ВОДА ЗА ПИЋЕ НЕЋЕ БИТИ У ОПАСНОСТИ "Новости" истражују: Да ли се о "Јадру" може разговарати без уплитања политике (2)

ЧУЛИ смо многе неистине о количини воде коју би користио Пројекат "Јадар", чак се помињу цифре од 500 тона воде за прераду тоне литијум-карбоната.

Фото: Промо

То није тачно. За производњу једне тоне литијум-карбоната би било потребно 8,3 тоне воде, дакле 60 пута мање него што се у јавности може чути, чак и од стране појединих стручњака.

Овако Маријанти Бабић, главна заступница компаније "Рио Тинто" у Србији, одговара др Драгани Ђорђевић, научном сараднику на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. Ђорђевићева је један од највећих критичара овог пројекта и тврди да су потребне и велике количине воде за испирање рудног материјала:

- Све приче компаније односе се на рудник, а о постројењу, које би руду морало да преради, нема речи нигде. То је опасно. Компанија нема технику прераде, а уверава да неће бити никаквог загађења, иако су таква постројења у свету направила загађења. Постројења за прераду руда свуда у свету налазе се у девастираним индустријским зонама или пустињама.

Ђорђевићева, такође истиче, да се експлоатација литијума у свету обавља из сланих раствора Атакама пустиње у Јужној Америци, и ту се налази 70 одсто резерви. Остале резерве су у седиментним стенама какав је јадарит. Нигде у свету се, како тврди, не налази рудник и постројење за прераду, као што је планирано код нас.

Фото> Александар Анђић

- Код нас се фабрика предвиђа у живом насељу, узводно од водозахвата који снабдева пијаћом водом - каже Ђорђевићева. Постројење ће бити изнад дринског алувиона, плитких подземних вода које се протежу између Дрине и Саве и могу пијаћом водом да снабдеју 85 милиона људи. Та ће вода бити угрожена, као и околно земљиште, читав речни систем који укључује Јадар и Дрину. Водоснабдевање би било угрожено од Шапца, Митровице, па до Београда.

Она закључује да су огромни ризици и проблеми да би једна компанија за мизерну рудну ренту профитирала. На њене тврдње о угроженом водоснабдевању, Бабићева одговара:

- Много је дезинформација које се пласирају а које ни на који начин нису базиране на студијама повезаним са пројектом "Јадар". То је случај и са овим наводима. Вода би се добијала из три извора: најпре подземних вода које прикупљамо приликом самог отварања рудника, потом кишнице коју скупљамо у такозваним сабирним базенима, па тек онда, уколико и само у периодима када прва два извора нису довољна за процес производње, из алувиона, односно обалног дела реке Дрине, што није исто што и речни ток Дрине. У питању је приобални слој реке који је већ деградиран људским активностима и који никако не може постати извор воде за пиће.

Према њеним речима, у самом процесу производње иста вода ће се користити више пута:

- Пројекат "Јадар" ни на који начин неће смањивати доступност нити утицати на квалитет постојећих резерви и извора воде, нити би се извори пијаће воде користили у производном процесу. Темељна геолошка истраживања која су спроведена у долини Јадра не пружају никакав доказ о постојању подземних вода које би могле да снабдевају 85 милиона људи. Истраживања су показала да у долини Јадра постоје два типа подземних вода. Плитке издани, на дубини од 20 до 30 метара, имају пијаћу воду која се користи за водоснабдевање домаћинстава и наводњавање мањих парцела. Затим се простиру стене ниске водопроводљивости, дебљине 150 метара, које одвајају воде у рудном телу од плитких, слатких вода. На већим дубинама, од 310 до 670 метара, налазе се воде које се формирају у рудном лежишту, због чега су веома слане и са тешким металима, тако да нису погодне за коришћење у пољопривреди и за водоснабдевање домаћинстава.

Питање економске исплативости пројекта, према речима Маријанти Бабић, долази на ред тек кад се кроз студије о процени утицаја на животну средину утврди да ли ће емисије загађујућих материја применом свиx неопходних мера остати испод граничних вредности које су постављене како домаћим, тако и европским стандардима. Ако одговор није потврдан, дозвола за експлоатацију неће бити издата, без обзира на финансијску корист и потенцијалну добит у милијардама евра за државу и локалну заједницу.

- Пројекат "Јадар" свакако би био неисплатив ако литијум не би био произведен уз поштовање највиших еколошких стандарда, јер га најједноставније речено нико у ЕУ неће купити - прецизира Бабићева. - Познато је да Европа уводи батеријски пасош, дигитални сертификат о пореклу и одрживости материјала који се користе у процесу производње батерија за електрична возила, који су прихватили и сви водећи произвођачи аутомобила.
Осврнула се и на рудну ренту у Србији, која се, како тврди, за једну врсту сировина потпуно неосновано пореди са висином рудне ренте за друге врсте сировина, иако су то неупоредиве категорије.

Фото: Shutterstock

- Рудна рента за металичне сировине, у које спада и литијум, у Србији је у просеку виша или једнака рудној ренти у већини земаља - прецизира Бабићева. - Висину рудне ренте прописује Закон о накнадама за коришћење јавних добара у члановима 22 и 23, и за металичне сировине износи пет одсто од прихода компаније. Поређења ради, у нашој околини - у Румунији је пет процената, у Хрватској - три, Мађарској - два, Македонији два, Турској - три. Скандинавске државе које веома активно развијају рударство и уједно представљају лидере у сегменту заштитне животне средине, имају далеко ниже номиналне рудне ренте на металичне сировине. Тако, на пример, Шведска има номиналну рудну ренту на металичне сировине која износи свега 0,02 процента опорезиве вредност металних минерала, Норвешка 0,5 одсто. Финска, у којој је рудна рента износила 0,15 процената, сада предлаже увођење ренте од 0,6 на опорезиву вредност металних минерала, Данска за бројне рударске операције на Гренланду прописује рудну ренту од 2,5 одсто за металичне сировине. Рудна рента само је један од бројних основа прихода које државе и локална заједница остварују кроз рударске пројекте.

Затражили смо од Маријанти Бабић, да се осврне и на критике на рачун Пројекта "Јадар" које су стигле из Српске академије наука и уметности још 2021. године. Занимало нас је је ли спремна да оде у САНУ и покуша да објасни ставове које заступа носилац овог пројекта.

- Компанија "Рио Тинто" се залаже за најшири друштвени дијалог о пројекту, али сматрамо да га је могуће водити једино и искључиво на основу тачних, проверених и научно утемељених чињеница - каже Бабићева. - Дискусија која је вођена у САНУ 2021, одржана је у тренутку када су бројне студије о процени утицаја на животну средину још биле у изради или су биле недовршене.

Како каже, највећи део те дискусије односио се на анализу других литијумских пројеката у свету који на научној или било којој другој основи не могу да се пореде или доведу у директну везу са Пројектом "Јадар":

- У међувремену смо ми завршили нацрте Студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар", на којима је радило преко 100 домаћих и светских независних стручњака, 40 универзитетских професора са 10 факултета, и те студије ће бити доступне на увид. Волели бисмо када би се на највишем академском нивоу, на основу тих студија водила дискусија заснована на чињеницама и научним налазима, укључујући и неку поновну дискусију у САНУ. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације