СТРАНЦИ ПОХРЛИЛИ У СРПСКА СЕЛА: Држава обезбедила 150 милиона динара бесповратне помоћи за сеоска туристичка домаћинства

ТОКОМ пандемије сеоски туризам у Србији је доживео препород, за разлику од многих туристичких услуга које су имале озбиљне губитке. Тај узлазни тренд потражње за руралним дестинацијама се наставља, а посете страних гостију су се повећале за 33 одсто у односу на прошлу годину. Државни секретар у ресорном министарству, Урош Кандић, каже да се буџетом за 2024. годину први пут уводе подстицајна средства за развој сеоског туризма, и да ће за ову намену на располагању бити 150 милиона динара.

Фото: Г. Шљивић

- Почетком године ћемо расписати јавни позив за пријаву регистрованих сеоских туристичких домаћинстава за добијање бесповратних средстава, уз минимално обезбеђено учешће од 10 одсто - објашњава Кандић за "Новости". - Уверен сам да ћемо на овај начин дати значајан импулс експанзији сеоског туризма широм Србије и додатно стимулисати све заинтересоване да конкуришу за проширење смештајних капацитета и додатно опремање објеката.

Он истиче да је основни критеријум за пријаву да сеоско домаћинство буде регистровано за бављење туризмом. Истовремено, како додаје, циљ је да се кроз ове програме подстакне излазак из сиве зоне.

- На овај корак смо се одлучили зато што сеоски туризам има огроман неискоришћени потенцијал, а то се видело током пандемије када је на бројним дестинацијама дошло до повећања понуде и тражње за смештајним капацитетима - наглашава Кандић. - Тај узлазни тренд је све време присутан.

У Србији, како наводи, тренутно послује 737 регистрована сеоска туристичка домаћинства, што је за око трећину више него пре годину дана.

- Од почетка године, у објектима сеоског туризма је остварено близу 30.000 долазака и више од 150.000 ноћења - каже наш саговорник. - Посебно је занимљив тренд раста страних гостију којих је за 33 одсто више него прошле године.

Гостима у Србији су најпривлачније дестинације поред река или језера, које у понуди имају активни одмор у природи. Села су популарна захваљујући нетакнутој природи, традиционалном начину живота, култури и обичајима. Просечна дужина боравка са дотадашњих 2,5 дана, током пандемије је порасла на целонедељне, а било је и резервација смештаја на 30 дана.

Домаћини који се баве овом граном туризма кажу да су се жеље гостију промениле и да сада очекују додатне садржаје. Сеоска домаћинства се разликују управо по тим допунским програмима које организују, а не само по доброј храни, која се одавно већ подразумева. Стандард је и да смештај буде квалитетан и комфоран, али је разлика у томе да да ли неко у понуди има и школу јахања, базен, бицикле, стазе за шетњу, игралишта, тениске терене и по томе се издваја од просечних објеката.

Поред сеоских туристичких домаћинстава, услуге смештаја се нуде и у објектима домаће радиности, конацима, камповима, као и етно-селима и етно-парковима. У винским крајевима често су повезана сеоска домаћинства и подруми вина.

Светска туристичка организација препоручила је Србији да се бави сеоским туризмом, који и у свету бележи раст. Највише таквих домаћинстава која се баве туризмом има у Аустрији, Француској, Ирској и Немачкој.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације