ТРАМПОВЕ ЦАРИНЕ КОЧЕ ЕКОНОМИЈУ: Како ће тарифе од 25 одсто на увоз челика утицати на Србију

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп увео је царине од 25 одсто на увоз челика и алуминијума у САД, и ова одлука одлука односи се без изузетка на све земље, објавила је Бела кућа. Његово заоштравање трговинске политике ће се, преко Европске уније, негативно одразити и на српску металску индустрију, чији је пласман на Стари континент већ оптерећен квотама. И ту није крај, додатне тешкоће у извозу челика и алуминијума чекају Србију од 2026. године, када крене увођење тзв. механизма CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), односно пореза или царина на емисије угљен-диоксида.

Фото ХБИС

Кинеска компанија ХБИС, власник железаре у Смедереву је 2021. била највећи извозник у Србији, а 2023. је заузела трећу позицију. Челичана која запошљава 5.000 радника важна је не само за Град Смедерево, него за читаву државу. Своје производе највише пласира у земље ЕУ, а америчке тарифе могле би негативно да се одразе на раст цена и смањење потражње на глобалном, па тако и тржишту Старог континета.

- Америчке царине од 25 одсто на увоз челика и алуминијума додатно ће успорити глобалну економију и узроковати велики трговински рат јер ће, на сваку протекционистичку меру САД друге земље одговарати реципрочно што ће имати утицај и на нашу економију - сматра економиста Иван Николић.

Сличну оцену износи и помоћник директора за стратешке анализе ПКС Бојан Станић. Указујући на актуелну економску ситуацију, он наводи да у ЕУ пада тражња, њена привреда успорава и губи конкурентност, Немачка је већ две године у рецесији.

- И када се на то уведу царине, то додатно умањује конкурентност, а тиме потенцијал приведе у Европи, која ће теже долазити до страног тржишта - објашњава за "Новости" Станић. - Мања конкурентност значи да ЕУ може мање робе да прода. Онда ће и тражња за сировинама бити смањена, и то би могло да утиче негативно на извоз из Србије.

Он указује да Трамп увођењем царина "гађа" Кину и да жели да заштити унутрашње тржиште од увоза из ове азијске земље. Европа, како додаје, није велики извозник, она мора да увози сировине.

- Али ЕУ хоће да заштити своје железаре, јер ако кинеска роба не може на америчко тржиште, она ће преплавити европско - објашњава Станић. - Да би се ЕУ заштитила она ће, такође, уводити протекционистичке мере, царине и квоте. То значи да могу бити оштрије од досадашњих квота, и утицале би на извоз из Србије.

Сличан сценарио смо већ имали. Како би заштитила своје челичане од поплаве јефтиног челика, пре свега из Кине, ЕУ је увела квоте на увоз овог метала из трећих земаља, међу којима је и Србије. Оне су лане продужене до 2026. У јулу 2018. ЕУ је, најпре, донела привремене заштитне мере, након увођења једностраних царина САД на увоз челика и алуминијума. Брисел је тада изузео Србију, али увођење коначних заштитиних квота почетком 2019. није заобишло ни нашу земљу.

И Николић истиче да америчке царине на челик и алуминијум никако не иду у прилог нашој економији јер ће довести до успоравања трговинских токова.

- Ми смо мала, отворена земља која је извозно оријентисана - објашњава Николић. - Како буде даље успоравала или падала европска економија, пре свега земље еврозоне, а нарочито Немачка, тако ћемо и ми трпети или сносити негативне последице.

Он указује да је еврозона већ у проблему, јер је у последњих неколико година приметна малаксалост привредне активности, али је домаћа економија захваљујући алтернативним извозним токовима успела да избегне стагнацију, односно пад привредне активности.

- Мислим на неке дестинације које су нам биле непознате до уназад пет-шест година, попут Кине и Турске - прецизира Николић. - Међутим, у прошлој и у претпрошлој години захваљујући тим алтернативама избегли смо такав сценарио. Из тога проистиче наша жилавост, одрживост и одупирање тим притисцима. Међутим, уколико се ствари буду даље погоршавале, нема дилеме да ћемо негативне последице и ми осетити.

Како објашњава, у питању је наставак протекционистичких амбиција америчког председника, али му се чини да постоје грешке у сагледавању укупних ефеката на економију.

- Реципрочне мере других земаља утицале би негативно на трговину и економију, јер би дошло до успоравања глобалне активности и смањења запослености - истиче Николић. - Иако је Трампова амбиција на почетку била смањење глобалне инфлације и самим тим релокација монетарне политике у смислу спуштања каматних стопа, ова одлука да заштитти Америку никако не иде у том правцу. Једноставно, очекује нас период нешто више инфлације.

Он наводи и пример, уколико са увођењем ових високих тарифа дође до пораста трошкова инпута, рецимо за аутомобилску индустрију.

- Ако увозите челик, ако увозите алуминијум који се уграђује у аутомобилску индустрију, самим тим ћете имати веће трошкове производње - каже Николић. - Ако је циљ да се рецимо обезбеди конкурентнији амерички извоз аутомобила, онда је то апсурдно и нема никакве логике. То је нешто што ја приписујем некој потпуној шизофренији која је завладала ових дана и у неким глобалним размерама и овде у региону. Кина би као земља која је извор робе која иде у свет могла сада оштрим мерама да утиче на поскупљење робе на светском нивоу. Последица би били неминовно виша инфлација и лоши услови за глобално пословање.

Што се тиче српске индустрије челика, не треба заборавити да ће њу додатно оптеретити увођење CBAM тарифа од 2026. Додатна царина биће наплаћивана уколико компаније имају вишак угљеничног отиска у свом производу, а извозе га у ЕУ. Колико новца ће домаћи извозници морати да плате, зависиће од тржишне цене угљеника. Прве године наплаћиваће се 2,5 одсто уграђених емисија, наредне године пет процената, а потом, од 2028, 10 одсто све до 2034, када се очекује наплата свих 100 процената уграђених емисија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације