ПОРТУГАЛИЈА НЕ ЖЕЛИ ДА ПРОПУСТИ ЛИТИЈУМСКУ ШАНСУ:Влада у Лисабону жели да покаже ЕУ да је рударство могуће у 21.веку по највишим стандардима

КОВАС до Барозо на северу Португалије познат је по јединственом систему наводњавања из 18. века, који је Унеско прогласио за светско материјално наслеђе.

Foto: Shutterstock

Одатле долази и цењена врста меда, али је последњих година, слично као долина Јадра у Србији, ово место у фокусу због сировине која важи за нафту 21. века - литијума.

Становници се противе изградњи рудника, али португалске власти су чврсто решене да наставе са пројектом. Прошла влада је издала две дозволе за експлоатацију литијума на два места у земљи - у Ковас до Барозу и Монталегреу - и сматра их стратешким пројектима од виталног значаја. Нова влада, формирана овог пролећа, наставила је са реализацијом пројеката.

Позитивна процена утицаја на животну средину пројекта Barroso Lithium у северној Португалији отворила је врата рударској компанији из Велике Британије Savannah Resources да започне радове на припреми завршног техничког решења за пројекат рудника отвореног копа на површини од око 590 хектара.

Данијел Оливеира из португалске Националне лабораторије за геологију и енергију каже да влада размишља практично.

- Већи део простора на северу Португалије је напуштен. Број људи се смањио јер нема довољно послова. Рудници ће донети индиректне и директне користи локалном становништву. Повећаће се број становника, људи ће се везати за тај крај, новац који ће примати ће се трошити локално, створиће се услови за проширење породица и то су важни фактори - рекао је Оливиера недавно извештачу Н1.

Оливеира наглашава да је ризик од употребе сумпорне киселине разуман и да су предузете све мере да не дође до загађења:

- Ризик је практично раван нули. Данас рударске компаније имају друштвену одговорност, неопходан им је добар кредибилитет да би наставиле да се баве рударством било где. Проучили су све што може поћи наопако и предузели све мере да не дође до загађења.

- Видим то као случај најбоље праксе. Желимо да покажемо да можете да се бавите рударством у Европи у 21. веку по највишим стандардима и у корист локалног становништва - каже Ана Фонтура Гоувеија.

У остатку Европе ће се свакако пажљиво пратити исход дешавања у Португалији, јер постоји потреба широм континента да се отворе нови рудници за сировине које су неопходне за зелени транспорт и енергију будућности.

Компанија Savannah Resoursec истиче да дизајн пројекта подразумева минималну штету за животну средину и да ће пољопривредно земљиште бити очувано где год је могуће.

- Ако вам ЕУ каже да је литијум важан, онда јесте тако јер та одлука је донета на основу неког истраживања и аргумената. Не знам каква је ситуација у Србији и долини Јадра. Знам да постоји геолошка разлика у типу депозита. У Португалији су планирани површински копови. Видео сам материјал "Рио Тинта" и мени свет то изгледа добро - рекао је Оливеира за репортеру из Србије.

Португалија, као и Србија, може да има кључну улогу у Европи када је у питању производња литијума, с обзиром на то да наш континент има знатно мање резерве овог важног метала у поређењу са остатком света. Према подацима Америчког геолошког института, Србија је трећа у Европи са 1,2 милиона тона литијума, док Португалија заузима пето место са око 270.000 тона.

Значајна предност "Јадра" у односу на пројекат у Ковас де Барозу је у томе што би рудник литијума у Србији био подземни. То значи да би имао знатно мањи утицај на изглед терена и животну средину у односу на површинску експлоатацију, па би и пољопривреда могла несметано да се настави у зони око рудника.

"Јадар" је једно од најперспективнијих и најбоље истражених налазишта литијума са капацитетом да обезбеди кључну сировину за батерије за милион е-возила годишње током четири деценије.

Економски потенцијал овог пројекта за Србију је изузетан јер би могао да буде покретач развоја заокруженог ланца за производњу електричних возила у Србији, који би донео 20.000 нових радних места. Када се у обзир узму индиректни и индуковани утицаји, очекивани допринос БДП свих обухваћених привредних грана се процењује на 1,9 милијарди евра, што је више од три процента тренутног БДП Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације