ИЗЛАЗ ИЗ КРИЗЕ У ОДЛАГАЊУ САНКЦИЈА: Америчке казнене мере НИС-у могле би да изазову озбиљне последице

АМЕРИЧКЕ санкције "Нафтној индустрији Србије" (НИС) ступиће на снагу за шест дана уколико Вашингтон до 27. фебруара не одговори позитивно на захтев наше и мађарске државе, као и НИС да се одложи примена ових казнених мера. Али, и пре тога последице већ постоје. Нафтне компаније, међу којима су и "Мол", ОМВ, "Еко", не купују више деривате из панчевачке рафинерије, а заустављен је и извоз. Произвођачи дувана и сокова најавили су да неће испоручивати своје производе пумпама које су у власништву НИС. Мађарска нискотарифна авио-компанија "Визер" више не точи гориво на Београдском аеродрому "Никола Тесла".

FOTO: Promo

Уколико наступе санкције, главни проблем је како да се обезбеди снабдевање нашег тржишта дериватима, јер се око 80 одсто ових финалних производа који се потроше у Србији добијају прерадом у НИС, док се увози око 20 одсто. Наша земља има залихе за три месеца. Поставља се питање на који начин би сировина долазила у земљу и да ли би панчевачка рафинерија била у могућности да настави да ради. Стручњаци су упозорили да и уколико се максимално искористе сви расположиви потенцијали и извори у окружењу, логистички канали за увоз, складишни капацитети и мреже за снабдевање тржишта, било би тешко надоместити снабдевање из НИС. То би утицало и на додатно повећање цена горива, пре свега, дизела. Србија ради на обезбеђивању додатних количина деривата како би се премостио јаз ако би наступиле санкције. Мађарски "Мол" је понудио да дуплира капацитете горива које пласира на наше тржиште.

Други проблем су токови новца. Иностране банке најавиле су да ће, усклађујући се са америчким санкцијама, прекинути пословање са НИС 28. фебруара, што би се директно одразило и на наше грађане и на привреду. Потрошачи би се суочили са проблемом приликом куповине горива на бензинским пумпама НИС, које не би могли да плате картицом иностраних банака, већ би морали готовином. Предузећа која купују бензин и дизел од НИС за своје потребе као и нафтне компаније и бензинске станице које набављају нафтне деривате од ове компаније за пласирање на наше тржиште не би могли у банкама да измире своје обавеза плаћања за ове производа. Били би онемогућени трансфери новца радницима, односно не би могле да се исплаћују плате запосленима у овој компанији. Зато НИС планира да им унапред исплати и фебруарску и мартовску зараду. Уколико би компанија која запошљава више од 12.000 људи била доведена у ситуацију да не може да функционише, то би представљало удар на целокупну српску привреду.

Спас у овој ситуацији је да САД уважи захтев НИС, који су подржале владе Србије и Мађарске, и одложи примену санкција. Управо такав исход очекује генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић. Он каже да је у том смислу оптимиста, и да је незахвално прогнозирати за колико ће тај рок бити продужен, за 45 или 90 дана. Он очекује да ће решење бити донето, како каже, у пет до 12. Говорећи о могућим сценаријима, он наводи да је један од њих да добијемо безусловно одлагање, временски орочено, како бисмо завршили разговоре и договоре са Русијом.

- Друго решење је да НИС настави да ради под одређеним условима, а треће да нам се дозволи нека врста активности у самој "Нафтној индустрији Србије", односно да се у погонима настави прерада нафте и добијање нафтних деривата, а за коју би, претпоставља се, тражили да то буде контролисано - прецизира Бајатовић. - Око 80 одсто деривата који се продају у Србији је из НИС-а, ова компанија пуни најмање 2,5 одсто буџета на годишњем нивоу и било би оправдано да нам се продуржи рок и направи неки договор.

Из мађарске "Мол групе" су поручили да Србија може увек да рачуна на њих и да су вољни да помогну у решавању проблема које доносе најављене америчке санкције. Потпредседник за горива у овој компанији Чаба Жотер, изјавио је да су спремни да повећају снабдевање у складу са њиховим могућностима.

- Можемо чак и да удвостручимо количину горива коју испоручујемо Србији - рекао је Жотер. - "Мол група" је већ увела измене у процесу логистике, како би била у могућности да брзо реагује уколико буде било потребе. Такође, сарађујемо са мађарским властима у циљу олакшавања преласка граничног прелаза и спречавању стварања застоја.

Протеклих дана о овоме су у Београду разговарали мађарски министар спољних послова Петер Сијарто и ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић, а исто је потврђено и у Будимпешти, у разговору председника Србије Александра Вучића са мађарским премијером Виктором Орбаном.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације