МОГУ ЛИ ТОПЛОТНЕ ПУМПЕ И СОЛАРИ И КАД ЈЕ МИНУС? Ево како српски градови могли да "позелене"

У ОВО изазовно време, када су штедња и енергетика најважније речи, траже се алтернативе за производњу струје и горива. Приоритет је да ти нови модели буду што чистији. Један од начина да се чува средина, заради, а тиме и утиче на производњу јесте отпад.

Фото Танјуг

Још од првог пакета зелених закона, кренула је реорганизација управљања отпадом, између осталог и његовим коришћењем као енергента. Приватници поручују да генерисање отпада у пословном процесу не престаје таложењем. Тада не престаје ни одговорност, посебно што прехрамбена или технолошка индустрија генерише пуно био отпада.

Промене су у том смислу на развијеним тржиштима уведене деценијама уназад а у Србији тек новим Законом о управљању отпадом, који је усвојен крајем 2025. године И којим су се исправила решења из 2009., која нису била усклађена са регулативом ЕУ.

Услед високих температура оборени су рекорди у потрошњи струје коју највише добијамо из термоелектрана на угаљ. С друге стране, бацамо отпад као значајан ресурс од којег бисмо могли да производимо струју. Годишње “сахранимо” 100 милиона рециклабилних сировина које су стратешки материјал, раније су процене Привредне коморе Србије.

Тако, сваки становник Србије дневно генерише 1,2 килограма отпада, а растући стандард и конзумеризам повећавају количину отпада.

Ово је последњи тренутак јер климатске промене шаљу своју фактуру.

Проблем је што и после 15 година трећина локалних самоуправа не извештава о количини отпада, због чега немамо прецизне податке. Због, тога, стручњаци апелују, цео ланац се мора да се увеже од сортирања у кући до контејнера, преко транспорта, депонија и градње спалионица.

Српски градови улазе у деценију у којој ће питање грејања бити једнако важно као и питање квалитета ваздуха, урбаног раста и економских трошкова живота. До сада се енергетска транзиција најчешће посматрала кроз струју и саобраћај, али зелена топлотна енергија, дакле, начин на који грејемо куће, школе, болнице и јавне зграде постаће кључни стуб озелењавања градова. Ако се не трансформише, грејање остаје један од највећих извора емисија ЦО₂ и загађења ваздуха. Ако се промени, постаје најбржи пут до видљивог „зеленог ефекта“ који грађани могу да осете сваке зиме.

Европа је већ показала да зелена топлота није апстрактан идеал, већ инфраструктура. Градови се греју на комбинацију обновљивих извора, биомасе, геотермалних система, отпадне топлоте из индустрије, па и енергије добијене из неопасног отпада кроз когенерациона постројења. Србија има потенцијал да следи тај модел, али уз сопствене компаративне предности: велики број сунчаних дана, значајне геотермалне изворе, растуће капацитете зелених пројеката финансираних од међународних институција и индустрију која производи топлоту која се данас расипа, уместо да греје град.

Највећи изазов наших градова је што се већина система даљинског грејања и даље ослања на гас, мазут или угаљ, уз недовољно искоришћене алтернативе које већ постоје испод површине – дословно. Геотермална енергија у Војводини, Мачви, Срему и централној Србији може да греје читаве градске квартове, а већ је конкурентна ценом и стабилношћу.

Топлотне пумпе, нарочито у јавним објектима, могле би да смање потрошњу фосилних горива и до 3 пута, уз минималне емисије, док соларни термални системи могу преузети део зимског оптерећења, посебно у прелазним месецима када је хладно, али не и „минус“.

Други важан ресурс је отпадна топлота из индустрије. Фабрике, хладњаче, дата центри, па и велики трговински ланци, производе огромне количине топлотне енергије као нуспродукт рада. У развијеним системима, та топлота се „хвата“, преусмерава у мрежу и користи за грејање града. У Србији се и даље најчешће губи кроз димњаке и вентилационе системе. Уз паметно мапирање извора и улагање у мрежну инфраструктуру, градови би могли да греју јавне зграде без додатног горива, само рециклажом енергије коју већ плаћају кроз индустријску активност.

Зелена топлота

Велики део решења лежи и у модернизацији топлана и децентрализацији извора зелене топлоте. Није реално очекивати да се цео град греје само на један извор, али јесте реално да сваки град направи своју комбинацију: на пример биомаса и тамо где постоје капацитети - енергија из неопасног отпада, али искључиво у постројењима која раде по ЕУ стандардима. Тиме се смањују депоније, производи топлота и истовремено решава проблем који зими највише боли – загађен ваздух.

Економија је јасан савезник зелене топлоте. Мањи увоз фосилних горива значи мањи одлив девиза, стабилнија цена грејања значи предвидивији буџет домаћинстава, а мање загађење значи ниже здравствене трошкове и већу продуктивност радне снаге. Здрав град је економски отпорнији град. Зато зелена топлота није само еколошка агенда, већ фискална, здравствена и развојна.

На крају, озелењавање градова почиње тамо где грађанин не види у цеви, у мрежи, у пећи, у сензорима и у инвестиционим плановима. Али завршава тамо где сви видимо: у чистијем ваздуху, мањим рачунима и градовима који зими не „кашљуцају“.

Препоручујемо

Економија

0 0

ТОП БУВЉАК У СРБИЈИ: Ново по цени половног, доста се дели и бесплатно, велика помама - ево шта све нуди!

02. 02. 2026. у 14:33

Економија

0 0

ПОШТА У ПАНЧЕВУ ПРОДАЈЕ НЕИСПОРУЧИВЕ ПОШИЉКЕ: Ево и када

02. 02. 2026. у 12:45

Економија

0 0

ПОСКУПЕО ХЛЕБ "САВА": Ово је нова цена

02. 02. 2026. у 12:03

Економија

0 0

ЦЕНЕ СЕ ЗАНАТИ: Тржиште рада у Београду без већих промена у прошлој години

02. 02. 2026. у 12:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације