ЗА ИСХРАНУ И РАЧУНЕ ПОЛОВИНА ПРИМАЊА: Региони у Србији разликују се по платама, запослености, трошковима
ТЕК свако друго домаћинство у јужној и источној Србији је прикључено на канализациону мрежу.

Фото З. Јовановић
Републички просек од 63 одсто, заправо диже престонички регион у којем је у тој ситуацији 89 одсто домова. Региони Србије разликују се по запослености, приходима, потрошњи и уделу у свему што се у држави створи. Југ и исток у националном бруто домаћем производу учествује са 14 одсто, док се у Београду и његовој околини створи чак 42 одсто БДП.
Самим тим разлике су значајне и у просечним зарадама, види се из публикације Републичког завода за статистику "Региони Србије". По овом параметру најгоре стоје Шумадија и западна Србија. Лане су у просеку зарађивали 55.901 динар. У источној и јужној Србији плате су биле непуне 2.000 динара веће, док је војвођански просек 62.494 динара, а београдски - 82.132.
- У 2021. години, просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству износили су 71.733 динарa, а издаци за личну потрошњу 71.902 - каже статистика. - Највећи удео у приходима у новцу и у натури имају примања из редовног радног односа - 49,1 одсто, пензије - 32,6 одсто, од пољопривреде, лова и риболова - 4,5 одсто... Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића - 34,3 одсто и за становање, воду, ел. енергију, гас и остала горива - 16,4 одсто.
Трошкови хране и становања чине приближне уделе у укупној потрошњи у свим регионима - око 35 и 16 одсто. Београђани, као и грађани Шумадије и западне Србије, троше нешто више на транспорт од осталих, скоро десетину трошкова. У престоници се нешто више троши у ресторанима и хотелима, 4,2 одсто потрошње, док у јужној и западној Србији мање од три одсто. Зато Београђани, рекло би се, мање пију и пуше - 3,7 одсто трошкова иде на то. На југу, истоку, западу, као у Шумадији ови артикли носе 5,6 одсто.
Пољопривреда највише доноси Шумадији и западној Србији - 7,5 одсто прихода, док у Београду она допринесе са скромних 0,3 одсто кућном буџету. Плата учествује са 56 одсто у приходима Београђана, а тек 44 одсто у јужној, источној, западној Србији и Шумадији.
У Србији је 35.046 регистрованих мопеда и највише их је у Војводини - 14.512, а најмање у Београду 5.344. Регионалне разлике су нешто мање када су у питању путнички аутомобили. Има их 2.235.794, око 640.000 у главном граду, нешто мање од 600.000 у Војводини, као и Шумадији и западној Србији, док је 422.500 у јужној и источној Србији.

Фото И. Маринковић
ПОД АСФАЛТОМ 45.722 КИЛОМЕТРА
СРБИЈА је пресечена са укупно 45.722 километара пута. Најдужа мрежа води кроз Шумадију и западну Србнију - 19.352 километра друма. Од тога је 12.621 километар савремни коловоз. Од 14.340 километара пута кроз источну и јужну Србију, две трећине су савремене. У Војводни је скоро сваки километар обновљен, а у Београдском региону - 3.849 од 5.892 километра.
РАДНА МЕСТА
СТОПА запослености највећа је у престоници - 52,5 одсто. У Војводини је 49,3 одсто, следе Шумадија и западна Србија где је запослених 48,7 одсто. На крају су источна и јужна Србија у којима је 43,2 одсто запослених. Републички просек је 48,6 одсто.
У ПРЕСТОНИЦИ ПРОСЕК 94.628
ПРОСЕЧНА августовска нето плата је износила 75.282 динара, а гледано по регионима и градовима разлике су велике, саопштио је Републички завод за статистику. Највећи просек забележен је у региону Београда 94.628 динара, а најмањи у региону Шумадије и западне Србије - 63.435 динара и Бојнику 50.413 динара. Други по висини примања је регион Војводине са просеком од 71.420, док је у региону јужне и источне Србије августовски нето просек износио 65.203 динара.
Разлике су велике и у самом Београду, па је просечна плата на Врачару од 127.503 дупло већа од оне у Барајеву од 63.377. Шестоцифрени просек забележен је и у београдским општинама Нови Београд - 123.036, Савски венац - 116.624 и Стари град - 126.626 динара.
Ниједна друга општина нити град у Србији не могу се похвалити да су добациле до просечних 100.000 динара.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Препоручујемо

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (3)