нам је био проблем да нађемо доброг кувара, али ове године квалификовану радну снагу имамо, али смо тешко долазили до собарица и чистачица. Није нам јасно о чему се ради, вероватно неће нико да ради те послове. Летња сезона ће бити проблем, јер су многи негде отишли да раде у иностранство.

Како нам је рекао, очекује се и да ће део радника да се врати назад, јер у Немачкој има вишка и мања је потражња.

Први човек "Алко групе" Мирљуб Алексић, објашњава да није тешко наћи радника, већ је немогуће.

- Угоститељи међусобно врбују раднике, обећавајући им често нешто што и не испуне - говори Алексић.

ТЕШКО СЕ ДОЛАЗИ И ДО БЕРАЧА

СА сезонским радницима муку муче и пољопривредници. Малинари и купинари већ се припремају за предстојећу бербу.

- Више је фактора зашто имамо проблем - каже Добривој Радовић, председник Асоцијације малинара и купинара Србије. - Има и нас произвођача који берачима обећамо нереалне дневнице, а на крају им не исплатимо. Има и лоших услова и нељудског понашања, па се ти радници више не враћају. С друге стране, неће много људи да раде овај посао, иако су лане дневнице биле од 3.000 до 4.000 динара. Има и младих који би радије да леже него раде. Мора се радницима обезбедити три оброка, пристојан смештај. Ми већ четири године не мењамо екипу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (9)

„УЖИВАЈ, РЕЦИКЛИРАЈ И ОДГОВОРНО КОНЗУМИРАЈ“ порука Апатинске пиваре са 31. Дринске регате