ЦЕНУ КВАДРАТА ГУРА И МАЊАК МАЈСТОРА: Упркос поскупљењу, последње две године забележен рекордан број купљених станова

ЦЕНЕ станова су наставиле благо да расту и на крају 2024. године, а стручњаци сматрају да појефтињење квадрата не треба очекивати.

Фото Танјуг

Грађевински сектор оптерећује и недостатак мајстора, па ће послодавци морати да им понуде веће плате. Према процени аналитичара то би могло додатно да подигне цене станова.

Досадашње поскупљење квадрата уопште није смањило тражњу.Напротив, она се од марта прошле године стално повећава, да би у четвртом тромесечју лане број купљених станова и њихова укупна вредност достили највиши ниво у последње две године. Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), у четвртом кварталу 2024. у Србији је закључено 13.372 купопродајних уговора, или за 20,6 одсто више него у истом периоду годину дана раније. Њихова укупна вредност била је 1,3 милијарде евра, што је 44,4 одсто више у односу на исто време 2023.

Иначе, у последњем тромесечју лане цене станова биле су 5,05 одсто више у односу на исти период 2023. године. Подаци показују и да староградња прилично прати поскупљење новоизграђених станова. Тако је, у последњем кварталу 2024. на нивоу Србије међугодишњи раст цена у староградњи био 4,78 одсто, а у новоградњи 5,52 процената.

Како оцењује Александра Михајловић са специјализованог портала "4зида", с обзиром на мањи број издатих грађевинских дозвола почетком године и повећане трошкове радне снаге, могуће је да ће цене станова у новоградњи и даље расти. Према подацима са тржишта рада, у јануару и фебруару, после програмера, занатлије су биле најтраженије.

Највише посла има за молере, изолатере, као и за мајсторе специјализоване за завршне радове, попут керамичара и тапетара. Да би их ангажовали инвеститори и предузимачи ће морати да издвоје више новца за њихове плате у односу на прошлу годину, а то би могло да се одразе и на цене квадрата.

Милош Турински, менаџер за односе с јавношћу "Инфостуда", истиче да је на тржишту изражен дефицит радне снаге у грађевинарству.

- То значи да постоји много више отворених радних места него квалификованих радника који могу да их попуне - прецизира Турински. - То ствара притисак на послодавце да побољшају плате и услове рада како би привукли потребне кадрове.

Највеће плате у грађевинском сектору, према подацима "Инфостуда" за 2024, имају керамичари, молери-фарбари, изолатери, и инжењери грађевине, а оне се крећу око 150.000 до 170.000 динара месечно, зависно од специјализације и искуства. Тесарима и зидарима послодавци у огласима нуде између 100.000 и 150.000 месечно, док мајстори специјализовани за завршне радове могу имати плате од 120.000 до 160.000. Помоћни радници зарађују у распону од 50.000 до 70.000 динара месечно. 

Фото Д. Миловановић

Турински каже да су осим мајстора који су специјализовани за завршне радове и грађевинских инжењера, тражени и помоћни радници у грађевини, као и физички радници у нискоградњи и високоградњи, што укључује широк спектар радних места у грађевинској индустрији. Како додаје, ни мануелни радници, као што су физички радници у нискоградњи и високоградњи, нису запослени за минималац. Њихове плате се крећу од 70.000 до 100.000, док у неким случајевима могу премашити и 120.000 динара, зависно од региона и врсте пројекта на којем раде.

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да је просечна плата у грађевинарству у децембру била 101.646 динара. Председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Саша Торлаковић, каже да највећи број грађевинских радника ипак зарађује око 80.000 динара. Он указује да је Србија изгубила своју базу грађевинских радника, јер су претходних година многи отишли из земље, док с друге стране млади неће да се баве овим пословима, а они који желе да се преквалификују, немају прилику за то.

- Годинама тражимо да се уведе пилот-пројекат, јер има доста радника, који су учитељи, пекари или неког сасвим другог занимања, а који нису могли да нађу посао, па раде на грађевини - истиче Торлаковић. - Требало би да им држава омогући да положе неку разлику испита и да им се призна стручна спрема. Неће човек који је учитељ да остане на градилишту да буде физички радник, кад је у међувремену научио занат, али нема школу за то. Ми се не бринемо да зановимо нашу грађевинску оперативу, јер нам је лакше да увеземо 500 странаца.

Он указује да се са овим проблемима боре и све друге земље у Европи. Када су у питању школе, како додаје, довољно ђака не уписују чак ни оне у унутрашњости, у деловима Србије попут Власине, одакле је деценијама долазио тај кадар.

Михајловићева наводи да је на порталу "4зида" тренутно просечна оглашена цена квадрата новоградње у Београду 2.648 евра, а најскупљи су станови на Савском венцу (3.145 евра по квадрату) и Вождовцу (3.096 евра).

- На Новом Београду, квадрат у новоградњи у просеку кошта 2.642 евра, док су цене на Звездари и у Земуну 2.100 и 2.800 евра по квадрату - каже Михајловићева. - Када су у питању остали градови у Србији, Нови Сад бележи просечну цену новоградње од 2.350 евра по квадрату, док је у Нишу та цена 1.700 евра.

Она наводи да је највећа концентрација нових станова на Новом Београду, Вождовцу и Звездари, где се граде модерни стамбени комплекси са додатним садржајима, попут подземних гаража, теретана и заједничких дворишта. Интересовање купаца је, како додаје, и даље усмерено ка овим локацијама, али расте и потражња за новим становима у Земуну и Раковици, где су цене нешто ниже у односу на централне општине.

У јануару је, према подацима РЗС, у Србији издато 1.526 грађевинских дозвола, што представља смањење од 5,5 одсто у односу на исти период претходне године, али и најмањи месечни број издатих дозвола у последњих 12 месеци. Од укупног броја дозвола издатих у јануару, 81,9 процената односи се на зграде, а 18,1 одсто на остале грађевине. Пријављена је изградња 1.703 стана, а уз мању понуду новоградње, и недостатак радне снаге би се могао одразити на цене квадрата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације