"ПЕТКА" ПРАВИ КИЛОВАТЕ ИЗ СУНЦА: Прва соларна електрана ЕПС у Костолцу пуштена у пробни рад

СОЛАРНА електрана "Петка" у Костолцу, снаге 10 мегавата, од данас је у пробном раду и то је још један важан пионирски заокрет у нашој енергетици. Ово је први обновљиви извор у оквиру "Електропривреде Србије" који ће допринети производњи зелених киловата, као и додатној електро-енергетској стабилности и сигурности, поручила је ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић на свечаном пуштању у пробни рад овог објекта.

Фото Tanjug

- На месту старог рударског одлагалишта сада производимо чисту, зелену енергију, што је прекретница и почетак енергетске транзиције ЕПС и пример како стару енергију можемо искористити за нову - рекла је министарка. - Костолачки крај је познат по производњи енергије још од 1870, када је овде почела експлоатација угља. Нема великих и малих пројеката. Оно што је веома важно јесте да се боримо за сваки нови мегават и да пројекте које смо почели завршавамо, а да нове пројекте отпочињемо.

Она је истакла да се у рударском крају данас, осим соларне електране "Петка", уздижу и ветрогенератори првог ЕПС ветропарка. Како је објаснила, и они су изграђени углавном на рекултивисаним одлагалиштима јаловине.

- У августу очекујемо њихово прикључење на мрежу и фазу тестирања када ће се завртети елисе - рекла је министарка Ђедовић Хандановић. - Тиме ћемо овде у Костолцу ојачати наш електроенергетски систем за 76 мегавата зелене енергије. Са новим блоком Б3 у термоелектрани "Костолац" то значи 426 нових мегавата. Важно је да имамо комбинацију базне и обновљиве енергије.

У 2026. години очекује, како додаје, да ће започети реализација пројекта изградње реверзибилне хидроелектране "Бистрица", као и великог солара од 1.000 мегавата са 200 мегавата батеријских складишта.

- Услед климатских промена, можемо све више да се ослањамо на сунчеву енергију, али мора се наставити са улагањем у базну енергију - нагласила је министарка. - Лане је близу 30 одсто повећан ниво инвестиција ЕПС у односу на претходну годину. Укупна реализација улагања је била на нивоу од 90 одсто од плана и мислим да је први пут тако висок степен реализације инвестиционог циклуса.

Она је подсетила да је стратешки циљ Владе дефинисан Стратегијом развоја енергетике да до 2030. године удео обновљивих извора енергије достигне 45 одсто. Према речима директора ЕПС Душана Живковића, након завршетка ревитализације неких хидрокапацитета "Бајине Баште", "Зворника", "Ђердапа", пуштања у рад блока Б3 у ТЕ "Костолац" са 350 мегавата, ових 10 мегавата ће додатно унапредити енергетску слику овог краја и региона.

- Верујем да ће и ова ветроелектрана, чије стубове видимо иза нас, до краја године, такође, учествовати са својих 66 мегавата додатном енергијом - рекао је Живковић. - Нови пројекти ће допринети енергетској слици Србије, чиме ће процес декарбонизације постати видљив, а ЕПС ће наставити рад на сличним пројектима.

Инжењер који је радио на изградњи "Петке" Александар Латиновић рекао је да ова електрана има велики значај, јер указује да се ЕПС налази на путу декарбонизације и увећања производње електричне енергије из обновљивих извора.

- Стекли смо значајна искуства радом на овом пројекту, електрана је рађена на депонији јаловине - навео је Латиновић. - Колико је то било тешко и изазовно могу да потврде инжењери који су радили на самом пројекту. Надам се да ћемо искуства која смо овде стекли применити и на другим локацијама у ЕПС.

За изградњу "Петке" био је задужен конзорцијум, а на челу групе извођача радова налазило се предузеће ГАТ из Новог Сада, док су остали чланови групе новосадска фирма Mio company и две мађарске компаније - BSD Invest Europe Zrt и Levi-Solar Kft. (Танјуг)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације