ТАРТУФИ МОГУ ДА ДОНОСЕ ПРОФИТ: Споразум са Кином о слободној трговини отвара пут домаћим гљиварима

Г. В.

15. 07. 2024. у 12:40

СРБИЈА има оно што у Кини не успева. Тартуфе. Црно и бело злато има много потенцијала да се пробије на тржиште земље, која је наш најважнији трговински партнер. Из наше домовине могло би да се извезе око 20 милиона евра, али потребно је да се поради на оснаживању берача и прерађивача, како би производња највреднија гљива на свету могла да изађе из сиве зоне.

ТАРТУФИ МОГУ ДА ДОНОСЕ ПРОФИТ: Споразум са Кином о слободној трговини отвара пут домаћим гљиварима

Фото. Принтскрин Youtube

Споразум о слободној трговини између Србије и Кине, чиме ће 20.000 домаћих производа имати повлашћен положај када је реч о царини на извоз робе, иде наруку пробијању тартуфара далеко изван граница региона. Тако би за српско благо чуо цео свет, што је прилика која се не сме испустити.

- Шумадија је подручје пуно црних тартуфа, док се бели могу наћи око великих река попут Саве, Дунава и Мораве - каже нам председник Миколошко-гљиварског савеза Србије Зоран Јеленковић. - Могло би из Србије да се извезе око 20 милиона евра, али потребно је оснаживање гљивара, да берачи што више ваде у сарадњи са ловачким организацијама. Мора још да се истражује, наших 25 удружења ипак није покрило територију целе земље.

Аукцијска продаја
 

У ИТАЛИЈИ се одржава аукција два пута годишње, у јулу и октобру, на којем један бели тартуф тежак један килограм, достиже цену од милион евра. Црни тартуф, који је распрострањенији, иде од 20.000 до 50.000 евра по килограму. Цена варира од квалитета.

Како каже Јеленковић, мало капацитета имамо за прераду, те се 90 одсто тартуфа налази у сивој зони, и на европском тржишту спадају под окриље истарских тартуфа.

- Велика је најезда Италијана на истарско тло, они су без икакве обуке и знања почели да ваде тартуфе и нарушили су им квалитет. Онда су прешли и на Фрушку гору. Да бисмо ми легално радили, Министарство заштите животне средине треба да да мишљење где и колико гљива може да се убере. На терену то не може да се контролише. Фали и едукације. Тренутно има много неуређености у овој области - напомиње Јеленковић.

Неправилна берба, каже наш саговорник, довешће до уништавања станишта тартуфа. Стога, мора да се ради на томе да се она сачувају за будуће генерације. Прошла и ова година биле су лошије за род тартуфа, али цео слив Саве и Дунава је непресушан извор ове вредне и ретке гљиве.

Иначе, наши тартуфари су лане већ остварили контакте са кинеским купцима, који траже и купују углавном тартуфе врхунске класе. Тренутно већина прерађених тартуфа лошијег квалитета који се сакупе у Србији иде у Италију или Истру.

Према мишљењу стручњака, један од начина како би могла да се повећа производња тартуфа јесте да се окренемо садњи микорозираног дрвећа. Оно ће након пет до седам година у зависности од климатских услова, почети да даје тартуфе. Са тим и генерално контролисаном производњом, као и контролисаним извозом, количина добијених тартуфа у Србији могла би да се повећа и до десет пута.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

СВЕТСКИ ДАН ВЕШТИНА МЛАДИХ: Пут ка бољој будућности