НЕМА ВАС У ТЕСТАМЕНТУ, АЛИ... Изостанак са папира не значи да вам не припада "нужни део"

К. Деспотовић

11. 02. 2026. у 14:55

ИАКО оставилац може слободно располагати својом имовином, закон обезбеђује да деца, брачни партнер и друга блиска лица добију свој минимални део.

НЕМА ВАС У ТЕСТАМЕНТУ, АЛИ... Изостанак са папира не значи да вам не припада нужни део

Фото: Вештачка интелигенција

Нужни део је законом гарантовани део заоставштине који припада одређеним блиским сродницима оставиоца, без обзира на његову вољу изражену у тестаменту. Овим институтом се ограничава слобода располагања имовином како би се заштитила основна права чланова породице.

Наследници могу захтевати свој нужни део чак и када им тестаментом није остављено ништа. Реч је о минималном делу имовине који им припада по закону и којег могу бити лишени само у законом тачно прописаним ситуацијама (на пример, у случају искључења из наследства).

Ко има право на нужни део

Нужни наследници су лица којима закон гарантује право на део наследства, без обзира на садржину тестамента. Према Закону о наслеђивању, то су деца оставиоца, остали потомци (унуци, праунуци), усвојеници и њихови потомци, брачни друг, родитељи и усвојилац из потпуног усвојења.

Усвојилац из непотпуног усвојења, браћа и сестре оставиоца, његови дедови и бабе, као и остали преци, могу бити нужни наследници само ако су трајно неспособни за рад и немају нужна средства за живот.

Наследни редови и услови

Нужни наследници се, као и законски наследници, распоређују по наследним редовима. У првом наследном реду налазе се потомци и брачни партнер, у другом родитељи, а у трећем преци, браћа и сестре. Важи правило искључивања - ако постоји наследник из претходног реда, следећи ред не долази у обзир, па самим тим нема право ни на нужни део.

Да би неко могао да захтева нужни део, мора имати својство законског наследника. То значи да би, у одсуству тестамента, био позван на наслеђе. Уколико то није случај, право на нужни део не постоји.

Висина нужног дела

Износ нужног дела зависи од тога којој групи наследника лице припада и колики би био његов законски део да нема тестамента.

Закон разликује две групе:

Деца, усвојеници и брачни партнер имају право на половину свог законског наследног дела.

Родитељи, усвојиоци из непотпуног усвојења, браћа, сестре, бабе, деде и остали преци - уколико су неспособни за рад и без прихода - имају право на трећину свог законског наследног дела.

На пример, ако би неком по закону припадала једна трећина имовине, његов нужни део износио би једну шестину (за прву групу), односно једну деветину (за другу групу).

Обрачун нужног дела

Нужни део је законом заштићено право које се не може у потпуности одузети. Потомци, усвојеници и њихови потомци, као и брачни друг, имају право на половину свог законског дела, док осталим нужним наследницима припада трећина.

Када долази до повреде нужног дела

Повреда настаје када нужни наследник не добије законом прописани минимум. До ње долази ако је оно што наследник прими - путем тестамента, поклона или расподеле заоставштине, мање од вредности његовог нужног дела.

То се може догодити:

  • ако је наследник изостављен или оштећен тестаментом,
  • ако је оставилац за живота давао поклоне другим лицима, укључујући и наследнике,
  • ако комбинација поклона и тестамента умањи право нужног наследника.

У таквим ситуацијама, наследник може захтевати допуну до пуног износа свог нужног дела, и то судским путем уколико је потребно.

Приликом повреде најпре се утврђује укупна вредност заоставштине. У обрачун улази:

  • имовина остављена тестаментом,
  • вредност поклона датих наследницима за живота,
  • поклони учињени трећим лицима у последњих годину дана пре смрти.

Затим се проверава да ли оно што је нужни наследник добио достиже вредност његовог законског минимума. Ако не, сматра се да је право повређено и може се тражити допуна.

Шта се не урачунава у заоставштину

Закон предвиђа одређене изузетке. У укупну вредност заоставштине не улазе поклони уобичајене вредности примерени приликама, трошкови редовног издржавања и школовања, добротворне донације (установама, црквама, хуманитарним организацијама) и имовина обухваћена уговором о доживотном издржавању.

На овај начин прави се разлика између редовних давања и намерног умањења наследних права.

Остваривање права

Нужни наследник може захтевати исплату или допуну свог дела током оставинског поступка. Ако суд утврди да је његово право повређено тестаментом или поклонима, признаће му одговарајући део.

Уколико захтев није истакнут у оставинском поступку или је оспорен, наследник може покренути парнични поступак. Суд тада одлучује о основаности захтева и висини нужног дела.

Важно је реаговати благовремено и, по потреби, потражити правну помоћ.

Одговорност за дугове

Нужни наследник одговара за дугове оставиоца само до висине свог нужног дела. У том обиму сматра се заштићеним наследником.

Ако, међутим, прими више од свог нужног дела - било кроз тестамент или поклоне, за тај вишак одговара као и остали наследници, односно може учествовати у намирењу дугова изнад законом загарантованог минимума.

Да ли потомци могу преузети право

Ако нужни наследник премине пре него што оствари своје право, његови потомци могу ступити на његово место и наставити или покренути поступак, под условом да је имао право на нужни део за живота.

Оставилац може тестаментом искључити нужног наследника ако за то постоји законски основ. То је могуће ако је наследник учинио умишљајно кривично дело према оставиоцу или његовим ближњима, грубо и увредљиво се понашао према оставиоцу и водио очигледно непоштен и нерадан живот.

Искључење мора бити јасно наведено и образложено у тестаменту, а разлог мора постојати у тренутку смрти. У том случају, сматра се да је наследник умро пре оставиоца, па његови потомци могу наследити уместо њега.

За разлику од искључења, које се заснива на кривици, могуће је лишење потомка који је презадужен или расипник. Ова мера је дозвољена само ако лишени потомак има малолетно или трајно неспособно дете. Тада нужни део прелази на његове потомке.

(Курир) 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

НИСИ САМА: Емотивна прича о оздрављењу затворила јануарски репертоар у театру хуманости