НАШЕ РЕЗЕРВЕ РЕТКИХ МИНЕРАЛА ГАРАНТ БЛАГОСТАЊА: Зашто је рударство важно за привреду Србије и како може да ојача економску конкурентност
ВЕКОВИМА, а данас више него икада, рударска индустрија је веома важна сила у глобалној економији, као и за економску конкурентност појединих земаља. Рударство ствара кључне сировине за којима влада стална потражња, због тога што се користе за мноштво основних производа на које се људи ослањају у свакодневном животу.
Данашњи глобални економски трендови указују на то да ће потражња за критичним сировинама за одрживи економски раст, током зелене транзиције наставити да расте у догледној будућности. Две од тих критичних сировина које су најтраженије су бакар и литијум. Србија има значајне резерве и једног и другог. Међутим, ниједна земља, па тако ни наша, не тежи економском расту по сваку цену. Највиши међународни стандарди савременог, одговорног рударства морају бити примењени. Осим тога, морају да се максимизирају директне и индиректне економске користи за нашу земљу.
Како објашњава политиколог за међународне односе Димитрије Милић, модерно и одговорно рударство је нужно, због све строжих прописа ЕУ, као главног економског партнера Србије, због чега ће и наши извозници на европско тржиште морати да се модернизују. Он указује да европски Закон о критичним сировинама из марта претходне године даје оквир са којим је потребно ускладити се, као и да је наша земља део ове стратегије. Говорећи о критичним сировинама, он истиче да су веома тражене, јер је без њих немогуће радити на новим технологијама, зеленој транзицији и бројним гранама савремене индустрије.
- Просечан микрочип је немогуће добити без употреба бакра или волфрама, а без микрочипова нема дигитализације - каже Милић. - Када савремени стелт борбени авион полети са писте, он у себи носи око 500 килограма критичних минерала попут кобалта, никла и различитих елемената ретких земаља. Савремена индустрија електричних аутомобила захтева велике количине литијума потребних за батерије ових возила, док је бакар нужан и када се ради, рецимо, о соларним панелима, електричним батеријама или ветрогенераторима.
И на примеру Србије, како додаје, где су реализоване или потенцијалне инвестиције у критичне сировине, веће од скоро свих осталих видова страних инвестиција, види се да је њихова важност велика.
- Кинеске инвестиције у српски бакар спадају у неколико највећих у историји наше земље и кинеска компанија "Зиђин" је тренутно највећи српски извозник - прецизира Милић. - Литијумски пројекат "Јадар", који је поново тема, био би највећа гринфилд инвестиција у Србији, уколико би се гледали само економски ефекти. Пре десетак година говорило се о никлу у Србији, од чега се одустало. Добар пример за улагање у ову сировину је Индонезија, где је само током 2022. дошло чак 17 милијарди долара страних инвестиција у рударање и обраду овог ресурса и још скоро пет милијарди долара у област електричних аутомобила. То је било преко 50 одсто страних инвестиција у тој држави те године.
Ово је разлог, како додаје, што експлоатација тражених минерала доноси различитим државама и велике економске добити, а често уз њих стижу и повезане нове инвестиције које користе ове сировине.
СКАНДИНАВСКЕ ЗЕМЉЕ ПРИМЕР ДА РИЗИК МОЖЕ ДА СЕ СВЕДЕ НА МИНИМУМ
ДИМИТРИЈЕ Милић истиче да је главни ризик рударства увек био однос према животној средини и пратећи ризици. Он указује да је данас развијенија еколошка свест и постоји већа забринутост јавности, као и све строжи еколошки прописи најразвијенијих економија.
- Зато данас рударске компаније морају да пазе на то да ли ће њихова делатност испунити све еколошке стандарде ЕУ или САД - каже Милић. - Компаније објављују студије о утицајима њиховог рада и технологије на животну средину, а затим се у јавној расправи преиспитују све недоумице које јавност има. Потребно је да и ми у Србији то радимо за сваки потенцијални пројекат.
Он наводи да скандинавски примери показују да је данас могуће минимизовати ризике, јер ове државе тренутно бележе експанзију рударских пројеката, а уједно имају више еколошке стандарде чак и од захтева ЕУ.
- Шведска је одувек била првак у еколошки одговорном рударењу гвожђа, а извесно ће бити првак и када се ради о одговорном рударењу елемената ретких земаља на северу државе - каже Милић. - У Финској је пројекат рудника литијума "Келибер" добио 2023. еколошке дозволе Владе, као и претходно пројекат проширења обраде руде кобалт. Норвешка ће у будућности бити главни европски произвођач руде фосфата, а то ће морати да реализује уз поштовање сопствених строгих прописа. Ове државе представљају златни стандард у минимизовању ризика у рударском сектору и потребно их је пратити.
Милић истиче да зелена транзиција захтева употребу сировина које у старим економијама нису биле толико изражене, али без којих данас нема еколошке будућности. Он указује да се бакар рудари стотинама година, али је данас додатно тражен, јер је немогуће имати соларне панеле, батерије или ветрогенераторе без употребе ове руде.
- Смањење загађења из саобраћаја, који емитује око 20 одсто свих светских штетних емисија, подразумева масовну употребу електричних возила, а којих нема без литијума и литијумских батерија - наглашава Милић. - Осим што су руде потребне за зелену транзицију и сама зелена транзиција ствара потражњу за њима.
Добар пример за то је, како наводи, Немачка, чија Влада је у свом коалиционом споразуму из 2021. поставила циљ да на улицама ове земље 2030. буде 15 милиона електричних возила, а да возила на бензин и дизел буду забрањена 2035.
- То је довело до огромних промена у немачкој ауто-индустрији, а на исток ове државе је дошла и "Теслина" гигафабрика која ће за ту потребу производити чак милион електричних возила годишње - објашњава Милић. - Та, као и сличне велике фабрике су створиле већу потражњу за литијумом унутар ЕУ. Зато је у Европи активно десетак литијумских пројеката, где би сама експлоатација ускоро требало да крене у неколико држава попут Финске, Чешке и саме Немачке.
ПОВЕЗИВАЊЕ СА СВЕТСКИМ ЛАНЦИМА
РУДАРСТВО у Србији би требало да тежи да се повеже са светским ланцима снабдевања, јер би тиме имало сигуран пласман и учешће у производњи тражених добара најмоћнијих светских компанија - сматра Димитрије Милић. - У томе су све успешније латиноамеричке државе, које су махом то успеле са Кином и њеним индустријским гигантима. Нама је у тој сфери ближе европско тржиште и индустрија. То наравно захтева усклађивање са низом стандарда, али дугорочно гарантује већу стабилност пласмана и сигурност радних места.
Осим користи коју домаћа привреда има од сировина, што је генерално предност рударства, Милић истиче да је извозни потенцијал оно што има највећу вредност. Како додаје, европско тржиште се поставља као централна прилика, јер има највеће дефиците различитих сировина и уједно либерализовану трговину са нашом земљом.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (2)