РУДАРЕЊЕ ЛИТИЈУМА БЕЗБЕДНО И ЗА ЊИВЕ: Професор рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић о спорним питањима у вези са пројектом "Јадар"

Е. В. Н.

23. 06. 2024. у 16:00

НАЦРТИ студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар", које је објавила Компанија "Рио Тинто", засновани су на обимним подацима који омогућавају прецизне закључке о могућим утицајима на животну средину и да ли су предвиђене мере заштите довољне да те ризике спрече или ублаже. На основу више десетина хиљада анализа, модела, прорачуна и експеримената закључак је да се овај пројекат може извести безбедно по животну средину и у складу са законима Србије и ЕУ.

РУДАРЕЊЕ ЛИТИЈУМА БЕЗБЕДНО И ЗА ЊИВЕ: Професор рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић о спорним питањима у вези са пројектом Јадар

ТРАЖЕН Јадарит, Фото М. Анђела

Ово у разговору за "Новости" каже професор Рударско-геолошког факултета у Београду Динко Кнежевић, који је директно био укључен у израду студија везаних за рудник и депоније отпада. Он истиче да су ови документи стриктно рађени према методологији која је дефинисана правилником, како се иначе и раде.

Јадарит као руда не постоји нигде осим у Србији, па тиме ни експлоатација литијума из јадарита. Технологија коју "Рио Тинто" планира да примени је нова, нигде до сада није коришћена. На основу чега се може тврдити да је она безбедна, односно да није штетнија од других које се примењују, рецимо, у Европи?

Рударска технологија није посебно нова, посебна је технологија прераде концентрата јадарита. А та технологија је развијена и темељно тестирана у Развојно-техничком центру компаније "Рио Тинто" у Мелбурну у Аустралији. У пет пробних тестирања, на основу више од 2.000 хемијских анализа, доказано је да је процес технички изводљив и безбедан. Овакав начин прераде јадарита захтева ниже температуре, далеко испод тачке кључања сумпорне киселине, и мање енергије у поређењу с другим методама екстракције литијума, попут оне из сподумена, тако да је и еколошки утицај мањи. Гасови који настају у процесу прераде биће значајно испод граница које прописују регулативе о заштити животне средине Србије и ЕУ, чак и пре него што уђу у систем за пречишћавање. Ипак, као додатна мера заштите пројектован је савремен систем за пречишћавање, са ефикасношћу од преко 99 одсто, са циљем уклањања свих индустријских гасова који настану као резултат хемијског процеса.

Нова радна места и економски раст

Да ли је Србији потребан рудник литијума и уколико јесте зашто?

- Литијум спада у критичне минералне сировине за којима у целом свету расте потражња јер су тесно повезане са актуелним политичким дешавањима, одрживим изворима енергије, развојем чистих технологија и декарбонизацијом. Не видим зашто Србија као земља са богатом рударском традицијом не би искористила овај драгоцени ресурс. Рудник литијума може нам донети економски раст, отварање нових радних места и технолошки напредак, чинећи Србију значајним играчем у европском одрживом рударству. Видимо да Европска унија убрзава отварање рудника критичних сировина на сопственој територији како би смањила зависност од других држава, првенствено Кине и обезбедила неопходне развојне ресурсе. Слична ситуација је у СаД и многим другим земљама. Баланс између индустријског развоја и заштите животне средине је могућ и неупитан, а Србија може и треба да буде део овог глобалног тренда.

Има стручњака који сматрају да је штета од "Јадра" много већа него корист. Могли смо чути и оцену САНУ да овај пројекат води ка масивној девастацији простора, деградацији биодиверзитета и вода, те расељавању становништва, престанку пољопривредних активности и перманентном ризику за околна села и Лозницу. Да ли су ове тврдње утемељене?

- Студије су потврдиле да такве тврдње немају упориште у чињеницама. "Јадар" је пројектован као рудник са подземном експлоатацијом, са најсавременијим системима за контролу индустријских гасова, сузбијање прашине и заштиту воде и земљишта. На основу моделовања могућих утицаја на окружење закључак је да пољопривреда може несметано да се настави паралелно са рударењем. Када говоримо о води, рудник и фабрика ни на који начин неће смањивати доступност нити утицати на квалитет постојећих резерви и извора воде. Независни стручњаци, међу којима је 40 професора универзитета, утврдили су да су предвиђене мере заштите довољне да спрече загађење, како површинских, тако и подземних вода. Рудничке воде би се прикупљале у хидроизолованим водосабирницима и након пречишћавања користиле у производном процесу. У постројењима за пречишћавање отпадних вода користиле би се напредне технологије, а након пречишћавања би следио процес реминерализације, којим се обезбеђује присуство потребних минерала и безбедно мешање с речном водом из Јадра. 

У касу 180 милиона евра годишње

КАКВЕ конкретне користи Србија може да има од пројекта "Јадар", а какве грађани?

- Сваки рудник је развојна шанса која доноси у локалну заједницу нова радна места, веће приходе и један општи напредак. ако погледамо Студију процене економског утицаја, буџет општине лозница био би дуплиран са скоро 25 милиона евра од пореза и такса. У фази изградње пројекта било би отворено 3.500 радних места, а 1.300 запослених би радило на експлоатацији и преради у наредних неколико деценија са просечном (данашњом) платом већом од 1.000 евра. Приходи у буџет су процењени на 180 милиона евра годишње, што је око један одсто прихода државног буџета Србије. Овакви пројекти обично привлаче бројне друге инвестиције у ланцу снабдевања за електрична возила, на пример у производњу катода и батерија до самих електричних аутомобила. По проценама економске студије, све те инвестиције креирале би више од 20.000 послова углавном висококвалификованих занимања.

Грађани су забринути какав отпад би се добијао приликом експлоатације руде, где би се он одлагао и какве су гаранције да не би угрозио животну средину? У том контексту су се могла чути мишљења да би потенцијално могао да угрози Дрину, Саву и да дође до Београда, па чак доведе у опасност и водоснабдевање.

- За безбедно управљање отпадом развијена је најбоља доступна технологија филтрирања и сушења отпада у облику чврсте филтер погаче, која би вишеструко умањила утицај на околину и повећавала стабилност депоније, а смањила емисије прашине и могућност загађивања подземних вода. Ободним каналима ће се усмеравати воде из околине ка терену ван депоније, чиме се смањује могућност проласка воде кроз тело депоније. Да не би дошло до контакта отпада са земљиштем и подземним водама осмишљене су вишеслојне заштитне облоге са глином и изолационом фолијом, која не може да пукне чак ни у случају земљотреса. 

У нацртима студије о процени утицаја на животну средину се констатује да се пројекат "Јадар" може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и светских стандарда животне средине. Како грађани да буду сигурни да ће "Рио Тинто" поштовати те стандарде?

- Компанија је одговорна за примену мера заштите животне средине, а њен рад треба да контролишу надлежне државне институције. Колико је мени познато, "Рио Тинто" планира да укључи и локалну заједницу у независно праћењу утицаја пројекта на воду, ваздух, земљиште, биодиверзитет и културно наслеђе. Трошкове тог праћења би сносила компанија. Поред тога, компанија је спремна да подржи и успостављање независног експертског надзорног одбора који је осмишљен тако да осигура да компанија послује у складу са највишим стандардима интегритета, транспарентности и одговорности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију (ВИДЕО)

ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)

МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.

12. 11. 2024. у 15:47

Коментари (0)

ХУМАНОСТ БЕЗ ПРЕПРЕКА: Mozzart и Invictus за Сигурну кућу, Дечје село, „Тате Новосађане“...