КОД НАС МАРЖЕ 10 ПУТА ВЕЋЕ НЕГО У ЕУ: Да ли су сва поскупљења оправдана, или велики ланци профитирају преко џепа потрошача

ПОТРОШАЧИ страхују од сваког уласка у продавницу, јер се већ месецима суочавају са непрекидним поскупљењима.

Фото Shutterstock

Део ових кретања је оправдан јер су произвођачке цене порасле због поскупљења енергије и сировина, што је изазвано прво пандемијом, а потом ратом у Украјини.

Међутим, како указује Национална организација потрошача Србије (НОПС), већина тих поскупљења у нашој земљи је неоснована. Трговински ланци од када је почела пандемија, користе актулену глобалну кризу, као и чињеницу да је на нашем тржишту слободно формирање цена. Они подижу марже, односно своје зараде, тако надокнађују своје губитке и згрћу профит. Цех, на крају, плаћају грађани. На друштвеним мрежама често круже примери истих производа који су у иностранству јефтинији него на полицама мегамаркета у нашој земљи.

- Трговински ланци имају монопол и диктирају цене - објашњава Марко Драгић из НОПС-а.

- На тржишту ЕУ стандард је да се маржа креће око 15 до 20 одсто, а код нас оне иду на 50, 100 до 200 процената. Заправо, нико тачно не зна по којој цени они набављају робу од добављача, па се не зна тачно ни висина њихових маржи, поготово јер има и скривених.

Он као пример такве прикривене провизије наводи да трговински ланци наплаћују улазак производа на полице својих маркета. Тако, како додаје, добављача кошта неколико хиљада евра само да његов артикал добије позицију поред касе. Према Драгићевим речима, они често поскупљују производе које имају на залихама, односно у складишту, што је неоправдано.

- То је роба коју су они набавали по одређеној цени раније, на коју су већ платили порез, дажбине, а онда додатно на то подижу своју зараду - истиче Драгић.

- Такође, они имају затворени круг, јер имају и своје производе, под ознаком своје робне марке. Ако се погледа, колика је, на пример, цена грашка код добављача, може се видети да је до 100 одсто већа у појединим трговинским ланцима. Дакле, јасно је да они диктирају цене.

Неопходно је, како наглашава, да држава нађе неки механизам за контролу маржи, да инспекција прати разлику набавне и малопродајне цене. Стари трик прикривеног поскупљења производа смањивањем његовог садржаја, потиче од произвођача, а онда то користе и трговци. Како наводи Драгић, потрошачи се највише жале на ту праксу.

- Примете да је производ поскупео, или је цена иста, али је његова количина мања за 20 или 30 грама - наводи Драгић. - Они користе навике потрошача, који купују одређени производ по инерцији. Међутим, то није кажњиво и није незаконито. Једини начин да се казне такви произвођачи и трговински ланци је да их потрошачи бојкотују.

У Србији су купци већ навикли на смањено паковање чоколаде и на амбалаже у којима има више ваздуха него грицкалица. Када се погледају рафови, многи производи су стесани. Тако се сир продаје у паковању од 450 и 900 грама, кафа по 175 и 180, уместо уобичајених 200 грама. Кесице кикирикија су од 75, 80 и 90 грама. Чаша јогурта је са 200 спала на 180 грама.

НОПС стално упозорава грађане на ову праксу. Заштитник потрошача у Немачкој је недавно, такође, указао да све више произвођача користи тај трик, да смањи производ, али не и цену, или чак додатно подигне цену. Како се наводи, та појава није ништа ново, али су жалбе немачких потрошача веома учестале. То се углавном догађа код слаткиша, хигијенских производа и козметике.

ОГРАНИЧЕЊЕМ ДА СЕ СМАЊИ ПОХЛЕПА

АСОЦИЈАЦИЈА слободних и независних синдиката (АСНС) упутила је недавно предлог Влади Србије да се ограничи трговачка маржа на прехрамбене производе и артикле за личну и кућну хигијену. Они сматрају да би то утицало да се смањи похлепа појединих трговинских ланаца и да се заустави даљи неоправдани раст цена.

"КРИВЦИ" ХРАНА И ЕНЕРГЕНТИ

ИНФЛАЦИЈА у Србији у јулу износила је 12,8 одсто. Ово је недавно саопштила НБС, истичући да је 70 процената од тога потицало од раста цена хране и енергената. Према пројекцијама, у септембру ће инфлација достићи врхунац од 14 одсто, а од октобра ће наставити да пада.

Препоручујемо

Економија

3 5

МИЛИЈИ ФРАНЦУСКИ КРОМПИР ОД ИВАЊИЧКОГ: Последњих година из иностранства купујемо велике количине хране

20. 08. 2022. у 14:00

Економија

0 0

ЛУКСУЗ НЕ ЗНА ЗА КРИЗУ: Зарада oд познатих модних марки досегла рекордне нивое, упркос рату у Украјини и галопирајућој инфлацији

18. 08. 2022. у 14:00

Економија

2 1

СКУПЉА ПРОИЗВОДЊА ПОГУРАЛА ЦЕНУ ЈАЈА: Основна животна намирница бележи узлазни тренд и у радњама и на пијачним тезгама у Србији

18. 08. 2022. у 09:34

Економија

6 3

ИСТИ ДЕЗОДОРАНС У СРБИЈИ ЈЕ ДУПЛО СКУПЉИ НЕГО У НЕМАЧКОЈ: Удружење потрошача поредило цене појединих козметичких препарата

11. 08. 2022. у 14:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације