КРАЈЕМ ГОДИНЕ НИЖЕ РАТЕ ЗА КРЕДИТЕ У ЕВРИМА: ЕЦБ вероватно смањује референтну камату 6. јуна

ЗА грађане и привреду је главно питање када ће камате на кредите почети да падају, а сигнал за то ће бити када централне банке одлуче да крену са смањивањем референтне каматне стопе. Добра вест за кориснике који имају позајмице индексиране у еврима је да се већ следеће недеље очекује да Европска централна банка (ЕЦБ) направи тај корак. Председница ЕЦБ Кристин Лагард је наговестила да постоји велика вероватноћа смањења каматне стопе 6. јуна, ако инфлација буде на нивоу који се очекује од два одсто.

Фото ВН

Како у разговору за "Новости" објашњава финансијски стручњак Владимир Васић, уколико буде овог најављеног снижавања које сви очекују, то ће се са одложеним дејством прелити и на цену новца у Србији. Потребан је, како додаје, одређени временски период да финансијска тржишта прихвате тај сигнал и да се смањи еурибор.

- Тако би крајем ове и почетком следеће године клијенти у нашој земљи требало то да осете кроз смањивање висине рате за кредите индексиране у еврима - наводи Васић. - То би донело извесно олакшање, посебно за оне који отплаћују стамбене кредите.

Недељу дана након ЕЦБ, о референтој каматној стопи одлучиваће и Народна банка Србије, а она је од августа прошле године 6,5 одсто. И овде су очекивања била да ће НБС 13. јуна, следећи монетарну политку ЕЦБ, смањити референтну камату, што би се касније одразило на рате кредита у динарима. Међутим, Васић задржава дозу опреза и указује да НБС прати сигнале који долазе из ЕЦБ, али самостално одлучује анализирајући ситуацију у Србији. Према његовом мишљењу, сада није време да се то уради, већ би НБС требало да задржи референту камату још известан период, како би се додатно смањила инфлација.

- Могућа су два сценарија 13. јуна - наводи Васић. - НБС може да задржи исту референтну каматну стопу или може да одлучи да је снизи, а то ће зависити од њихове анализе макроекономских кретања у Србији, стопе инфлације.

Он указује да је у ЕУ инфлација 2,2 одсто и нижа је него у Србији, али је њихова стопа привредног раста слаба, од 0,3 до 0,6 одсто, и истиче да се њима жури да смање референтну камату како би на тај начин стимулисали економију.

- С друге стране, код нас нема те хитности - каже Васић. - Стопа привредне активности је 3,2 до 3,5 процената. Инфлација се спушта, сада је пет одсто. Тако да ми имамо још простора да држимо референтну каматну стопу.

Подсетимо, према одлуци НБС каматне стопе на стамбене кредите су ограничене до краја ове године, а од 1. јануара следеће поново ће их формирати банке. Зато је смањење камата на позајмице које се очекује од 2025. године добра вест за задужене грађане. Управо због тога, Васић сматра да НБС неће имати потребу да продужи важење своје одлуке о ограничавању камате на стамбене кредите, јер ће њихови корисници бити у повољнијој позицији.

Скоро све банке очекују да ће кредитна активност у овој години остварити раст, који би требало додатно да се убрза у 2025, а значајан број финансијских институција очекује да ће пораст кредита привреди и становништву ове и следеће године бити већи од пет одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације