НЕМА РИЗИКА ДА ПРОЈЕКАТ "ЈАДАР" УГРОЗИ НАШЕ ВОДЕ: Нацрти студија компаније "Рио Тинто" о процени утицаја на животну средину потврдили

НЕЗАВИСНИ стручњаци, њих сто, укључујући 40 професора који су учествовали у изради нацрта студија о процени утицаја пројекта "Јадар" на животну средину, тврде потпуно супротно од оног што критичари овог потенцијалног посла говоре.

Планирано је да центар рудника изгледа овако

Кажу да и даље слушају само тврдње да би рудник литијума донео пустош у долину Јадра и оставио без воде не само лознички крај, него и Београд и Шабац.

Али, како кажу, ако се погледа шта пише у нацртима студије о процени утицаја пројекта "Јадар" на животну средину, видимо да чињенице не подржавају овакав сценарио и да је то још једна у низу дезинформација којима противници пројекта застрашују грађане.

Истина је, како истичу окупљени стручњаци, да је за рударење и прераду руде потребна значајна количина воде, али не 500 тона воде за једну тону литијум-карбоната како тврде опоненти, већ 8,3 тоне. Која год количина да је у питању, важно је истаћи да се за рударење и прераду јадарита не би користило ниједно постојеће нити предвиђено извориште јавног водоснабдевања.

Да нема утицаја на изворе пијаће воде ови стручњаци су прилично сигурни. Објашњавају да је управљање водама на пројекту "Јадар" врло сложено и пажљиво осмишљено. У томе је, подвлаче, учествовало више од 20 инжењера из еминентних установа, почев од Института за водопривреду "Јарослав Черни", Одсека за хидротехнику и водно еколошко инжењерство Грађевинског факултета и Департмана за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета.

Овако изгледа ископани литијум

Планирано је да се преко 70 одсто потреба за водом подмири прикупљањем атмосферских падавина и рециклирањем подземних рудничких и вода које се већ користе. Воде из приобаља Дрине повлачиле би се по потреби у мањој количини, и то углавном лети. То не би била вода из корита реке, већ из простора који је раније био експлоатисан за шљунак и песак, па самим тим није погодан за формирање изворишта пијаће воде. У тренуцима највећег повлачења свеже воде то би износило свега 0,007 процената просечног протицаја Дрине.

Они тврде да ће бити примењене најсавременије методе пречишћавања. "Јадар" би био подземни рудник у ком би се експлоатација обављала на дубини од оквирно 370 до 650 метара. Подземне воде са повишеним садржајем минерала би се прикупљале на површини и чувале у хидроизолованој лагуни, чиме се спречава мешање са плитким водама. Како пише у нацртима, мешање две врсте вода је отежано и самом структуром терена, односно присуством готово непропусних седимената дебљине и до 250 метара који одвајају дубоке подземне воде и плитке издани.

Постројења за пречишћавање отпадних вода, како стоји у истражним документима, користила би вишестепени систем за уклањање нечистоћа који укључује скупе и напредне технологије попут ултрафилтрације, нанофилтрације, реверсне осмозе и јонске измене. Након тога, води би се додавали потребни минерали пре испуштања у реку.

Професор Рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић, који је био укључен у израду студија о "Јадру", наглашава да нема ризика да кишница "повуче" загађујуће супстанце из отпада у земљиште.

- Воде из околине би се ободним каналима усмеравале ка терену ван депоније, чиме се смањује могућност проласка воде кроз депонију. Да не би дошло до контакта отпада са земљиштем и подземним водама осмишљене су вишеслојне заштитне облоге са глином и изолационом фолијом, која не може да пукне чак ни у случају земљотреса - наводи професор Кнежевић.

Они закључују да ће бити могуће бавити се и пољопривредом и рударством. Због тога што је "Јадар", како прецизирају, подземни рудник који ће примењивати најсавременије технике заштите животне средине, мештани би на имањима око рудника могли као и до сада да се баве пољопривредом. То су потврдиле анализе и моделовања више од сто независних домаћих и страних стручњака који су учествовали у изради поменутих студија.

Посао би добило више од 20.000 људи

За Србију је литијум, према мишљењу великог броја стручњака, велика развојна шанса коју не би требало пропустити. Приходи у буџет Србије су процењени на 180 милиона евра годишње, а овако значајни пројекти обично привлаче бројне друге инвестиције у ланцу снабдевања за електрична возила. Према проценама економске студије, све повезане инвестиције креирале би више од 20.000 нових радних места.

(M -50)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације