СРПСКИ ИЗВОЗ НИЈЕ ЗАКОЧЕН: Како на Србију утиче успоравање привреде Немачке, нашег главног трговинског партнера

ПОСРТАЊЕ немачке привреде, која је главно извозно тржиште Србије, није се прелило на нашу економију. Стручњаци сматрају да сада нема претње по привредни раст Србије јер, с једне стране, та земља није ушла у дубоку рецесију, а с друге, главни покретачи повећања нашег БДП су, пре свега, инфраструктурни радови и домаћа тражња, а тек онда извоз.

Фото Танјуг

Инвестиције из Немачке су у последње две године два пута мање, али аналитичари истичу да то неће имати битнији утицај, јер Србија и даље има рекордан прилив страних директних инвестиција, а осим тога кинеска улагања су сада значајнија. Тек уколико би се криза у Немачкој продубила, то би се одразило и на остале чланице ЕУ, које су нам, такође, важни партнери, и довело би до пада српског извоза на та тржишта.

Привреда Немачке је у другом тромесечју ове године забележила пад од 0,1 одсто и на међугодишњем нивоу и у односу на први квартал. Прошле године је БДП пао за 0,3 процената. Ипак, како за "Новости" објашњава помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС Бојан Станић, Немачка није ушла у дубоку рецесију, већ се то пре може назвати стагнацијом.

- Њена привреда јесте у најзначајнијој кризи у протеклих 30 година, али то је велики брод који се креће споро и ништа се неће десити преко ноћи - каже Станић. - Што се тиче Србије, извоз у Немачку не пада, нема отпуштања запослених у фирмама са већинским немачким власништвом и то је најбољи показатељ да нема преливања кризе. У тим компанијама у Србији, како додаје, ради више од 70.000 запослених, а ако се узму у обзир и предузећа у нашој земљи која су њихови добављачи, то је онда од 200.000 до 250.000 радника.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је вредност извоза из Србије у Немачку у првих шест месеци ове године износила 2,18 милијарде евра, што је нешто виша у односу на исти период лане када је била 2,15 милијарде евра. Такође, током првих пет месеци 2024. пласирано је 3,7 одсто више робе у поређењу са истим периодом прошле године, што показује да тражња за испорукама из Србије не пада.

Према Станићевим речима, уколико би се продубила криза у Немачкој онда би дошло до проблема, поготово зато што су наши главни извозни производи ауто-делови, а та земља је центар аутомобилске индустрије. Од потражње у Немачкој зависи пласирање производа који се праве у Србији на то тржиште.

- Пад тражње у тој земљи смањио би могућност нашег извоза и највише би се одразио на део металске индустрије, произвођаче ауто-делова и разних компоненти - наводи наш саговорник. - Осим тога, Немачка је и мотор привреде Европске уније, тако да би се криза прелила и на остале чланице ЕУ које су нам, такође, значајни партнери. Онда би се и код њих смањила тражња за нашим производима, а две трећине наше робе пласирамо на тржиште ЕУ.

Он оцењује да се садашње посустајање немачке привреде неће прелити на Србију и угрозити наш раст до краја године.

- На повећање БДП у Србији, пре свега, утичу инфраструктурни пројекти у које држава инвестира и пораст домаће тражње, односно лична потрошња грађана, а онда и извоз - каже наш саговорник.

Када је реч о инвестицијама из Немачке, оне су са нивоа које су достигле 2021. од 409 милиона евра, у наредној години пале на 282 милиона, а лане су износиле 179 милиона евра. Али, Станић оцењује да ово смањење неће имати битнији утицај, а осим тога, како указује, сада су значајније кинеске инвестиције.

- Ми и даље имамо рекордан прилив страних директних инвестиција (СДИ) - истиче саговорник "Новости". - У првих пет месеци вредност СДИ била је две милијарде евра, што је 10 одсто више у односу на исти период прошле године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације