СРПСКИ ЛИТИЈУМ МОЖЕ У ЕВРОПУ СА "ЗЕЛЕНИМ ПАСОШЕМ": Јохана Бернсел, портпаролка ЕК, за "Новости", о пројекту "Јадар" и ставу Брисела

ХОЋЕ ли нас "Рио Тинто" потровати копањем литијума у околини Лознице? Ово је питање од милион долара око којег се у Србији, последњих година, ломе копља у политичкој арени. Из Брисела кажу да неће, јер ако Пројекат "Јадар" не буде рађен по највишим еколошким стандардима, литијум из Србије неће моћи да се продаје у Европској унији, која је најзаинтересованији купац ове критичне сировине. Брисел свакако неће дозволити продају, ако се рударењем прекрше најстрожа еколошка правила.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

Ово је у најкраћем став који преноси Јохана Бернсел, портпаролка Европске комисије за унутрашње тржиште, индустрију одбране, свемир, образовање, младе, спорт и културу, коју су "Новости" контактирале са жељом да сазнамо како бриселска бирократија гледа на једно од најважијих питања еколошке, али и економске будућности Србије.

- Пројекат "Јадар" је инвестициони пројекат приватног инвеститора. На националним владама је да доносе одлуке о одређеним индустријским пројектима и стварају економске прилике - прецизира наша саговорница. - Европска унија очекује да земље кандидати заснивају своје одлуке на важећем регулаторном оквиру и праксама усклађеним са еколошким правилима ЕУ, посебно у области управљања отпадом и водама и учешћа јавности у процесу доношења одлука.

На питање каква је перспектива пројеката отварања литијума и других критичних сировина у ЕУ и да ли постоје индиције када би први рудник могао бити отворен на основу ЦРМА (Закона о критичним сировинама), Бернселова каже:

- Литијум је материјал од суштинског значаја за производњу батерија и стога од суштинске важности за успешну трансформацију аутомобилске индустрије. Сматра се стратешком сировином према новом закону о критичним сировинама. Од 2020. године, након комуникације о критичним сировинама, Комисија, заједно са државама чланицама, прати одрживе или потенцијално одрживе пројекте који се односе на критичне сировине у ЕУ.
Колико тренутно таквих пројеката постоји на територији ЕУ?

- Постоје литијумски пројекти у различитим фазама зрелости у одређеном броју држава чланица, нарочито у Аустрији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Италији, Ирској, Португалији, Шпанији и Шведској.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

Наша саговорница на питање када очекује да се отклоне "правне препреке за трговинско партнерство ЕУ-Србија" у вези са литијумом, односно другим критичним сировинама које су помињане у изјавама ЕУ званичника и о каквим препрекама је реч, каже:

- Нису ми познате изјаве које се односе на правне препреке. Потписивање писма о намерама 22. септембра 2023. о стратешком партнерству између ЕУ и Србије о критичним сировинама и батеријама представљало је важан корак ка стварању одрживог и конкурентног екосистема електронске мобилности у Србији. На основу Писма о намерама, Комисија предлаже успостављање протокола о сагласности између ЕУ и Србије којим се успоставља стратешко партнерство о одрживим сировинама, ланцима вредности батерија и електричним возилима.

Охрабрење да би Пројекат "Јадар" заиста био еколошки прихватљив, чак и за пуританце из бриселске бирократије је и недавна изјава европског комесара за "Зелени план" Мароша Шефчовича, који је потврдио да се може очекивати званично трговинско партнерство за снабдевање ЕУ критичним сировинама из Србије. Он је потврдио да су преговори ушли у завршну фазу. Наиме, ЕУ и Србија су прошлог септембра потписале писмо о намерама за јачање и проширење сарадње, управо на критичним ланцима снабдевања.
Званичан став ЕК је да је сарадња са Србијом део ширих напора ЕУ да осигура приступ критичним сировинама, од којих ће зависити зелена и дигитална транзиција Старог континента, али и конкурентност европске економије.

Пре неколико дана, "Рио Тинто" је објавио радне нацрте студија о процени утицаја на животну средину које, како стоји у документима, потврђују да се тај пројекат може безбедно реализовати у складу са највишим стандардима заштите животне средине Србије и Европске уније.

У компанији се надају, како су објавиле "Новости", али и остали српски медији, да ће ови документи отворити аргументовану јавну расправу о планираном подземном руднику литијума и бората, који Србији може да донесе велику економску корист и сврста је међу државе које ће одиграти кључну улогу у зеленој транзицији.

Ови нацрти студија су засновани на истраживањима која је спровело више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од 10 факултета. Резултати научних истраживања показују да се Пројекат "Јадар" може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

Нацрти објављених студија резултат су укупно шест и по година рада. Рад на студијама почео је прикупљањем података о почетном стању, након чега је спроведено више од 23.000 биолошких, физичких и хемијских анализа земљишта, воде, ваздуха и буке. Нацрти студија су свеобухватни и засновани су на обимним подацима који омогућавају прецизне закључке о потенцијалним утицајима на животну средину и одговарајућим мерама заштите. Објављивање нацрта студија на 2.000 страница, са пратећим објашњењима, не представља почетак званичног поступка процене утицаја на животну средину који предвиђа закон Републике Србије.

Ове студије, али и став Европске комисије, требало би да буду охрабрење за реализацију Пројекта "Јадар". Став академске заједнице је изузетно битан, али можда је кључан став Брисела, који поручује да нема продаје литијума ако се не поштују највиши еколошки стандарди. У свету у којем компаније јуре за зарадом, тешко је веровати да би неко "бацио" огроман новац на пројекат који не може да му се исплати. У овом случају, што би неко копао руду коју нема коме да прода? 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације