НЕМА СПАСА ОД ПОЗИВА НАСРТЉИВИХ ТРГОВАЦА: Какви су ефекти увођења регистра "Не зови"

РЕГИСТАР "Не зови", чија је сврха да заштити грађане од насртљивих трговаца који путем телефона промовишу и продају своју робу и услуге, није донео резултате.

Фото М. Анђела

До сада се у њега уписало врло мало потрошача. Такође, обезбеђивање неопходних доказа за пријављивање непожељних позива путем мобилног захтева одређену техничку писменост што је велика тешкоћа за најстарије суграђане. Ситуација је још гора када је у питању фиксни телефон. Ту је немогуће задовољити захтев из прописа, јер грађанин мора да достави број телефона са ког је позван, а од оператера се не може добити листинг долазних позива. Главна мета насртљивих трговаца путем фиксног телефона и најчешће жртве њихових превра и манипулација управо су пензионери, тако да за ову најрањивију групу потрошача и даље нема адекватне заштите.

Од 5. јанаура ове године, када је почео са радом регистар уписано је само 22.826 бројева телефона. На неколико милиона мобилних и фиксних бројева у коришћењу то чини далеко мање од један одсто, оцењује удружење потрошача "Ефектива". Такође, тржишна инспекција је примила само 25 пријава грађана по овом питању, због којих је извршено 19 инспекцијских надзора, а само у пет случајева је покренут прекршајни поступак.

- Читајући те бројке, стиче се утисак да су се насртљиви трговци уплашили, а реалност је потпуно другачија - каже Дејан Гавриловић из овог удружења. - Свакодневно грађани добијају позиве које не желе, јер трговци виде да је процедура за кажњавање никаква. Иначе, да би пријава била потпуна, грађанин који пријави нежељени позив, мора да достави број телефона са ког је позван. Међутим, када се ради о позивима ка фиксној телефонији, листинг долазних позива није могуће добити, па грађанин нема доказ који би предао уз пријаву.

Гавриловић такође указује да је члан 37 Закона о заштити потрошач и пре доношење регистра "Не зови" забрањивао трговцу да позива грађане, без њихове претходне сагласности. Тај део прописа је остао, а гласи: "Забрањено jе директно оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом, без претходног пристанка потрошача. Забрањено је директно оглашавање другим средствима комуникације на даљину, без претходног пристанка потрошача." Онда је овај члан допуњен увођењем регистра - "Забрањено је упућивати позиве и/или поруке телефоном потрошачима чији су телефонски бројеви уписани у регистар потрошача који не желе да примају позиве и/или поруке у оквиру промоције и/или продаје телефоном."

- Неспретним увођењем регистра направљен је апсурд и збрка - објашњава Гавриловић. - Дакле, трговац не сме свакако да зове, јер је то дефинисано чланом 37, а сада имамо тумачење тржишне инспекције да сме ако број није уписан у регистар "Не зови", односно да пре него што упути позив прво мора да провери да ли је број телефона уписан у регистар. Па, ако види да је уписан, не сме да позове, а ако види да није, онда ипак сме.

Од када је уведен регистар "Не зови", од 5. јануара, грађани који не желе да примају позиве и поруке насртљивих трговаца могу да се упишу у њега, подносећи захтев свом оператеру. Предвиђено је да ће провера бројева телефона уписаних у регистар бити омогућена на интернет страници регулаторног тела надлежног за електронске комуникације РАТЕЛ. Закон каже и да ће трговци, који путем телефона буду звали потрашаче који су на овом списку одговарати прекршајно. Прописане су новчане казне и оне се крећу од 30.000 динара за предузетнике до 50.000 динара за фирме.

База података овог регистра садржи име и презиме корисника телефонског броја, број телефона, његов јединствени матични број (ЈМБГ), пословно име оператора који је уписао, односно исписао податак, и његов матични број, као и датум уписа, односно исписа. Регистар "Не зови" је јаван у делу који се односи на бројеве телефона и датум уписа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације