ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ СПАС И ЗА РУДНИКЕ: Може ли Србија да трансформише своје рударство у одрживи модел са минималним еколошким последицама

ДА ли је Србија спремна за зелено рударство? Ово питање се све више намеће као једна од важних тема за развој наше државе.

Фото: Shutterstock

Србија стоји на раскршћу: како ускладити рударску индустрију с глобалним захтевима за карбонску неутралност? Док свет тежи такозваној нет-зеро будућности, питање је да ли Србија може да трансформише свој рударски сектор у одрживи модел који еколошки отисак своди на минимум без последица по даљи економски развој. Са резервама минерала вредним преко 250 милијарди евра, према подацима Министарства рударства и енергетике, Србија има потенцијал да постане важан играч у одрживом рударству, али се суочава с бројним изазовима.

ОИЕ као кључ

За смањење еколошког отиска рударства Србија би требало значајно да повећа удео обновљивих извора енергије у рударству. Транзиција ка одрживим технологијама наглашава важност минерала за зелене технологије, али без сопствених капацитета за соларну или ветар енергију, рударски сектор остаје везан за фосилна горива. Пилот-пројекти, попут планираних соларних електрана у источној Србији, могли би да буду први корак. Следећи корак за Србију могао би да буде додатно унапређење регулаторног оквира, како би се подстакла улагања у зелене технологије и промовисале одговорне праксе. Према анализама Европске банке за обнову и развој, земље југоисточне Европе имају прилику да развојем флексибилнијих политика заштите животне средине привуку стране инвеститоре у одрживо рударство.

Први кораци

Концепт рударства са "нултим" утицајем на животну средину подразумева смањење емисија угљеника, употребу обновљивих извора енергије и примену технологија које штите животну средину. Први кораци ка овим моделима пословања у Србији већ су направљени. Рудник Чукару Пеки, којим управља "Србија Зиђин Мајнинг" користи технике попут запуњавања откопаних просторија отпадним материјалом, чиме се елиминише потреба за површинским депонијама, одржава се стабилност земљишта и спречава потенцијално улегнуће терена. Формиран је систем кружења техничке воде, која се након пречишћавања враћа у процес производње, смањујући ризик од загађења природних водотока. Ово је пример добре праксе, али у нашој земљи још увек представља изузетак, а не правило.

Највећи део рударске инфраструктуре у Србији и даље се ослања на застареле технологије и фосилна горива. Према извештајима Светске банке из 2024, рударски сектор у земљама у развоју, укључујући Србију, заостаје у усвајању обновљивих извора енергије. У Србији, где угаљ чини око 60 одсто енергетског микса (подаци "Електропривреде Србије", 2023), прелазак на соларну или ветар енергију за рударске операције захтева огромне инвестиције.

Поред тога, рударство често изазива забринутост локалних заједница због утицаја на животну средину. Изазови попут повремених забринутости за воду, буку или земљиште у близини одређених рудника указују на потребу за већом транспарентношћу.

Прилика за лидерство

Србија има јединствену прилику да се позиционира као лидер у одрживом рударству у региону. Богатство минералних ресурса и стратешки положај пружају повољан контекст за развој сектора који може да помири економске предности и заштиту животне средине. Успех лежи у прилици да Србија постепено унапреди своју инфраструктуру, подстакне употребу обновљивих извора енергије и продуби дијалог с локалним заједницама. Иницијативе попут оних у руднику Чукару Пеки указују на велике могућност, а шира трансформација може се постићи кроз заједничке напоре, даље инвестиције и сарадњу између владе, индустрије и грађана. Уз јасан план и посвећеност, Србија може искористити своје рударско богатство за одрживу будућност, поставши пример како традиција може да се споји с еколошком одговорношћу у ери зелене транзиције.    

В. Н.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације