ЕВО КОЛИКУ ПЛАТУ МОЖЕТЕ ДА ДОБИЈЕТЕ ДОК СТЕ НА ОДМОРУ: Правник објаснио може ли послодавац да вам је умањи

ТОКОМ годишњег одмора запослени не ради, те за тај период не остварује зараду, већ накнаду зараде, сходно законским одредбама

Фото: Профимедиа

Право на накнаду зараде регулисано је члановима 114-117. Закона о раду, пише у ауторском тексту правник Милан Предојевић.

Закон о раду одређује да накнада зараде припада запосленом у следећим случајевима:

1) Одсуство са рада на дан празника који је нерадни дан

2) Годишњи одмор

3) Плаћено одсуство

4) Војна вежба и одазивање на позив другог државног органа

5) Боловање

6) Прекид рада, односно смањење обима рада код послодавца, без кривице запосленог

7) Прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду

У овом тексту бавићемо се висином накнаде зараде за време годишњег одмора.

Право на годишњи одмор

Устав Републике Србије прописује да свако има право на плаћени годишњи одмор и да се тог права не може одрећи.

По Закону о раду, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.

Накнада зараде током годишњег одмора

Према члану 114. Закона о раду запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа. Према томе, током одсуства са годишњег одмора запосленом припада накнада пуне зараде.

Према члану 8. Закона о раду колективни уговор и правилник о раду (општи акт код послодавца) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.

Општим актом и уговором о раду могу да се утврде само већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом.

Имајући у виду уставност права на плаћени годишњи одмор, чињеницу да Закон о раду гарантује запосленима који су на годишњем одмору накнаду пуне просечне зараде из 12 месеци који претходе месецу коришћења годишњег одмора, те да уговор о ради и општи акт код послодавца не могу запосленом да дају мање права од закона, јасно је да накнада зараде запосленом за време годишњег одмора не сме бити мања од просечне зараде коју је тај запослени остварио у последњих 12 месеци.

Примања која не чине зараду

Обрачун зараде из поменутог дванаестомесечног периода обухвата све законске елементе који чине појам зараде. Примања из радног односа која не чине зараду, односно немају карактер зараде, јесу учешће запосленог у добити оствареној у пословној години, накнада трошкова рада, накнада путног трошка, накнада трошкова за време проведено на службеном путу, накнада трошкова смештаја и исхране за рад и боравак на терену, накнада трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења, те јубиларна награда и солидарну помоћ.

Како се израчунава основица за обрачун зараде

То значи да основицу за обрачун накнаде зараде за време коришћења годишњег одмора чине сва остала примања из радног односа, јер се сматрају зарадом у смислу Закона о раду, и то:

1) зараде за обављени рад и време проведено на раду, коју чине: основна зарада (одређује се на основу услова, утврђених правилником), део зараде за радни учинак (одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односа запосленог према раду) и увећана зарада (за рад на дан празника – најмање 110% од основице; за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице, за прековремени рад – најмање 26% од основицеми за минули рад – најмање 0,4% од основице)

2) зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.)

3) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду (топли оброк, регрес итд).

Под зарадом у наведеном смислу сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде, односно на терет запосленог.

Збир свих зарада из последњих 12 месеци се дели са 12 како би се добио месечни просек, а затим се тај износ распоређује на дане годишњег одмора и то тако што се дневни износ накнаде добије када се израчуната просечна месечна зарада подели са бројем дана у месецу коришћења одмора, како би се добила висина накнаде за сваки дан годишњег одмора.

Како накнада зараде током годишњег одмора ипак може да се разликује од тренутне зараде запосленог?

Уколико се запосленом у протеклих 12 месеци мењала плата, односно ако је у неком тренутку зарада повећана, онда накнада зараде за време годишњег одмора не може да буде идентична садашњој заради. Многе запослене буни што је у таквој ситуацији накнада зараде мања од тренутне зараде. То је напросто последица чинејнице да се по закону накнада зараде плаћа према просечној заради запосленог из последњих 12 месеци пре месеца коришћења годишњег одмора. Ако је у неком тренуту у последњих 12 месеци дошло до повећања зараде, онда је логично да ће просечна зарада из тих 12 месеци бити нижа од тренутне, недавно увећане зараде.

Исто тако је и у обрнутом случају – ако би запосленом из неког разлога у последњих 12 месеци била умањена зарада, онда би му наканда зараде за време годишњег одмора била већа од тренутне зараде јер би се рачунале и оне плате које су биле веће од тренутне.

Да ли се може мењати висина зараде у уговору о раду током годишњег одмора запосленог?

Према члану 171. Закона о раду послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (анекс уговора), између осталог и ради промене елемената за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог који су садржани у уговору о раду.

Послодавац може запосленом понудити измену уговорених услова рада и за време годишњег одмроа у том смислу да му се зарада увећава или смањује. Законом није забрањено да се анекс нуди током боловања или гдоишњег одмора, па се уговор о раду може изменити у том смислу да се у уговору смањи или повећа зарада за време коришћења годишњег одмора. Наравно, ово нема везе са висином наканде зараде током самог годишњег одмора, већ се односи на зараду која ће се остваривати у будућем периоду.

Кључно је да не долази до премештаја на позицију код послодавца која захтева другу врсту стручне спреме (нпр. да се правнику нуди премештај на послове из области економије) или различит степен исте стручне спреме (то би био нпр премештај менаџера, позиције која захтева високу стручну спрему, на другу позицију економске струке коај не захтева висок ниво образовања). Другим речима, премештај је могућ на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада. Одговарајућим послом сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Накнада штете због неискоришћеног годишњег одмора

Законом о раду је изричито предвиђено да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа.

У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Накнада има карактер накнаде штете.

Послодавац је у обавези да исплати описану накнаду штете најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

Право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор постоји чак и ако запослени до дана престанка радног односа није радио у календарској години услед боловања, јер кривица послодавца није услов за накнаду штете. Наиме, у конкретном случају се не примењују одредбе Закона о облигационим односима, који захтевају одређени степен кривице као основ одговорности за накнаду штете, с обзиром да је право на накнаду штете прописано Законом о раду, који је леx специалис (посебан закон) у односу на Закон о облигационим односима, који иначе уређује накнаду штете.

Санкције за непоштовање законских одредби о годишњем одмору

Закон о раду предвиђа високе казне за послодавца у случају непоштовања одредби о годишњем одмору, и то новчану казну од 400.000 до 1.000.000 динара за прекршај. Новчаном казном од 20.000 до 40.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у правном лицу. Најзад, новчаном казном од 100.000 до 300.000 динара за наведени прекршај казниће се предузетник (чл. 275 Закона о раду).

Према томе, ако се не поштуји одредбе Закона о раду о накнади зараде за време коришћења годишњег одмроа, а поднесе се пријава инспекцији рада која изласком на терен утврди пропусте послодавца, против истог се подноси прекршајна пријава и изричу се у прекршајнм постуку наведене казне. У том смислу, за случај кршења закона у погледу годишњег одмора, стављање у изглед пријаве Инспекцији за рад свакако би утицало на послодавца да се врати поштовању закона.

(Poslovi.infostud.com)

БОНУС ВИДЕО - Овако радови на Националном стадиону изгледају из ваздуха

Препоручујемо

Панорама

0 0

ЦРТЕЖ ДЕТЕТА ЗАБРИНУО УЧИТЕЉИЦУ: Објашњење родитеља је ХИТ (ФОТО)

31. 10. 2025. у 20:20

Друштво

0 0

НАЈЈЕЗИВИЈА СРПСКА ИЗРЕКА: Срби је користе, значење не знају - обележена мрачним обичајима из времена Турака

31. 10. 2025. у 19:21

Панорама

0 0

КАКО СЕ ПРАВЕ ВИРШЛЕ: После снимка, гледаћете их ДРУГИМ очима! Хоћете ли их и даље јести? (ВИДЕО)

29. 10. 2025. у 20:31

Свет

0 0

ДОСТАВЉАЧ УПАО У РАКУ Снимљен хоас: "Достава извршена, нека му је вечна слава" (ВИДЕО)

29. 10. 2025. у 16:43 >> 16:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације