СУМПОРНА КИСЕЛИНА ИМ СМЕТА КАДА ЈЕ "ЈАДАР" У ПИТАЊУ: Дупло веће количине сировине већ се користе у Србији на дневном нивоу

КОМПАНИЈА "Рио Тинто" се огласила поводом написа у новинама "Нова" и "Нова С" у којима је објављен, како кажу, низ нетачних, произвољних и непроверених информација.

Компанија "Рио Тинто" морала да одговори на оптужбе

Реаговали су на чланак који је на насловној страни објавио дневни лист "Нова" под називом "Рио Тинто би трошио дневно хиљаду тона сумпорне киселине", као и на чланак објављен на порталу "Нова С" под називом "Рио Тинто трошиће дневно 1.000 тона киселине чија минимална количина може бити фатална: Стравична упозорења професорке хемије о материјама које ће уништити Јадар".

Саговорница поменута два медија проф. др Зорица Петровић, професорка Института за хемију Природно-математичког факултета у пензији, како тврде из "Рио Тинта", изнела је бројне нетачне и паушалне наводе. Компанија "Рио Тинто" принуђена је да грађанима представи тачне податке у одговарајућем контексту у циљу истинитог информисања грађана.

"Рио Тинто" оштро протестује због непрофесионалног представљања података о коришћењу сумпорне киселине, који су објављени на сензационалистички начин и као нешто што треба да забрине грађане Србије.

- Потрошња сумпорне киселине у 2023. години у Србији износила је 450.000 тона, док је план за 2024. годину 620.000 тона, односно 1,698 тона сумпорне киселине дневно, што наравно не укључује Пројекат "Јадар" - поручују из "Рио Тинта". - За пројекат "Јадар" предвиђено је 320.000 тона, што значи да већ данас у Србији имамо готово дупло већу потрошњу сумпорне киселине него што то овај пројекат захтева. При томе,

Економски развијене земље користе много веће количине сумпорне киселине од Србије. Тако је, на пример, Немачка искористила чак 4.460.000 тона сумпорне киселине у 2023. години, односно више од 12.000 тона дневно, али немачки "Шпигл", на пример, није ту информацију објављивао на насловним странама у циљу неоснованог застрашивања грађана, јер је то у развијеним земљама нормално и уобичајено.

На наводе да "велика изложеност сумпорној киселини удисањем, гутањем или дермалним (кожним) путем, може бити и фатална". Компанија "Рио Тинто" поставља питање професорки Петровић, као и "Новој С", ако је истина то што тврди Петровићева, зашто заједно не иницирају потпуну забрану употребе сумпорне киселине у свим производним процесима у Србији или сумпорна киселина представља проблем само у контексту Пројекта "Јадар"?

Супротно наводима професорке Петровић, сумпорном киселином данас се управља на потпуно безбедан начин и она је уобичајени део скоро свих индустријских процеса, како у Србији, тако и у свету. Чак 80 процената сумпорне киселине која се производи на планети користи се у производњи минералних ђубрива, дакле у пољопривреди. Без ђубрива не би било хране за човечанство јер 50 одсто приноса у пољопривреди долази захваљујући употреби ђубрива.

Наводи професорке Петровић о сумпорној киселини, односно "витриолу", да је то нека "опасна материја" за коју је "чула док је била још дете", да су људи говорили да је неко "опасан као витриол", посебно су забрињавајући када долазе од стручњака.

Током тог процеса, ослобађају се отпадни гасови који потенцијално могу да садрже угљен-диоксид (CO2), водену пару и трагове сумпорне киселине. Ништа од тога не би доспело у ваздух јер у сваком реактору постоје скрубер филтери, чија је основна функција да и сакупљају отпадне гасове како се не би ослобађали у атмосферу. Ови филтери раде тако што сакупљају гасове који се дижу у затвореним посудама за прераду и провуку их кроз течност која уклања све штетне материје из ваздуха. Технологија ових филтера је проверена и широко коришћена више од 50 година за сакупљање и пречишћавање отпадних индустријских гасова. То значи да је процес пажљиво дизајниран како би се спречило испуштање сумпорне киселине у било ком облику.

Професоркине тврдње да се "осим сумпорне киселине, у Јадру може очекивати и испуштање других отрова у воду, пре свега бора, литијума, арсена, али и токсичних производа хидролизе многих сулфата и других соли", компанија "Рио Тинто" оспорава на овај начин:

- Ми смо транспарентно у нацрту студија за процену утицаја на животну средину навели да је у оквиру Пројекта "Јадар" планирана изградња два постројења за прераду отпадних вода која, заједно са базенима за складиштење отпадних вода, које имају довољан капацитет да се спречи нежељено испуштање воде, чак и у најнеповољним околностима. Ова постројења користила би модерне и поуздане методе пречишћавања (реверсна осмоза и ултрафилтрација). Технологија пречишћавања воде независна је од технологије прераде руде. У питању су познате, стандардне технологије, које делом или комплетно користи свако индустријско или градско постројење за прераду воде, па чак и приватне куће. Чињеница је да је метода ултрафилтрација представљена средином 20. века од када је и у континуираној примени. Концепт реверсне осмозе такође је први пут представљен педесетих година, а технологија јонске измене развијена је још почетком 20. века. Додатно би се користио и испаривач са нултим ефлуентом (ЗЕЕ - Zero Efluent Evaporator), чија је сврха додатни третман концентрата насталог након реверсне осмозе који би се потом упућивао на центрифугирање у циљу безбедног одлагања. Опште је позната чињеница да се свака вода може пречистити на ниво пијаће воде и верујемо да та чињеница није спорна ни за професорку Петровић. Сваки од корака у процесу пречишћавања воде је познат, потврђен и у континуираној је употреби више деценија. Из наведених разлога, технологија прераде отпадних вода је технички један од мање захтевних делова целокупног Пројекта "Јадар", а израдиле су га водеће светске инжењерске куће.

Наводе да би "при било којој операцији рударства или екстракције, погођене локације претрпеле оштећења земљишта, контаминације ваздуха, загађења и исцрпљивање воде", професорка Петровић јавно заступа на основу једног чланка који је објављен, како сама наводи, у "једној ревији". Компанија "Рио Тинто" поново апелује на аргументовану расправу о Пројекту "Јадар" на основу научно утемељених чињеница и познатих и проверених извора информација. Такође, компанија "Рио Тинто" апелује на медије у саставу "Јунајтед медија групе" да се не ослањају на неименоване изворе на које се позивају њихови саговорници као релевантан извор информација о Пројекту "Јадар".

Професорка Петровић у поменутим текстовима неосновано и нетачно наводи да је "за производњу литијума кроз базене за испаравање потребно 500.000 галона воде за сваку тону литијума".

- Употреба галона као мерне јединице срачуната је са збуњивањем грађана јер јавност у Србији у највећем проценту не може да стекне представу о којој количини воде се ради, посебно из разлога што постоје различите врсте галона од којих се данас највише употребљавају империјални галон (британски галон) који износи 4,54609 литара - кажу из "Рио Тинта". - И амерички галон који износи 231 кубични инч (3,785411784 литара). Ако узмемо да је реч о америчком галону (мањој вредности), професорка Петровић говори о количини 1.892.500 литара воде по тони. Компанија "Рио Тинто" поново јавно саопштава, а са тим податком је у више наврата кроз бројне демантије упознала и све медије у саставу "Јунајтед медија групе", при чему је реч и о јавно доступном податку, да би за производњу једне тоне еквивалента литијум карбоната у оквиру Пројекта "Јадар" било потребно 6.600 литара воде (6,6 литара по килограму). То је чак 286 пута мања количина воде у односу на количину коју на научно неутемељен начин помиње професорка Петровић.

Професорка Петровић у оба чланка, такође, говори о производњи литијума "кроз базене за испаравање", што нема никакве везе са технологијом која би се примењивала у оквиру Пројекта "Јадар", чиме додатно, без икаквог основа, доводи грађане у заблуду, будући да се оба чланка баве овим пројектом, како је и у насловима јасно назначено.

Питање које професорка Петровић наводи: - Питам се ко је тај ко је правио нацрт пројекта за "Јадар" и има ли та особа било какво знање о опасним хемикалијама? Она, без икаквих основа, директно дискредитује своје колеге, будући да је на нацртима студија за процену утицаја на животну средину Пројекта "Јадар" радило више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од 10 факултета. Резултати научних истраживања показују да се Пројекат "Јадар" може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине.

На располагању за сваки разговор

Компанија "Рио Тинто" је на располагању за дијалог са свим заинтересованим странама које заиста желе да воде разговор заснован на чињеницама како би у потпуности разумеле пројекат, мере заштите животне средине и користи које би могао донети.

М-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације