ПОСКУПЉЕЊЕ ХРАНЕ, ЕНЕРГЕНАТА, ИНФЛАЦИЈА И РАТ: Светска економија у 2022. у раљама "савршене олује"

СВЕТСКА економија се суочила у 2022. години са "савршеном олујом" вишеструких криза. Здравствена криза, која је избила 2019. у Кини и захватила целу планету, наставила је да притиска глобалну економију и током ове године, кроз поремећене привредне, логистичке и трговинске токове.

Новости

Нову 2022. свет је дочекао с надом да ће ковид пандемија, која је избацила из колосека нормалан живот грађана и предузећа, бити окончана, али уместо тога смо се већ у фебруару суочили с ратом у Украјини, који је гурнуо свет у нови период неизвесности.

Наиме, западне државе су због напада Русије на Украјину увеле током минуле године бројне економске и финансијске санкције Москви, при чему је Европска унија донела чак девет пакета казнених мера, од који последњи 16. децембра.

Како је Русија један од водећих извозника нафте и природног гаса у свету, санкције су резултирале вртоглавим растом цена на глобалним тржиштима енергије.

Цене хране су такође порасле на светском тржишту, подстакнуте трошковима ђубрива и транспорта, као и руским блокадама извоза житарица из Украјине, која је велики произвођач пшенице. У економском смислу, ово је представљало класични удар на тржишну понуду. 

Нагли раст цена кључних сировина био је главни покретач инфлације која је у 2022. достигла у већини земаља света вишедеценијске рекордне двоцифрене стопе. У свим регионима, храна и гориво су у просеку чинили више од половине инфлације ове године.

Раст инфлације се врло брзо инфилтрирао у свакодневни живот грађана света, иницирајући кризу трошкова живота, кризу глади, раст сиромаштва, а предузећа су високе трошкове енергије и сировина решавале смањењем производње и редуковањем радне снаге.
Све то је довело до бројних штрајкова грађана у многим земљама света током јесени, и протеста радника у приватном и јавном сектору који су захтевали да повећање зарада прати раст трошкова живота. 

Како би се се избориле са галопирајућом инфлацијом, водеће централне банке су кренуле с агресивним подизањем референтних каматних стопа, на челу са америчким Федералним резервама (ФЕД), по цену успоравања привредног раста, па и рецесије.

Да би укротила инфлацију, Европска централна банка (ЕЦБ) је такође први пут у последњих 11 година подигла кључну камату у 19-чланом валутном блоку – али много опрезније од ФЕД-а, водећи рачуна да пооштравање услова задуживање не одведе еврозону у нову дужничку кризу.

Година коју вечерас свет испраћа, остаће упамћена и по томе да је евро пао испод паритета према долару, први пут откако је створена јединствена валута еврозоне пре две деценије. 

Помрачени економски изгледи у Европи, посустајање кинеског привредног раста због политике нултог ковида, и агресивно затезање монетарне политике ФЕД-а, утицали су на јачање долара према корпи ривала ове године, услед појачане тражње инвестиора за имовином која се сматра "сигурним уточиштем", укључујући долар.

Све у свему, година иза нас је била тешка и оптерећена геополитичким тензијама и економским недаћама. Нажалост, економски аналитичари и експерти упозоравају да ће 2023. бити још тежа за глобалну економију. 

Због рата у Украјини, чији се крај не назире, и продуженог привредног успоравања Кине, Међународни монетарни фонд је проценио да ће глобални раст догодине износити само 2,0 посто, или чак мање. То би било први пут од финансијске кризе 2008, да светски бруто домаћи производ забележи тако спор темпо раста, изузимајући пад у 2020. години због пандемије.

Препоручујемо

Свет

0 0

ФОТЕЉА СЕ ЉУЉА И СУНАКУ? За мање од 100 дана британски премијер суочен с низом изазова

30. 12. 2022. у 06:15

Економија

0 0

ФРАНЦУСКА ИЗДАЈЕ ВАУЧЕРЕ ЗА ОГРЕВ: Програм осмишљен да помогне најугроженијим породицама

28. 12. 2022. у 18:28

Економија

1 2

ХЛАДАН ТУШ ЗА БРИТАНЦЕ: Ништа од већих плата, примања на најнижем нивоу од 2006. године

23. 12. 2022. у 17:33

Економија

0 2

ЕРДОГАН ПОВЕЋАВА "МИНИМАЛАЦ": Због трошкова живота плата већа за 55 одсто

22. 12. 2022. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације