ИЗ ДИЈАСПОРЕ МИЛИЈАРДА ВИШЕ: За првих десет месеци 2022. прилив из иностранства већи за 45,4 одсто него у истом периоду лане

ПОМОЋ из дијаспоре коју грађани Србије добијају прошле године стизала је обимније него иначе.

Архива

Према подацима Народне банке Србије, током десет месеци 2022, што су последњи расположиви подаци, прилив по основу дознака износио је готово 4,2 милијарде евра. То је готово за упола више него годину дана раније. Србија, иначе, спада у топ десет земаља света по броју дознака.

Статистика наше централне банке сведочи да је за првих десет месеци 2021. године прилив од уплата из иностранства био 2.884,8 милиона евра, док је прошле године, за исти период нашим људима на рачун из дијаспоре легло тачно 4.195,1 милион евра. То је за 45,4 процента више, односно за око 1,3 милијарди евра.

Стручњаци кажу да је лане, након две пандемијске године, дошло до значајнијег оживљавања привредне активности, враћања радника на посао, али и ангажовања нових радника из Србије који су отишли на рад у иностранство.

- Очекујемо да је прилив дознака и у последња два месеца 2022. остао снажан - кажу у НБС.

- Скрећемо пажњу да користимо методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и обухвата - дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима, резидентима из Србије.

Према последњој статистици, из иностранства новац добија 712.608 прималаца дознака, колико их је уписано у Јединствени регистар корисника дознака који води НБС. Осим прималаца забележено је и 272.634 платилаца дознака. Како у Централној банци кажу, евидентиран је и благи раст корисника у односу на претходну годину. Како у Србији има око 6,8 милиона становника, следи да готово сваки десети грађанин добија помоћ из иностранства. Претпоставља се да је тај број и већи, јер овде не спадају случајеви када грађани примају паре у кешу. Централна банка евидентира једино трансфере који стижу званично, преко рачуна. Према ранијим извештајима, просек суме коју су грађани добијали је око 300 евра, а није се много променило ни то одакле новац по правилу највише стиже. Немачка је остала шампион.

- На основу података о географској структури дознака за прва три тромесечја 2022. године види се да је структура дознака остала стабилна - кажу у НБС. - Највише дознака дошло је из Немачке - 27 одсто, Швајцарске - 14 процената, Аустрије - 11 одсто, Француске - 6 одсто и САД - 6 одсто.

Према речима Вељка Мијушковића, доцента Економског факултета у Београду, подаци Светске банке су да Србија спада у топ 10 земаља света по високим дознакама из иностранства.

- Процене су да више од милион грађана Србије прима дознаке из иностранства - каже Миљушковић.

- Такав позитиван тренд раста важности дознака датира још из периода Југославије, када је велики број наших радника одлазио на привремени рад у иностранство, највише у развијеније земље Западне Европе, па до данас. Након две године пада због пандемије, услед чега је дошло до отпуштања, слања на привремене одморе, као и пада мобилности, логична последица била је и пад дознака из иностранства по овом основу.

Наш саговорник подсећа да је у 2020, када је почела пандемија и многи српски држављани се вратили у земљу, од дознака стигло 3,12 милијарди евра. У односу на 2019, реч је о смањењу за 395,2 милиона евра, односно за 11,2 одсто.

ВЕЋЕ ПЛАТЕ

ДОДАТНЕ две ставке које су имале позитиван утицај на раст дознака из иностранства у овом периоду су и тренд пада трансакционих трошкова слања дознака, према подацима Светске банке, али и постпандемијски тренд раста плата према подацима Еуростата - каже економиста Вељко Мијушковић.

- Коначно, глобалне геополитичке неизвесности само су позитивно утицале на овај тренд, што потврђује да је раст дознака забележен из готово свих земаља, укључујући Русију.

ВИШЕ ПАРА И ИЗ РУСИЈЕ

НА питање да ли је повећан прилив новца и из Русије и Украјине, од почетка рата, из НБС су нам рекли да су према подацима за прва три тромесечја 2022. године, приливи повећани из свих земаља. То је, како кажу, очекивано у периодима глобалних геополитичких неизвесности. Мијушковић пак додаје да долазак великог броја руских државаљана у Србију пре утиче на ниво наших дознака, јер они вероватно шаљу својима у иностранство.

Препоручујемо

Економија

0 2

КАМАТА СТИГЛА НА 5,25 ОДСТО: Извршни одбор Народне банке Србије и десети пут заредом подигао референтну стопу

13. 01. 2023. у 14:24

Економија

2 3

ПРВИ ПУТ ВИШЕ ОД 18 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: У трезорима НБС имамо скоро 38,5 тона злата, више него икад

05. 01. 2023. у 09:00

Економија

0 0

СВАКА ТРЕЋА ПРИТУЖБА ОСНОВАНА: Народна банка Србије током прошле године разрешила 1.764 жалбе грађана

03. 01. 2023. у 08:33

Економија

0 0

ГОДИНА ВЕЛИКИХ ИЗАЗОВА: НБС представила резултате пословања у 2022. години

29. 12. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације