ђАФЛАТОКСИН И ЛАЖНИ СИР ПОЉУЉАЛИ СУ МЛЕКАРСТВО: Интервју - Драган Гламочић, министар пољопривреде

НАЈКРИТИЧНИЈА тачка српског аграра тренутно је свињарство, али уз стабилне цене и мало стрпљења, овај сектор можемо опоравити у наредних годину или две.

Фото Д. Миловановић

Када сам пре три недеље преузео функцију министра, цена живе ваге свиња била је 160 динара по килограму. Данас је 200 динара, плус ПДВ. То је резултат увођења реда у систем издавања увозних дозвола и обавезе да се оне допуњују подацима неопходним за праћење порекла и следљивости производа. Нарочито је важно у овом моменту, пошто се у суседној Мађарској појавила опасна заразна болест животиња слинавка и шап.

Србија, земља са дугом традицијом у свињарству, нашла се у апсурдној позицији да увози свињско месо. Зато смо реаговали одмах, како бисмо стабилизовали тржиште и зауставили даље поремећаје. Промене у издавању дозвола нису рестриктивне, већ неопходне за увођење транспарентности и заштиту домаће производње, као и здравља грађана.

Ово у интервјуу за "Новости" каже Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије, и наглашава да наша земља има најбољу прехрамбену сигурност у целом региону, не зависи од увоза и шта год да се деси може да има самодовољност у свим намирницама.

- Кад имамо стабилну цену, људи ће улагати у сектор свињарства. Зато ћемо пооштрити и повећати број инспекцијских контрола. Јер мора тачно да се зна за шта може да се служи замрзнуто месо, за шта расхлађено, како мора да се декларише. Не може да буде месо из увоза а да се не назначи рок трајања или када је увезено. Због дужине транспорта, то месо у продавницама не може да буде млађе од седам, а у већини случајева је десет дана. Знате шта је домаће, и старост један дан, а шта је седам дана и доводе вас у заблуду.

Фото Д. Миловановић

Прошло је више од 12 година од када сте били на челу Министарства пољопровреде, шта се променило?

- У последњих 30 година у сектору млекарства никада није било овако лоше. Из више разлога. У Србији дајемо одличне подстицаје и подигли смо производњу која је порасла за десетак одсто. Прошле године, међутим, десила нам се појава афлатоксина који прелази у млеко и ту смо били лимитирани у извозу. Та ванцаринска баријера коју је ЕУ наметнула, због Американаца, сад кошта и нас. Ограничава нам извоз, а с друге стране имамо енорман увоз млечних производа. На првом месту то је "сир" који у себи садржи палмино уље и не може се назвати сиром, а нама према неким прорачунима одузима чак око 25 одсто нашег откупа млека. То је направило загушење, тако да ми ових дана имамо отказивања откупа млека од наших фармера. Због тога смо били принуђени да направимо ред у издавању увозних дозвола, како бисмо колико-толико успели да стабилизујемо тржиште.

Да ли су још неке мере заштите српског тржишта у плану, када је у питању млекарство?

- Фарме морамо да дигитализујемо да би млади људи остали на селу. Припремамо и уредбу која је у завршној фази и у наредних неколико недеља биће усвојена на Влади. Више неће бити могуће да вам неко продаје пицу са сиром који је од палминог уља, а не од млека. И такав производ ће моћи да се нађе на тржишту, али мораће да буде јасно означено. Бурек се, на пример, масовно прави са сиром од палминог уља, чак и павлака у ресторанима брзе хране. Ти производи са палминим уљем стижу углавном из увоза са свих стране, а чак је почела производња и на нашем тржишту. Ништа ми не забрањујемо, али не можемо да дозволимо да неко мисли да је детету купио сир, јер на етикети крупним словима пише млеко, док је испод ситним словима назначено палмино уље са учешћем већим од 50 одсто.

Фото Д. Миловановић

Афлатоксин је проблем већ годинама, да ли ће Србија спуштати границу како би јој се отворила врата ЕУ?

- Решаваћемо и афлатоксин ове године. Идеја нам је да уведемо у употребу дронова у заштити наших култура, првенствено кукуруза како бисмо га у одговарајућој фази третирали са фунгицидима. На тај начин постајемо конкурентни да наше млеко може да изађе на околна тржишта, јер афлатоксин је тај који нас блокира. Ми ћемо спуштати његове дозвољене границе, али да се не заваравамо, ниво изнад 0,05 који је дозвољен у ЕУ, имају и Хрватска и Мађарска, само се о томе мање прича. Не треба да будемо забринути због тога што је код нас дозвољено 0,5 афлатоксина, јер је то безбедно по људе. Зато већи део света има дозвољен ниво од 0,5, али како смо земља која иде ка ЕУ ићи ћемо ка снижавању те границе.

Шта сте прво урадили када сте дошли у Министарство?

- Први дан сам имао два састанка са две најкритичије управе. Најпре са Управом за аграрна плаћања кроз коју прође више од 90 одсто буџета Министарства пољопривреде и то су подстицаји за наше произвођаче. Од њихове ефикасности зависи наша пољопривредна производња и задовољство пољопривредника и на крају крајева резултат рада овог министарства. До тог дана када смо имали састанак, значи за три и по месеца, било је исплаћено 14 одсто подстицаја од могућих средстава. Од тада је прошло три недеље и за то време је исплаћено 18 процената, што значи да смо више исплатили за три недеље него за 3,5 месеца. Укупна реализација је 32 одсто. Сви морају да буду свесни да је буџет нешто што се пуни и празни сваки дан. Није буџет нека врећа пара, све то зависи од прилива новца. Оно чега се ја прибојавам то су ове блокаде јер се мање пуни буџет. У суштини ми засада немамо проблем, јер имамо много више могућносту да повучемо паре од Министарства финансија и ту треба бити фер па рећи да све то је могуће јер имамо министра финансија Синишу Малог који је омогућио да систем добро функционише и разуме специфичне потребе пољопривреде. Други састанак је са Управом за ветерину које води бригу о здрављу животиња и оно што многи грађани не знају то је да брину и о свој храни, осим пар изузетака за које је задужено Министарство здравља. Значи комплетна безбедност и квалитет хране анималног порекла, месо, млеко...

На шта су жалбе пољопривредника најчешће упућене?

- Највише се жале на кашњење у исплати подстицаја. Тај проблем се десио у моменту када је отворен е-аграр преко ноћи. Све је урађено врло брзо, не водећи рачуна о просечној старости нашег пољопривредника, с обзиром на то да смо ми једна од најстаријих нација у Европи. Да не причамо о газдинствима лоцираним у брдовитим крајевима, руралним срединама где људи нису били довољно дигитално писмени. Чак и млађим пољопривредницима било је тешко увести обавезу да све завршавају преко е-аграра, али сваким даном иде то све боље. Овластио сам моју посебну саветницу Милицу Јанковић да преузме улогу и у томе координира све стручне службе, којих има 33 на територији Србије и да максимално поједноставимо и решимо проблеме.

Фото Д. Миловановић

Новац из ИПАРД фондова не користимо довољно. Шта се може учинити да наши произвођачи лакше дођу до бесповратног новца?

- Код ИПАРД фондова било је одређених пропуста. Ту ћемо морати да радимо да направимо помак да почне ефикасније да се исплаћују та средства. Предстоје нам и разговори са европском комисијом да видимо око тих граница између националних и ИПАРД мера. Зато што имамо прописе, нешто што се финансира из националног буџета не може из ИПАРДА и обрнуто. Није то био захтев Европске уније, већ су наши то лоше преговарали и извели. На пример, када је млечни сектор у питању стављена је граница од 29 крава и ко има 30 крава мора да иде на ИПАРД. Фарма са толико грла нема шансе да аплицира за ИПАРД, јер то су процедуре које су врло стриктне и компликоване, дуго трају и наша газдинства нису спремна за то. Сугерисаћемо да се границе помере, да мањи буду финансирани из буџета, а да она већа газдинства иду на ИПАРД.

Често се у јавности појављују информације да се пољопривреда не исплати. Како коментаришете ове тврдње?

- Одрастао сам на селу, ишао сам у надницу да радим на њиви по цело лето. Касније сам се бавио производњом купуса, имао фарму пилића и кока носиља, док год град није стигао до Футога и када сам морао да угасим живинарску производњу. Сви боље живе, чињеница је да пуно раде, али да има зараде - има. Србија је међу најстаријим нацијама у Европи, посебно међу пољопривредницима. Зато ми идемо на увођење нових технологија, јер нико неће тешке послове да ради. Конкретно у млекарству то је увођење робота за мужу, где смо ставили границу од 70 крава кад се исплати уложити у тог робота. Имамо разних начина кроз које може да се олакша посао, не ради се исто као што су некад радили наши стари.

Али, неће бити лако.

Размишљамо да уведемо да се не исплаћују исте субвенције малим газдинствима у руралним срединама и осталим крајевима. Наредне године планирамо да се изјасне да ли ће да буду комерцијално или некомерцијално газдинство. За оне који се определе за некомерцијални део, ми бисмо за њих направили пакет средстава која би била исплаћена одједном, од неколико стотина хиљада динара, да они могу да живе. Биће прописано да морају да имају одређени број оваца, крава... Да им дамо могућност да имају неку своју малу прераду, да остану да живе на селу. Сви пољопривредници и велики и мали имају своју улогу. Велики нам чувају прехрамбену стабилност, мали чувају села.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације