РЕЗУЛТАТИ КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА ПРЕХРАМБЕНИХ НАМИРНИЦА НИСУ ТРАНСПАРЕНТНИ КАО НЕКАДА: Крију име произвођача лоше хране

ДА ли је храна коју свакодневно једемо квалитетна онолико колико је поједини произвођачи рекламирају као такву, питање је на које са тачном сигурношћу више нема одговора. Правило да се не објављује ко је крив за неисправност, да ли произвођач или посредник док се то не установи, прати се слепо. Надлежне инспекције самоиницијативно доносе одлуке о томе колико ће информација после контроле производа бити доступне потрошачима, а оне су углавном штуре. Тако брендови чији су продукти проблематични остају тајна.

Фото: АП

Дуже од деценију потрошачи су ускраћени за праве информације о квалитету хране. Покрет потрошача Београда до 2011. године радио је упоредна истраживања исправности и квалитета производа. Тада су се фирме "именом и презименом" маркирале због неисправности. Само појављивање на "црној листи" лошијег стандарда утицало је на компаније да унапреде проблематичне производе, јер им је по правилу промет опадао и до 50 одсто. Док су се оваква испитивања радила, укупна исправност испитаних и оцењених узорака је повећана за готово четири пута.

- Програм упоредне контроле је грубо пресечен када смо открили озбиљне пропусте код једног броја производа од меса и млека - подсећа Петар Богосављевић из Покрета потрошача Београда. - Део произвођача и трговаца у организацији Привредне коморе Србије, оценио је да им наш рад не иде наруку, јер су се купци тада ослањали на наше објављене резултате када су бирали производе. Под изговором да нема новца, пројекат, који су суфинансирали Привредна комора Београда, министарства пољопривреде и трговине ове институције, је прекинут.

Покрет потрошача Београда 16 година испитивао је и оцењивао храну. Од када су са скупим анализама стали, како каже Богосављевић, евидентна је тенденција раста погоршања хране, а прецизних информација о томе нема. Са овим је сагласан и Марко Драгић, правни саветник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

- Контрола хране данас је шкакљива тема и дискутабилно је шта се сматра безбедним за конзумирање, а шта не. Постоји правило, док се не установи ко је одговоран за пропусте у производњи, неће се објављивати име бренда. Надлежне иснпекције, за контролу квалитета треба да објаве то након поступка. Међутим, уместо тога, у јавност излате са бројем спроведених поступака, али не и исходом. Које информације ће објавити је њихова одлука, и ту нема образложења - каже Драгић.

Предмет инспекцијске провере у највећем броју јесте храна, и те информације су важне за даље одлуке о куповини. Неретко се чује да је проблематична храна за децу и бебе, што је посебно осетљиво, јер су најмлађи најрањивија потрошачка група. Инспекција углавном излази на терен по пријавама потрошача, када, на пример, декларација није у складу са производом. Ређе контролише самоиницијативно, насумичним узорком. Инспектори излазе на терен и по пријави Управе царине, када се потенцијално сумња на квалитет.

- Чешће контроле су потребне јер би тада била уочљива већа одступања. Такође, држава би имала од тога корист, јер би се тако пунио државни буџет - напомиње Драгић.

Према речима нашег саговорника, а судећи по искуству жалби грађана које стижу у НОПС, месни производи и млечни продукти водећи су на списку пријава за проверу квалитета. Качкаваљ се декларише као такав, а велики је проценат биљних додатака. Чајна кобасица има превише адитива. Детарџенти нису истог квалитета као раније. Тоалет папир и убруси све су тањи, па се квасе водом да би достигли одговарајућу грамажу...

- Одлука да се заштити име произвођача можда лежи у томе да би последице биле велике, попут саботирања на тржишту и дискриминације производа. С друге стране, можда се пробуди свест потрошача, па цена не буде одлучујућа приликом одабира онога што се стави у корпу. Порекло и стастав морали би да буду императив. Није оно најскупље и најквалитетније, нити се очекује да сви потрошачи имају финансијску могућност да одаберу скупље артикле. Али најмање што можемо да учинимо јесте да се на декларацији информишемо да ли одређени производ одговара нашим потребама - закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације