ЗНАТНО ИЗНАД МАКСИМАЛНЕ ГРАНИЦЕ: Задужења чланица ЕУ превисока

ЗАДУЖЕЊА чланица Европске уније су превисока, а министри финансија још немају рецепт за њихово смањење. То је једна од тема дводневног састанка (8. и 9. новембра) надлежних министара држава-чланица еврозоне.

Фото АП

Према статистичкој агенцији Еуростат, дуг држава у еврозони износио је 91,4 одсто економске производње у 2022. години. У односу на 2021. годину, то је смањење дуга од четири процентна поена. И то јесте много, али према анализи Европске централне банке (ЕЦБ) то се може приписати једнократном ефекту због економског опоравка након пандемије, пише ДВ.

У својој најновијој прогнози, ЕЦБ за ову годину очекује ниво дуга од 89 одсто. Следеће године ће он вероватно благо пасти на 88,6 процената.

Све у свему, ниво дуга је знатно изнад максималне границе од 60 процената бруто домаћег производа (БДП) која је предвиђена у такозваном Пакту за стабилност и раст ЕУ. Пакт је посебно важан за земље еврозоне, односно 20 чланица ЕУ које имају евро као заједничку валуту. На крају крајева, то би требало да гарантује стабилност валуте.

Пакт и његови строги критеријуми суспендовани су на четири године због пандемије и високих цена енергије као последица руског напада на Украјину. Европска комисија није покретала никакве поступке према чланицама због превеликог државног дуга.

Једанаест држава ЕУ је изнад границе од 60 одсто. Најзадуженије земље су Грчка са 171 одсто БДП-а и Италија са 144 процента. Немачка се и даље добро држи са 66 одсто. Високо задужене земље ће следеће године морати поново да се уозбиље и крену у смањење дугова, препоручује Европски фискални одбор, независно саветодавно тело Европске комисије.

- Тренутно имамо невиђено висок ниво дуга. Притом сам ниво можда и није толики проблем, али нас забрињавају изгледи да дуг неће пасти без драстичних реформи у презадуженим земљама - каже Нилс Тузен, пензионисани професор економије из Данске и председник саветодавног тела Фискалног одбора.

- Не може се очекивати да ће финансијска тржишта једноставно прихватити да су нивои дуга трајно изнад 100 одсто - оцењује Тузен за ДВ. Рефинансирање дуга постаје све скупље за високо задужене земље због високих каматних стопа. Све је већи јаз између поузданих немачких и ризичнијих италијанских државних обвезница. Рејтинг-агенција Мудис већ је снизила кредитни рејтинг Италије.

Високе камате које повећавају цену дуга сада свом силином погађају министре финансија, односно буџете њихових земаља. Немачки министар финансија Кристијан Линднер недавно је најавио да ће сервисирање дуга ове године да кошта 40 милијарди евра. Претходне године износило је само четири милијарде, а сада се удесетостручило.

Према Министарству финансија у Риму, Италија ће следеће године морати да издвоји огромних сто милијарди евра за рефинансирање својих дугова.

Економиста Нилс Тузен позива земље да већ сада усвоје дугорочни план за смањење дуга, пре него што проблем, попут грчке кризе пре девет година, измакне контроли и доведе до банкрота држава.

- Чињеница да сада имамо веће камате од очекиваних требало би да нас подсети да би проблем заиста требало да се схвати озбиљно и да ће разлике између задужених земаља наставити да расту, ако се ништа не предузме - упозорава Тузен за ДВ.

Десничарска влада Ђорђе Мелони (Гиоргиа Мелони) у Италији суочава се с највећим проблемима, али није једина. Француска, Шпанија, Португалија, Грчка и Кипар, такође, би морале да консолидују своје буџете, указали су саветници за буџетску политику Европског фискалног одбора у свом годишњем извештају.

А како би то требало да функционише без тога да се гуши привреда или уводе програми „ратне штедње“ – то је предмет велике дебате међу министрима финансија Европске уније.

Упркос вишемесечним преговорима, они нису успели да се договоре око концепта. Два табора су међусобно непомирљиво супротстављена.

Једна група, предвођена Немачком, залаже се за јасне буџетске циљеве који би требало да важе за све земље и да доведу до брзог смањења дуга.

Друга, предвођена Француском и Италијом, ослања се на појединачне путеве за смањење дуга који узимају у обзир специфичне околности у Паризу, Риму или Атини. И који не предвиђају казне.

Немачки министар финансија Кристијан Линднер саветује реструктурирање јавних буџета с фокусом на улагања у модернизацију и дигитализацију. „То је оно што тренутно радимо у Немачкој – водимо умерено рестриктивну фискалну политику. То нам је потребно и у борби против инфлације, иначе би наше акције биле у супротности с мерама Европске централне банке“, рекао је Линднер за ДW, указујући на високе каматне стопе ЕЦБ-а.

Висока државна потрошња би, додаје, подстакла инфлацију, која је тренутно у паду. Мање дугова и у исто време више инвестиција – то се, како каже немачки министар, може постићи само ако се поставе приоритети. „Али, за то је потребна храброст – да се понекад каже оно што није могуће остварити.“

Француски министар финансија Бруно Ле Мер 8Бруно Ле Маире) на то гледа другачије. Он сматра да би штедња и пребрзо смањење дуга онемогућили државама да дишу и спречили улагања у будућност.

Италијански министар финансија Ђанкарло Ђорђети (Гианцарло Гиоргетти), али и економисти из те земље, сматрају да би одређене инвестиције, попут оних у зелену енергију или одбрану, требало искључити из обрачуна националног дуга, односно односа дуга према БДП. „Потрошња повезана с европским приоритетима служи циљевима стратешке политике и не може се само тако занемарити у фискалним правилима“, поручио је Ђорђети на састанку министара финансија ЕУ у октобру.

Немачка стриктно одбацује то „златно“ правило инвестирања, јер сматра да то слаби Пакт стабилности. А италијански министар финансија је под притиском, јер Европска централна банка смањује своје спасоносне куповине обвезница италијанске владе и од 2006. у Италију неће више притицати новац из програма ЕУ за опоравак од короне.

Уколико се министри финансија ЕУ и Европска комисија до краја године не усагласе о новим правилима о дугу, поново би се примењивао стари пакт стабилности са својим строгим ограничењима новог дуга од три одсто БДП-а и ригидним захтевима за брзо смањење дуга.

Тада би Европска комисија вероватно морала да покрене поступак против Италије и Француске јер ће, према нацртима њихових буџета, те земље 2024. имати нови дуг који ће бити далеко изнад четири одсто. То заправо нико не жели да ризикује, а и Нилс Тузен из Европског фискалног одбора, такође, не види решење у старом пакту стабилности. Пакт има јасна и строга правила, али она се, сматра, никада не би могла спровести у пракси, јер би казне гурнуле задужене државе још дубље у фискални понор.

- Потребна нам је дугорочна стратегија за смањење дуга, а не једногодишњи циљеви као до сада. Треба нам четворогодишњи план, на пример, у којем би требало да се опише пут ка консолидацији јавних буџета. План који у најмању руку даје правац и смернице ка смањењу дуга које би тај процес чиниле вероватним - препоручује економиста Тузен, који је иначе раних 1990-их радио на развоју заједничке валуте, евра. Строги годишњи циљеви, сматра, нису ефикасни. Неопходни су појединачни циљеви који би се примењивали током дужег временског периода. А потребно је, додаје, и стрпљење.

Иначе, на европском нивоу појављује се још један буџетски проблем. Европска унија се, наиме, по први пут заједнички задужила за програм реконструкције након корона-кризе.

Финансирање тог дуга од око 400 милијарди евра – који се дистрибуира у виду кредита и грантова државама-чланицама, а пре свега Италији – због високих каматних стопа постаје много скупље него што се првобитно рачунало. Буџет ЕУ је под значајним притиском, али чланице одбијају да покрију додатне трошкове. На помолу је следећа битка за прерасподелу на нивоу Европске уније.

(Бизнис.рс)

БОНУС ВИДЕО: ОВАКО ИЗГЛЕДА КРИМСКИ МОСТ ДАНАС: Ремонтован део пуштен у саобраћај пре рока

Препоручујемо

Свет

0 0

"КАТЕГОРИЧКИ ОДБАЦУЈЕМО НЕПРАВЕДНЕ КРИТИКЕ" Анкара: Годишњи извештај ЕК о напретку Турске је неправедан и пристрасан

09. 11. 2023. у 09:17

Свет

0 3

ОГЛАСИО СЕ СИЈАРТО: Ево шта мађарски министар спољних послова мисли о чланству Украјине у ЕУ

09. 11. 2023. у 09:02

Свет

1 2

ФОН ДЕР ЛАЈЕНОВА ЗАДОВОЉНА: Украјина направила изванредан напредак ка пријему у ЕУ

04. 11. 2023. у 16:38

Свет

0 0

"СВЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ У НАЈГОРЕМ СТАЊУ ОД ХЛАДНОГ РАТА" Орбан: Политика Европе суочава се са озбиљним изазовима

03. 11. 2023. у 13:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације