"ПРОКОП" СПРЕМАН ЗА МИЛИОН ПУТНИКА: Првих шест месеци рада "Београд центар" оправдало очекивања грађана (ФОТО/ВИДЕО)

СТАНИЧНА зграда на главној железничкој станици "Београд центар",познатијој као "Прокоп" данас обележава првих шест месеци рада, пошто је у присуству председника Александра Вучића и највећих државних званичника свечано отворена 20. октобра 2023. године. Ово велелепно здање изграђено је за свега годину и два месеца, а простире се на 5.600 квадрата, уз најмодернију опрему и осам шалтера за продају карата.

Фото: D. Milovanović

Репортери "Новости" посетили су станичну зграду која је у првих шест месеци у потпуности испунила сва очекивања надлежних, али и путника који је свакодневно користе. На чувеној коти 105 затекли смо велики број људи који су чекали долазак бројних возова који овде саобраћају, пошто је сав железнички саобраћај измештен на ову локацију. Пре месец дана додате су и нове клупе, па је тако оплемењен цео простор.

- На ову станицу годишње дође 900.000 а оде 1.000.000 путника - истиче за "Новости" министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

- Кад погледамо број људи који користи станицу ових шест месеци, наравно да je испунилa сва очекивања. Ово је иначе наша главна станица која је почела да се гради пре 50 година и то само говори колико има историјски значајних пројеката који нису завршавани деценијама уназад. Оно што се види је да перони нису потпуно сређени и крећемо са пројектом који је вредан 26 милиона евра, а биће завршена преостала два колосека. Такође, биће сређене и преостале просторије за путнике на доњем нивоу, чиме ће се и тај део комплетирати.

Foto: Фото: D. Milovanović

POGLEDAJ GALERIJU

Тренутно се на Прокопу гради и осам пословних зграда, бруто површине око 10.000 квадрата, чиме ће по завршетку радова овај део постати и комерцијални центар.

- То јесте суштина оваквих простора, као што је железничка станица "Прокоп" - истиче Весић за наш лист.

- Два нова перона радимо зато што ће бити много више путника када се крајем јула заврши брза пруга до Суботице. Капацитет ове станице је тренутно 1.200.000 путника годишње, зато је изразито важно да се комплетан посао заврши. Са леве и десне стране плоча је прокишњавала, али када се буду завршиле зграде и полоча ће добити одговарајућу изолацију.

Планови даље налажу да се сагради и зграда железничке станице на Новом Београду, где су наткривени перони и колосеци већ уређени. Станица ће се радити према пројекту архитекте Мирослава Лојанице и тиме би се додатно растеретила станица Прокоп.

- Ово није само железничка станица, већ симбол како се у Србији завршавају пројекти који су стајали деценијама и у том смислу је значај овог објекта доста већи - истиче
министар.

- Што се тиче прилаза са ауто-пута Београд - Ниш, Град мора да уради експропријацију Малешког брда, након чега ће се радити пројекат. То ће битно растеретити улазе на станицу, а омогућиће да се лакше функционише. Биће овде и "шатл воз", који ће путнике возити до метро станица, када оне буду изграђене.

И путници које смо срели на "Прокопу", који готово свакодневно користе железничку станицу, али и брзи воз "Соко" до Новог Сада имају позитивна мишљења о комплетном пројекту, а највише истичу удобност и ред вожње који се поштује.

- Долазим из Новог Сада у Београд ради посла и заиста сам одушевљен како све функционише - истиче Никола Д.

- Возови углавном не касне, удобност је одлична, посебно у "Соко" гарнитури. Још једна предност је наравно време вожње, за свега пола сата се стиже у престоницу. Станица је квалитетно урађена и на њој се налази све што је потребно. Радује ме што су убачене и нове клупе, због удобности док се чека воз. Такође, повезаност на Новом Београду је одлична, једино би могла да буде мало боља са Прокопа.

Кретање путника на станици организовано је по узору на савремене аеродроме, где постоји раздвојено кретање долазних и одлазних путника. Приступ перонима из зграде обавља се проласком кроз аутоматизоване контролне баријере, где путници очитавају карте и даље централним ходником бирају жељени перон. Ту су уграђени лифтови и покретне степенице за сваки перон. Постоји осам шалтера за продају карата, по четири са леве и десне стране. Продаја карата обавља се и путем самоуслужног аутомата, а за све информације путницима је доступан инфо-пулт "Србија воза".

Услужни и малопродајни локали покривају само 800 квадрата, има их 14, од чега је 12 за комерцијалне делатности, док су два за амбуланту и потребе Туристичке организације Београд. Од понуде ту су кафе-ресторан, пекара, апотека, новинарница, рентакар и остало... Изградња станице, коју је јавно-приватним партнерством са државом урадио приватни инвеститор коштала је око 15 милиона евра.

Историја изградње главне железничке станице "Прокоп" стара је више од 50 година. Она се налази се у оквиру Београдског железничког чвора, непосредно уз Булевар Франшеа д' Епереа (део Коридора 10), у прокопу између овог правца, Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Булевара војводе Путника подно Топчидерског брда.

Када се 1970. године, за време мандата градоначелника Бранка Пешића, почело са изградњом Београдског железничког чвора, предвиђено је измештање Главне станице са Савског трга у тада пролазну станицу у Прокопу, на главном железничком коридору. Радови су започињали небројено пута, али и обустављани, а главни разлози били су недостатак новца, ратови и санкције. Први озбиљнији радови почели су 2014. године, када су и завршени скоро сви перони и колосеци.

Пропали конкурси, условљавања инвеститора

ЖЕЛЕЗНИЦЕ Србије су почетком 2005. расписале међународни конкурс, којим би инвеститор завршио изградњу станице, а заузврат добио право изградње у комерцијално-пословном делу, пошто држава није имала средстава да заврши пројекат. На конкурсу је победила мађарска фирма "Тригранит", која је, међутим, накнадно почела постављати додатне услове и захтеве, позивајући се на сумње о исплативости пројекта. Уговор је раскинут и, после дужег расправљања у Влади Србије, 24. марта 2008. је потписан уговор са "Енергопројектом", другопласираним на изворном конкурсу, о завршетку радова на изградњи станице у року од 30 месеци. Међутим, пола године касније, Влада је одлучила да не да сагласност на потписани уговор, наводећи да не постоји законски основ да се инвеститор укњижи као власник плоче на којој би био грађен комерцијално-пословни центар, јер се ова третира као градско грађевинско земљиште, које се може једино давати у закуп.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације