ПОЈЕДИНЕ БАНКЕ ПОДИЖУ ТАРИФЕ: Финансијске установе које послују код нас настављају са поскупљењем услуга

ТАЛАС поскупљења банкарских услуга се наставља! Банке које су пропустиле да коригују ценовнике прошле године, када су код већине скочиле тарифе и накнаде, то су учиниле сада. Накнаде за вођење рачуна, одржавање картице, провизије за подизање новца са банкомата, мобилно и електронско банкарство, чекови као и други пакети које нуде, овог лета ће у појединим финансијским установама отићи навише и више од 200 посто. Поједине услуге биће 15 пута скупље. Разлог је, како кажу, улагање у модернизацију и дигитализацију.

Фото З. Јовановић

Многи власници рачуна у банкама почели су да добијају обавештења о новим тарифницима од 1. августа. Издавање серије чекова уместо 200, сада је 400 динара, вођење рачуна је скупље за око 80 одсто, хитно издавање платне картице је било бесплатно, а сада 400 динара, док је испорука на кућну адресу уместо 50 сада 800 динара, што је поскупљење преко 15 пута. Ако неко жели хитно издавање картице за 48 сати, то ће коштати уместо 500 - 700 динара.

Ово су укратко ставке у такозваном Предлогу измене уговора о пружању платних услуга. Упркос конкуренцији од 22 банке на тржишту, понуда је слична, а месечно на разне накадне просечан корисник рачуна, картица и електронских трансакција, банкама остави најмање 1.000 динара. И то без урачунатих камата за кредите и дугове по картицама и дозвољеном прекорачењу.

- За сав новац који им за разне таксе оставим на годишњем нивоу, од најмање 100 евра, у пракси не видим користи - пожалила нам се Београђанка Александра Д. - Једва могу да дођем до банкарског службеника, упола их је мање, а у експозитурама су велике гужве. Ни електронско банкарство није више бесплатно. Пошто немам кредит, не видим мотив да плату примам преко банке, па би ми највише одговарало да ми се зарада исплаћује на руке, уместо да финансирам банке.

Према речима Владимира Васића, генералног секретара Удружења банака Србије, банке немају одређени период када мењају ценовнике, већ то раде у складу са својим проценама и трошковима.

- Криза која је погодила читав свет и ударила на све сегменте живота, није могла да обиђе ни сектор банкарства - каже Васић. - Пољуљани ланци снабдевања у целом свету утицали су и на цене хардвера и софтвера, неопходне технолошке опреме за развој савремених банкарских система. Иза свих сервиса који постоје за грађане стоје велика улагања, па је логично очекивати да ће поскупети и накнаде у складу с великим трошковима. ИТ опрема је поскупела око 30 одсто, а скочила је и цена рада ових стручњака. Њихове плате су вишеструко веће од рецимо запослених на шалтеру. Око ИТ стручњака грабе се све индустрије, а неопходни су и у банкарству.

Како наш саговорник каже, најмање 100 милиона евра је улагање банака у високе технологије. А већ за три године застаревају и потребна је нова.

ПАПРЕНО ЗА ГРЕШКУ

КАДА је пре пола године почела наплата нових услуга у великом броју банака, у асортиману се нашла и својеврсна казна од 1.000 динара за погрешно попуњену уплатницу. Исто толико кошта и неоснована жалба. Уз ове ставке, многи запослени за вођење рачуна, уз пар картица месечено издвајају од 250 до 800 динара. Плаћање мобилном апликацијом је најамње 15 динара, а наплаћује се и провера стања на рачуну на банкоматима, углавном до 60 динара.

ВЕЋА КАМАТНА СТОПА?

ПОСЛЕ другог повећања референтне каматне стопе, средином маја, укупно са један на два одсто, очекује се преливање и на цене динарских кредита са варијабилном каматном стопом. Таквих је половина. Процена је да ће рата за позајмицу од око 300.000 динара, на 48 месеци, бити скупља до 140 динара месечно. Ако Европска централна банка након заседња средином овог месеца одлучи да повећа каматну стопу, може да се очекује и пораст цене кредита у еврима, у којима је већина стамбених код нас. Рата за зајам од 30.000 евра на 15 година била би већа за пет до седам евра.

Препоручујемо

Економија

0 1

КЕШ КРЕДИТИ ПОЛОВИНА БАНКАРСКОГ "КОЛАЧА": Становништво и привреда тренутно дугују рекордних 27 милијарди евра

12. 04. 2022. у 10:00

Економија

1 9

ДВЕ ТРЕЋИНЕ КРЕДИТА РЕФИНАНСИРАЈУЋЕ: Клијенти банака масовно мењају старе позајмице за нове по бољим условима

28. 02. 2022. у 14:00

Економија

0 4

РАСТЕ ТРАЖЊА ЗА КРЕДИТИМА: Анкета Народне банке Србије

24. 02. 2022. у 19:00

Економија

0 0

ЗА ГОДИНУ 8.000 НОВИХ ПОЗАЈМИЦА: Стамбени кредити у нашој земљи све траженији, показују подаци централне банке и удружења банкара

17. 02. 2022. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације