МЛАДИ БИРАЈУ КАРИЈЕРУ У СРЕДЊИМ И ВЕЛИКИМ КОМПАНИЈАМА: Ево зашто би 46 одсто њих прихватило чак и нижу зараду

ВЕЋИНА средњошколаца у Србији планира да настави образовање и упише жељени факултет или вишу школу (67 одсто), док мали проценат размишља о запошљавању, развоју приватног посла или додатним курсевима.

Foto: Pixabay

Ово указује на снажну оријентацију ка високом образовању као основи за будућу каријеру, показало је истраживање, које је спроведено крајем прошле године међу 1.805 младих.

Циљ истраживања је био да се стекне дубљи увид у њихове ставове и искуства на тржишту рада у вези са проналаском посла и очекивањима од послодаваца.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Резултати указују на значајне промене које генерација зед доноси у пословно окружење, али и на изазове са којима се суочава на почетку каријере.

Како је анкета показала, задовољство тренутним знањем варира.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Око две трећине младих сматра да има адекватна знања о жељеном послу и каријери, међутим, многи су незадовољни припремом за тржиште рада, приликама за запошљавање.

Анкетирани који су запослени боље разумеју радне задатке и очекивања послодаваца захваљујући стеченом искуству.

На питање колико систем помаже младима, истраживања показују озбиљне изазове у транзицији из образовања у пословни свет. Велика већина младих сматра овај прелаз стресним, док више од половине није задовољно подршком система и образовних институција.

Жене и старији испитаници у групи од 20 до 28 година овај процес доживљавају као стреснији и мање су задовољни подршком, што може указивати на веће притиске са којима се суочавају. Главни извори стреса су неодлучност при избору занимања и недостатак организационих вештина. Средњошколци су посебно забринути због уписа жељеног факултета, док запослени истичу стрес због избора каријере.

Незадовољство подршком произлази из недостатка пословних вештина, потешкоћа у проналажењу запослења и недовољне финансијске надокнаде за почетна радна искуства. Решења се препознају у јачању сарадње са образовним институцијама, развоју обука и прилика за запошљавање без претходног искуства, као и пружању адекватне подршке младима.

Упитани шта млади очекују од послодаваца, а шта послодавци од њих, истраживање показује да су младима најважнији фактори на послу финансијска сигурност, добри међуљудски односи, стабилност радног места и бенефити у складу са учинком. Такође, значајну пажњу придају броју слободних дана и личном задовољству послом.

Са друге стране, послодавци највише цене одговорност, поузданост, извршавање задатака на време, поштовање правила и процедура, као и способност за тимски рад.

Занимљиво је да је већина младих спремна да уложи додатни труд ако послодавци покажу да их цене, што указује на важност међусобног разумевања и прилагођавања. Млади желе послодавце који препознају њихове вредности, док послодавци очекују посвећеност и дисциплину.

Колико су млади пажљиви при избору послодавца? Велики проценат младих не би радио у компанијама где постоји несклад између промовисаног имиџа и реалних услова рада. Чак и када је у питању плата, 46 одсто каже да би прихватио нижу зараду у компанијама које негују праве вредности, док се део испитаника још увек не може одлучити по овом питању.

Кључни фактори који утичу на атрактивност послодаваца су добар однос према запосленима, могућности за напредовање и финансијски услови. Вредности које млади највише цене су поштовање и добробит запослених, при чему млађи испитаници више цене послодавце који се фокусирају на друштвену одговорност, еколошке иницијативе и дугорочну стабилност, док старији и жене стављају већи нагласак на стручност и професионални развој.

Већина младих оптимистично гледа на своју будућу каријеру, али поједини изражавају забринутост због изазова са којима се суочавају. Главни страхови односе се на проналажење посла у струци, неизвесну будућност, мањак прилика за почетнике и присуство непотизма. Ове бојазни указују на структурне проблеме на тржишту рада. Док су млађи испитаници склони оптимизму, старији између 24 и 28 година често су реалистичнији, понекад и песимистичнији, што може бити последица њихових непријатних искустава са запошљавањем.

(Политика)

Препоручујемо

Економија

0 4

НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ ШОКАНТНЕ РЕЗУЛТАТЕ СТУДИЈЕ: Најбогатијих 10 одсто становништва одговорно за две трећине глобалног загревања

08. 05. 2025. у 18:06

Економија

0 0

ФИЧ: Политичка неизвесност препрека за економију Србије, економска политика доследна

08. 05. 2025. у 17:15

Економија

0 1

МОСКВА СЕ СВРСТАЛА МЕЂУ ВОДЕЋЕ СВЕТСКЕ МЕТРОПОЛЕ ПО ЕКОНОМСКОЈ МОЋИ: Ево који град је на првом месту

05. 05. 2025. у 15:49

Економија

0 9

ЦРНИ БИСЕРИ ИЗ СЕЛА СРБИЈЕ ДОНОСЕ СУВУ ЗАРАДУ: Зову их 'Ламборџинијем живине'

27. 04. 2025. у 11:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације