БАНКАР ЗОРАН НАПУСТИО ПОСАО И САД САДИ ПАПРИКУ: Са супругом развио уносан бизнис

ЗОРАН Живковић и његова супруга Марија Живковић Петровић из Чокота познати су у нишком крају као веома успешни повртари. Ипак, осим њихових најближих рођака и пријатеља мало ко зна да обоје имају факултетске дипломе и да су се пре него што су се посветили повртарству бавили сасвим другим пословима.

Foto: Profimedia

Зоран је завршио Економски факултет у Нишу и радио је као банкар, док је Марија завршила географију на Природно-математичком факултету у Нишу и радила као новинарка. Зоран прича да је од банкарства одустао 2010. године и исте године се озбиљно посветио пољопривреди. Главни мотив био му је да настави породичну традицију и буде "свој на своме".

- Пољопривредом су се бавили моји родитељи, моји баба и деда и неколико генерација мојих предака пре њих. Са супругом сам се договорио да се и ми тиме бавимо, али смо одлучили да променимо стари начин на који су они обрађивали земљу - почиње причу Зоран.

Подигли савремене пластенике

Кренули су да интензивно улажу у пољопривредну производњу, пре све у објекте за узгање поврћа. Мале пластенике слабије конструкције заменили су великим савременим пластеницима који омогућавају проветравање, чиме се спречава обољевање биљака од пламењаче. Мреже које имају на улазима спречавају улазак инсеката чиме се елиминише прскање инсектицидима.

- Раније смо највише производили парадајз и купус. Међутим, од када смо пре 10 година отворили радњу где продајемо своје производе, значајно смо проширили асортиман. Производимо парадајз, краставац, љуте и слатке паприке, зелену салату, млади лук, ротквице, спанаћ, паприку за ајвар и купус - каже Живковић.

Обрађују око четири хектара земље, а од тога је око хектар испод пластеника.

- Како бих се што успешније бавио пољопривредном производњом у међувремену сам завршио Вишу пољопривредњу школу у Прокупљу. Идем на семинаре и трудим се да пратим све новине у пољопривредној производњи - прича овај вредни повртар, додајући да је одлазио и на студијска путовања које је Град Ниш организовао:

- Тих путовања одавно нема, што је штета, јер смо много тога могли да научимо од пољопривредника у земљама у којима је пољопривреда на високом нивоу.

Није лако, али је "свој газда"

Како каже, није лако бавити се повртарством, јер је то посао који захтева ангажовање 365 дана у години. Ипак, са друге стране, омогућава му да буде "сам свој газда".

- Могу да планирам своје време, и онда када више радиш можеш више да зарадиш. То су неке предности у односу на стандардних осам сати радног времена. Јесте напорније од класичног радног времена, али можеш да уживаш у производима које сам произведеш и поносан си на то што си урадио - истиче саговорник Агроклуба.

Истиче да је мањак радне снаге тренутно највећи проблем.

- У Чокоту уопште не можемо да нађемо сезонске раднике који би нам помагали него идем у друга села. Одлазим по 10, 15 километара сваког дана да бих довозио и одвозио сезонске раднике - каже он и додаје да су проблем и цене које никада не могу да се предвиде:

- По правилу, када је берба у јеку цена буде ниска. Са друге стране, цене горива, семена, ђубрива и заштитних средстава стало расту.

Новинарка и пољопривредница

Његова супруга, Марија Живковић Петровић, каже да је након што је завршила географију игром случаја кренула да ради као новинарка, али се поред тог посла активно бавила пољопривредом.

- То ми није тешко падало, јер долазим из породице где се пуно ради, додуше, моји родитељи се баве сточарство. Након што је нашем, сада дванаестогодишњем сину Лазару дијагностификована спинална мишићна атрофија морала сам да узмем боловање и да се првенствено посветим њему, јер не може самостално да се креће - каже она.

Лазар и трогодишња ћерка Мила сада су, како каже, њен прироитет, али и да помогне супругу, свекрви и свекру све што може. Једно време су се бавили производњом цвећа, јер она много воли цвеће, али им је повртарство увек било у фокусу, као и осталим становницима Чокота.

- Шест великих хангара које смо подигли много нам олакшава производњу, јер су под најлоном контролисани услови. Бавимо се превенцијом, не дозвољавамо да се болест јави у пластенику. Избегавамо прскање јер то поскупљује производњу, а и производи су овако здравији - каже Марија.

Нема проблема са пласманом

Квалитет њихових производа купци су препознали, каже она, тако да немају проблем са пласманом онога што произведу. Као и њен супруг, и она као тренутно највећи проблем у повртарству истиче проблем недостатак радне снаге.

- Свекрва Словенка је углавном са супругом у трговини, а свекар Златан је у пластеницима са сезонским радницима. Пољопривреда је посао која тражи више руку, не може да се бави један човек из породице, ту треба већи број радника. Ипак, већ неколико година уназад тешко их је наћи - казала је Марија.

Потвртарство није једина љубав ове породице из Чокота. Зоран и Лазар познати су и ван Ниша као страствени навијачи Црвене звезде. Не пропуштају ниједну фудбалску утакмицу вољеног клуба у Србији, а врло често су и на кошаркашким утакмицама.

(Агроклуб)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације