МАЛИ О ПОВЕЋАЊИМА ПРИМАЊА: Јавне финансије стабилне, очекује нас двоцифрено повећање и пензија и плата и минималне зараде

МИНИСТАР финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је изјавио да су јавне финансије у потпуности стабилне, а да, као што је и обећано, следи двоцифрено повећање пензија, плата у јавном сектору и минималне зараде, како би се очувао животни стандард грађана Србије.

Фото: Принтскирн / mali_sinisa

Како је објаснио, сутра ће имати састанак са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) о измени швајцарске формуле за усклађивање раста пензија, ради увођења „швајцарске формуле плус“, да би пензије могле брже да расту и да боље прате раст зарада.

 - Водећи одговорну економску политику, дошли смо до тога да је удео пензија у БДП-у 9,2 одсто и наша жеља је да се уведе ново фискално правило. Уколико имате удео пензија испод 10 одсто БДП-а, да имате право на ванредно усаглашавање или ванредну индексацију пензија до 10 одсто. Ако су вам пензије између 10 и 10,5 одсто БДП-а, да усклађујете пензије са растом просечних зарада. Између 10,5 и 11 одсто, да то буде швајцарска формула и изнад 11, односно како не би удео пензија у БДП-у прешао 11 процената, да их усклађујемо са инфлацијом. Жеља нам је да раст пензија прати раст просечне плате - рекао је Мали гостујући на телевизији Хепи.

Навео је да се оваквим приступом остварује циљ да до краја 2026. године просечна пензија буде између 450 и 500 евра, и да имамо 1.000 евра просечну плату у Србији.

Мали је подсетио да садашња швајцарска формула предвиђа усклађивање раста пензија 50 одсто са инфлацијом, и 50 процената са растом просечне зараде. Навео је да је то сјајна формула, али у стабилним условима, а не и када је инфлација увећана. Министар је нагласио да је раст просечне зараде и даље бржи од инфлације, и да је циљ да се заштити стандард пензионера.

Говорећи о најављеном двоцифреном повећању минималне зараде, Мали је рекао да нас тек очекују разговори са послодавцима и синдикатима, а да коначна одлука која се спроводи од 1. јануара треба да буде донета до 15. септембра.

- Поново говоримо о двоцифреном повећању, које је изнад нивоа инфлације. Нећемо сигурно ићи испод 13-14 одсто. Данас је минимална зарада 300 евра, а не желимо да иде испод 340 евра наредне године. То нам је циљ, очекују нас преговори. Истовремено, желимо да растеретимо послодавце, посебно када је реч о оптерећењу на зараде. Следеће године би требало да буде 60,2 одсто, а подсетићу да смо почели пре две-три године са 63 одсто. Сваке године смањујемо то оптерећење, јер тиме подстичемо ново запошљавање, отварање нових радних места - навео је он, и подсетио да је минимална зарада 2012. износила око 15.000 динара, а да ће следеће године бити 340 евра, што је огроман корак напред и говори да је у фокусу политике радник, коме у кратком временском периоду треба што више унапредити животни стандард.

Када је у питању повећање плата у јавном сектору, он је напоменуо да ће оно бити бар 10 или 11 одсто.

- Нама је просечна зарада у Србији била у марту 634 евра. Смејали су се председнику када је најављивао да ће просечна плата бити 500 евра, па смо тај циљ одавно достигли. Са повећањем минималне зараде, као и повећањем плата у јавном сектору, до краја следеће године просечна плата ће бити најмање 710 евра. Дакле, ми пратимо  наш план и идемо ка циљу да просечна зарада до краја 2026. године буде 1.000 евра - објаснио је Мали.

Он је истакао да се Србија одговорно носи са кризом, али да грађани треба да буду свесни да није лако, и да нико не може до краја да предвиди дешавања.

- Увели смо нови систем фискализације, е-отпремнице, дигитализујемо и здравствени систем. То су велике ствари које доприносе расту прихода буџета. С друге стране, то нам даје могућност да расту плате и пензије и минимална зарада. Једно вуче друго, а ми нисмо стали са реформама, са инвестицијама, водимо рачуна о интересима грађана - навео је он.
Министар је рекао да је председник Вучић јуче грађанима пренео две важне поруке – поред најављеног повећања плата, пензија и минималне зараде, која показује бригу о животном стандарду, грађани су на отварању Сектора пет Обилазнице око Београда могли да се увере да се у нашој земљи инфраструктурни пројекти не заустављају.

- Држава све своје обавезе испуњава у дан и у динар. Плаћају се радници, грађевинске фирме. У овом тренутку градимо чак десет ауто-путева и брзих саобраћајница. Отварамо ауто-путеве у тренутку када су много веће и развијеније земље у неупоредиво већем проблему него ми. Код њих су празни рафови, нема брашна, уља, а свега тога у Србији има. Онда можете да видите разлику која се огледа у одговорној економској политици коју спроводимо - навео је он.

Мали је подсетио и на реакције државе када је почела пандемија вируса корона.
 
- Тада је кренула највећа економска и здравствена криза икада. Држава је, имајући у виду спроведену фискалну консолидацију, као и реформе које смо започели 2014. године, када је Вучић постао председник владе, имала довољно резерви, новца, чак четири године суфицит у буџету, да реагујемо правовремено, снажно и агресивно са 8,8 милијарди евра помоћи привреди и грађанима. Када се раније догодило да Србија тако реагује када се догоди криза? Уместо да се затворимо, ми смо огромним новцем подржали привреду и грађане, и највећи део терета преузели на себе. Колико је то била добра одлука говори и чињеница да смо кумулативно 2020. и 2021. године били најбрже растуће економија у Европи - рекао је он.

Мали се осврнуо и на инфлацију, за коју каже да је претежно увезена.

- Примера ради, Чешка има инфлацију од око 30 процената. Ми смо јака пољопривредна земља, што је веома важно у условима овакве кризе. Није ни овде питање цене, јер Италија, или Египат би купили пшеницу. Међутим, нема је, не може да се допреми. Најважније је сигурно снабдевање и наравно довољне количине - навео је он.

Објаснио је да је курс можда и најважнији фактор када је у питању одбрана од високе инфлације. Напоменуо је да Народна банка Србије ради одличан посао, чинећи курс стабилним и да ће га држава бранити, јер је то важан фактор за привреду. Подсетио је да је 2012. године инфлација била 11-12 одсто, у условима када није било кризе, као и да тада курс није очуван и нагло је порастао са 80 на 120 динара.
 
Говорећи о актуелној кризи која је изазвана сукобима у Украјини, Мали је напоменуо да је она, поред инфлације, произвела потресе на енергетском тржишту, као и проблеме у ланцима снабдевања.

- Поново смо преузели терет кризе на себе. Замрзли смо цене основних животних намирница, односно брашна, шећера, меса, млека. Очекивали су се празни рафови, али председник је још у новембру прошле године причао да треба попунити робне резерве, па смо купили све што је било потребно, и со, и пиринач. Многи су се смејали, најлакше је са стране посматрати и коментарисати. Али оно што ради председник Вучић, премијерка Ана Брнабић и цела Влада, грађани могу да осете. Водимо одговорну економску политику, водимо рачуна о грађанима и о њиховим потребама, истовремено чувајући стабилност наших јавних финансија - навео је Мали, и додао да је у овом тренутку ниво јавног дуга 52,1 одсто, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт, те да постоји простор за даљу подршку, уколико буде неопходно.

Министар финансија је напоменуо и да је држава поред замрзавања цена основних животних намирница успела да очува цене гаса и струје.

- Није поскупела струја, нити гас. Трудимо се да контролишемо цене горива на пумпама иако је проблем у целом свету. Само у једном дану цена гаса је увећана за 15 одсто. Грађани нису осетили кризу у пуном обиму, јер водимо одговорну политику. Потом смо дошли до тога да треба додатно заштитити животни стандард грађана, имајући у виду веома тешку ситуацију, нимало наивну, а која се тиче тржишта нафте и гаса. Водио сам разговоре са НИС-ом, са представницима Руске Федерације, ЕПС-ом. Више није у питању цена гаса или струје, која је отишла небу под облаке, проблем је обезбедити снабдевање - рекао је он, и додао да и поред наглог и огромног скока цена, у Србији није било поскупљења струје и гаса, јер на тај начин чувамо привреду, умањујемо негативне последице кризе.

Мали је рекао да ће упумпавање 500 милиона кубика нашег гаса у складиштима у Мађарској почети 1. јула, а да је циљ да се складиште Банатски Двор напуни до 270 милиона кубика гаса у српском делу. Објаснио је да је до јуче у складишту било око 202 милиона кубних метара гаса и подсетио да уговор са Гаспромом Србији обезбеђује око 60 одсто потреба.

- Разговарали смо и са НИС-ом око укључивања ТЕ-ТО Панчево, како бисмо обезбедили и додатно грејање и производњу струје - навео је он.

На питање шта ће бити са ЕПС-ом, Мали је нагласио да држава никада није размишљала о продаји, и да је циљ управо супротан – да се ЕПС ојача, јер мора да буде покретач развоја целе економије.

- Хоћемо да купимо нешто у овој ситуацији од енергетских капацитета у региону, како бисмо појачали ЕПС- рекао је он, и додао да многе европске земље користе нуклеарну енергију, која једино у овој ситуацији може да обезбеди сигурно снабдевање.

Мали је рекао да ако буде ребаланса буџета, то се неће догодити пре октобра, и закључио да Србија не одустаје од вођења одговорне економске политике, усмерене ка јачању животног стандарда грађана.

Препоручујемо

Друштво

4 45

ВЕЛИКА ВЕСТ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ Вучић најавио: Имаће највеће повећање пензија

15. 06. 2022. у 11:44

Кошарка

1 10

СИНИША МАЛИ ОТКРИО ПОДАТКЕ: Ево колико су Звезда и Партизан добили од државе и колико дугују за порез

14. 06. 2022. у 08:38

Економија

0 1

МАЛИ ГОСТ ТВ ПИНК: "Порез је Свето писмо - узимајте фискални рачун"

14. 06. 2022. у 08:36

Економија

0 1

ДО ОКТОБРА У СКЛАДИШТИМА 500 МИЛИОНА КУБИКА ГАСА: Србија и Мађарска потписале у Београду меморандум и уговор о нашим резервама Плавог горива

11. 06. 2022. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације