СРБИЈА ДОБИЛА НОВИ ПОРЕЗ ОД НОВЕ ГОДИНЕ Мали: Ово су промене за индустрију

ВЕЋ пет дана на снази је важна новина у спровођењу климатске регулативе Европске уније, механизам за прекогранично усклађивање цене угљеника, ЦБАМ.

OTO: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Ова реч је до скора била непозната, а од 1. јануара је постала кључна за српску јавност, посебно за компаније које производе алуминијум, гвожђе, челик, цемент, ђубрива, водоник и електричну енергију, које ће бити обухваћене овим наметом и представљаће за њих додатне трошкове, ако извозе на тржиште ЕУ.

То је обавеза која није јефтина јер за њу, по стандардима ЕУ, треба да се издвоји до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при производњи робе. Међутим, пошто је и држава Србија кренула са наплатом свог “националног ЦБАМ-а”, у износу од четири евра по тони, обавезе према Бриселу биће 81 евро како би се спречило двоструко опорезивање компанија које су обухваћена овим наметом.

Најновијим изменама правила о ЦБАМ-у уведена је важна олакшица за увознике: на увоз робе до 50 тона не плаћа се ЦБАМ намет. Ово изузеће не односи се на електричну енергију, али важи за све остале производе обухваћене ЦБАМ регулативом. Европска унија је овим моделом обухватила око 99% укупних емисија из увоза производа на које се ЦБАМ примењује, док је 1% емисија остао ван обрачуна, управо зато да би се поједноставио увоз за мала предузећа и физичка лица.

Фискални савет тврди у својој анализи да због спорог спровођења климатских политика, Србија ће се суочити са знатним трошковима од Нове године, а процене о додатним обавезама су различите и крећу се од неколико десетина до чак 200 милиона евра годишње до 2030. године, уз поскупљење цемента, челика и других производа.

- Енергетска и климатска транзиција биће међу највећим стратешким изазовима Србије у наредном периоду, јер се ради о процесима који ће обликовати цене електричне енергије, утицати на конкурентност привреде, односно приходе и јавне расходе. Највећи проблем представљају зависност од лигнита и ниска енергетска ефикасност, због чега су емисије у Србији вишеструко веће него у ЕУ - навео је Фискални савет.

Да би ту зависност и последице које могу да доведу до смањења конкуренције српских компанија на европском тржишту, власт је донела и своју регулативу, односно “национални ЦБАМ”. Реч је о Закону о порезу на емисију гасова са ефектом стаклене баште и Закону о порезу на увоз угљенично интензивних производа, документима који су усвојени на крају прошле године. Неки стручњаци сматрају да је то требало раније да се уради, међутим представници власти тврде да то није тачно.

- Апсолутно нисмо закаснили нити смо радили нешто у минут до 12. Ради се о веома комплексној методологији која се ради већ неколико година. И ако сте видели искуства ЕУ, која је иницирала такав систем, и тамо се мењају методологије, рокови, предмети опорезивања, када је у питању емисија угљеника. Ми смо све то испратили, морали смо то да радимо и ове године, када је трајало пробно извештавање наших предузећа које подлежу овој мери. Ми смо то све сабрали, сагледали и донели, закон у координацији са привредом, ПКС, Удружењима и то након јавне расправе. Оно што је важно ми нисмо журили како би видели све измене, рокове Брисела, јер у супротном своје донете одлуке не би могли да спроведемо - наводи за “Блиц Бизнис” Синиша Мали, министар финансија чије министарство је и “творац” ових закона.

Он посебно наглашава да увођење српске регулативе није удар на српске извознике који производе алуминијум, гвожђе, челик, цемент, ђубрива, водоник и електричну енергију.

- Две ствари су ту важне. Једна, да људи знају да ми нисмо нешто направили због додатног опорезивања појединих предузећа која имају већу емисију угљеника. Та 4 евра, које наплаћујемо по тони, би се плаћао ЕУ. Наша идеја је да тај новац остане у нашој земљи, што смо Законом и дефинисали, и да га искористимо за пројекте везане за заштиту животне средине и смањење емисије угљеника. Тиме наше извознике подстичемо да убрзају своју транзицију ка зеленој енергији и смањењу емисије угљеника. То је веома важно да постану конкурентни и да се боре са компанијама из ЕУ. Овим законима ми изједначавамо и положај домаћих привредника и оних који увозе у Србију, када је цена угљеника у питању објашњава Мали за “Блиц Бизнис”.

Он посебно истиче да су у цео процес биле укључене компаније које су обухваћене ЦБАМ-ом.

- Приликом доношења ових закона разговарали са сваким предузећем појединачно, које је предмет овог пореза. Не знам да ли је то радио и Фискални савет у својој анализи и како је дошао до оцене да Србија касни са испуњавањем климатских циљева и износа трошкова које због тога морају српске компаније да плате - наводи Мали.

Да подсетимо, Фискални савет је средином октобра 2025. године у својој анализи о увођењу ЦБАМ-а констатовао да “Србија касни са испуњавањем климатских циљева и зато ће увођење Механизма за прекогранично усклађивање цене угљеника (ЦБАМ), имати далекосежне последице за српску привреду, јер овај нови климатски пропис намеће додатне трошкове на извоз српских предузећа у ЕУ, који би већ у следећој години могли да износе и неколико стотина милиона евра годишње”.

Мали тврди супротно и наводи да Србија у овој области уводи и новине.

- Оно што је важно то је на Београдској берзи, једини у региону, имаћемо своју платформу, заједно са Европљанима , за трговину тим сертификатима. Они омогућавају да када је извоз у питању да се оправдате или смањите трошак. Дакле, желим да кажем да смо све урадили шта треба, на време и по методологији која је прихваћена од свих. То је прихватио и ММФ који је у овим активностима учествовао, и нема ниједну реч критике о томе - каже министар финансија за “Блиц Бизнис”.

Његове тврдње за Танјуг је потврдила и Сара Павков, министарка заштите животне средине.

- Србија је мењала свој законодавни оквир како би, по овом питању, ишла у корак са ЕУ. Припремили смо да део средстава која би у оквиру овог механизам српске компаније које подлежу овој мери,плаћали на територији ЕУ, уплате у буџет Србије. То ће њима умањити намет у самим ЦБАМ сертификатима на територији Европске уније, а ми ћемо та средства да инвестирамо у зелене пројекте. Желим да нагласим да не постоји могућност двоструког опорезивана, односно плаћање такси и у Србији и кроз ЦБАМ механизма у ЕУ, јер поред нашег министарства, и друга ће пратити ситуацију на тржишту. Морам да истакнем и да је Србија прва земља на Западном Балкану и прва земља у оквиру Енергетске заједнице која је испунила један од најважнијих предуслова за примену овог пореза, а то је такозвани МРВА систем, односно систем за мониторинг, верификацију и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште-наводи Павков и додаје:

- Ми смо од 2023. године, уз подршку Швајцарске и Привредне коморе Србије, припремали привреду управо за овај нови моменат, односно за извештавање у складу са захтевима ЦБАМ уредбе, како наши произвођачи не би изгубили конкурентност на тржишту Европске уније.

Чини се да је на папиру све добро написано, као што је увек у Србији, питање је само да ли ће и у пракси бити тако.

(Блиц)

Препоручујемо

Економија

0 1

ПОРЕСКА УПРАВА УПОЗОРАВА ГРАЂАНЕ: Ево шта да радите ако сте ових дана добили мејл о неплаћеном дугу

09. 01. 2026. у 16:43

Економија

0 0

ТРАМПОВА ЕКОНОМИЈА ТРИЈУМФУЈЕ: Резултати су рекордни

09. 01. 2026. у 16:26

Економија

0 3

СТАРЕ МУЗИЧКЕ КАСЕТЕ ЗЛАТА ВРЕДНЕ За поједине се може купити и кућа - Проверите да ли их имате!

09. 01. 2026. у 14:24

Економија

0 4

КАДА НЕ ТРЕБА ПЛАЋАТИ КАРТИЦОМ? Пет места на којима је кеш боља опција

09. 01. 2026. у 13:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације