ДУВАН БАШ ОСУШИЛА ВРЕЛИНА: У Срему приноси мањи од 30 до 40 одсто у односу на прошлу годину

З. Грумић

09. 09. 2024. у 11:38

ЕКСТРЕМНА суша овог лета приморала је и наше произвођаче дувана да бербу те индустријске културе почну знатно раније него протеклих година, како би и на тај начин донекле умањили негативне последице временских неприлика.

ДУВАН БАШ ОСУШИЛА ВРЕЛИНА: У Срему приноси мањи од 30 до 40 одсто у односу на прошлу годину

Приватна архива

А оне се пре свега огледају већ у првим резултатима остварених приноса који су на парцелама у Срему мањи чак за 30 до 40 одсто у односу на прошлогодишње, каже за "Новости" Живко Рајаковић из Хртковаца, један од значајнијих домаћих произвођача дувана, који је са својим ангажованим радницима започео бербу дувана још почетком јула месеца, на укупно засејана 94 јутра ораница.

- Ова производна година је драстично лошија када је реч о роду од лањске, која је била веома добра, са приносима од две до 2,5 тона сувог дувана по хектару. На граници смо рентабилности, профит сигурно нећемо остварити, а биће добро ако успемо и само да се раздужимо - објашњава Рајаковић.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Напомиње да је лане већ са једним до два камиона испорученог дувана откупљивачу успео да покрије производне трошкове, док је сад питање да ли ће и са пет то успети, јер су у међувремену и улагања поприлично поскупела.

Последице дуготрајне суше негативно су се одразиле и на квалитет производа, тако да у овој берби готово да и нема прве класе дувана, иако је било заливања током вегетације и примене средстава за заштиту биљака као и остале агротехнике.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

- Због нарушеног квалитета је и цена за испоручену робу мања, па произвођачи изражавају тим поводом благо незадовољство, иако су откупљивачи увек били коректни - додаје наш саговорник коме су, како наглашава, бригадир Есад Муртези и његова породица, радници пристигли из Костолца, главни ослонац у берби и осталим радовима око дувана.

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), највише површина засејаних дуваном је у Срему, у првом реду у атарима Голубинаца, Хртковаца и Кукујеваца.

- У Србији се мали број парцела наводњава и услед тога можемо очекивати смањење укупних приноса и више од 30 процената - наводе за "Новости" у Управи за дуван при ПКС и додају да се, на основу сазнања са терена, процењује да ће квалитет дувана овогодишње бербе бити за класу нижи.

У ПКС такође наводе да Министарство пољопривреде субвенционише производњу дувана као и остале ратарске биљне културе. С обзиром на то да организатори призводње имају дугогодишњу пословну сарадњу са произвођачима дувана, физичким лицима, они поред субвенција ресорног министарства стимулишу своје кооперанте кроз куповину репроматеријала, сушара и на друге начине, објашњавају у Управи за дуван при ПКС.

Више и хектара и произвођача

ПРОИЗВОДЊА дувана у Србији ове године је заснована на 4.556 хектара, што је за око 20 одсто више него претходне, када је под том индустријском културом било 3.824 хектара. - Овогодишњу производњу засновала су 843 произвођача, такође за 20 процената више у односу на 2023. годину - прецизирају у Управи за дуван при ПКС.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

ДИРЉИВА СЦЕНА У БРАНЕШЦИМА: Баја Мали Книнџа певао свој велики хит, а онда му је пришао један младић (ВИДЕО)