ЗДРАВЉЕ ЉУДИ НИ НА КОЈИ НАЧИН НЕЋЕ БИТИ УГРОЖЕНО: Научне чињенице оповргавају лажне тврдње које злонамерно пласирају противници пројекта

НАЦРТИ студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар", које је објавила компанија "Рио Тинто", засновани су на научно доказаним чињеницама и показују да се он може реализовати безбедно и да ни на који начин неће угрозити здравље људи.

Фото: Промо

Иза ових докумената стоји више од сто домаћих и међународних независних стручњака, али противници пројекта то игноришу и настављају да воде интензивну кампању ширећи дезинформације и застрашујући грађане. Они злонамерно пласирају лажне вести и неосноване тврдње да ће пројекат имати деструктивне, негативне утицаје на животну средину и здравље људи. Циљ таквих неодговорних оптужби које се континуирано изричу без икаквих доказа имају циљ да се јавност доведе у заблуду и изазове неоправдана забринутост грађана.

Научне чињенице и подаци које су независни стручњаци образложили у нацртима студија о процени утицаја на животну средину у потпуности оповргавају те лажне тврдње. Између осталог, јасно показују да ће се пројекат простирати на свега 220 хектара на територији града Лознице, а да ће рудник литијума донети значајан економски раст, отварање нових радних места, док би привлачењем других инвестиција у ланцу снабдевања за електрична возила било креирано више од 20.000 послова углавном висококвалификованих занимања. Објављене студије су резултат шест и по година рада независних стручњака из земље и света, а њихови закључци се заснивају на више од 23.000 биолошких, физичких и хемијских анализа земљишта, воде, ваздуха и буке.

Међу дезинформацијама које круже је и тврдња да ће рудник и фабрика направити два милиона "еколошких избеглица". Чињенице које су научно утемељене и доказане у налазима нацрта студија о процени утицаја на животну средину показују да не би било масовног расељавања из еколошких разлога, јер пројекат, како је потврђено стручним анализама, може безбедно да се реализује у складу с прописима Србије и ЕУ. Сасвим супротно, процењује се да би отварање рудника и фабрике могло да привуче нове становнике у Мачвански регион, који годинама бележи тренд депопулације. Истина је да је 157 стално настањених мештана добровољно одабрало да се пресели након продаје имовине, а да би пројекат био реализован, било би неопходно преселити још једно стално настањено домаћинство.

Када је у питању сумпорна киселина, она ни у једном облику не би доспевала у воду, ваздух и земљиште. То је реагенс који се широко користи у бројним индустријама, укључујући и индустрију хране и лекова. У фабрици би се користила за растварање руде у затвореном систему на ниској температури од 90 Целзијуса, далеко испод тачке кључања. Самим тим не било испарења, што је потврђено лабораторијским тестовима. Сви гасови би били пречишћени високоефикасном и провереном технологијом скрубер филтера пре испуштања у атмосферу.

"Јадар" је пројектован као подземни рудник, што значи да би имао значајно мањи утицај на изглед терена и животну средину у односу на руднике са површинском експлоатацијом. Емисије буке и прашине су у оваквим операцијама мање него у операцијама сличног типа на површинским коповима. Нетачне су и тврдње које се могу чути у јавности да неће бити могуће обављати пољопривредну производњу у том крају. Напротив, она ће моћи несметано да се одивја уз рудник. Аграрна производња би била измештена са мање од један одсто укупног пољопривредног земљишта у лозничкој општини. Пошто је "Јадар" подземни рудник у ком би се примењивале савремене технологије с минималним утицајем на квалитет земљишта, воде и ваздуха, пољопривредне активности би могле неометано да се наставе у подручју око рудника и фабрике. Слегање тла би било минимално, што је за пољопривреду такође важно. Према резултатима моделовања из прелиминарних студија, оно би износило максимално 20 центиметара изнад централне зоне, и то тек након неколико деценија.

Сав отпад из процеса прераде би био у чврстом стању, у облику сличном растреситој сувој земљи, што омогућава збијање током одлагања чиме се повећава стабилност депоније а смањује запремина, емисије прашине и могућност загађивања подземних вода. Приближно 50 одсто отпада користило би се за запуњавање подземних просторија након што би се експлоатација у појединим подземним областима завршила.

Реч домаћих и страних стручњака

Иза резултата нацрта студија о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар" стоји више до сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући и 40 универзитетских професора са домаћих факултета и института. Међу њима су професори са београдских факултета - Машинског, Рударско-геолошког, Технолошко-металуршког, Грађевинског, Пољопривредног, Биолошког и Филозофског. Осим њих, ту си и стручњаци са Електротехничког института "Никола Тесла", Института за архитектуру и урбанизам Србије, Института за нуклеарне науке Винча, као и из Градског завода за јавно здравље Београд, Музеја Јадра, и Центра за културу Вук Караџић. Представљене резултате подржавају и многе друге независне међународне и домаће специјализоване експертске куће, како је и наведено у објављеним и јавно доступним нацртима Студија о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“.

Заузео би свега 220 хектара

Чињенице које су научно утемељене и доказане у налазима нацрта студија о процени утицаја на животну средину, јасно показују да би централно подручје пројекта "Јадар" заузимало свега 220 хектара. За сваки заузети хектар површине биле би примењене одређене компензационе мере у складу са предвиђеним утицајима који се очекују током развоја пројекта. На том подручју нема заштићених добара, односно "Натура 2000" подручја и нису регистроване ендемске врсте. За све остале врсте и станишта предвиђене су мере у складу са прописима Републике Србије и ЕУ како би се биодиверзитет заштитио и по потреби обновио. То укључује и надокнаду кроз подизање нових шумских засада у много већој размери од онога што је обешумљено.

М-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације